ИНТЕРВЈУ: Др Богољуб Зечевић, директор Института за повртарство
ВАЖНА ЈЕ РАВНОТЕЖА
Доктор Богољуб Зечевић, селекционар паприке, у звању вишег научног сарадника, после петогодишње паузе поново је на челу Института за повртарсво. Овај истакнути стручњак, рођен у Ивањици, пре 49. година, у Смедеревску Паланку је дошао још 1993. године. Завршио је Пољопривредни факултет у Земуну, а на истом факултету је, потом, магистрирао и докторирао.
Паланачке: После петогодишње паузе, поново сте на месту директора ове углeдне научне институције. Какво стање сте затекли?
Др Зечевић: Ја сам у августу, од стране Владе Републике Србије, именован за директора Института за повртарство. Ситуација коју сам затекао била је далеко од оне каква треба да буде у једној установи као што је Институт. Стање је било другачије у односу на оно што je годинама била одредница Института, како у смислу функционисања научно-истраживачке делатности, тако и када је реч о другим, стручним активностима, које су нераздвојни део рада. Институт има дугу традицију, и до сада је реализовао 150 сорти различитих хибрида поврћа, које су нашле место не само у границама наше земље, него и знатно шире, у окружењу. Током протеклих месеци направљена је целокупна анализа затеченог стања, укључујући и активности које су реализоване у претходном периоду, и показало се да су, нажалост, учињене многе ствари због којих Институт више није оно што је био, и што треба да буде.
Паланачке: На пример?
Др Зечевић: Најпре, финансијска ситуација. То је, уосталом, оно што је најзначајније, када се ради о пословању сваке фирме. Затекао сам значајну кредитску задуженост Института, а то је оно са чим се раније ова кућа никада није суочавала. Такође, број запослених је био много већи него пре пет година, када је завршен мој претходни директорски мандат. Могу да направим јасно поређење, јер сам од 2001. до 2008. такође обављао исту дужност, и знам какво је било стање када сам 2008. отишао са овог места. Наравно, увек неко може да каже – сада су тежа времена. Међутим, ја никада нисам био поборник таквог размишљања. Као што каже наш народ – свако време има своје бреме, и то ни у ком случају не може да буде оправдање за лоше потезе или лоше резултате.
Паланачке: После направљеног пресека стања, у ком правцу, по вашем мишљењу, треба убудуће усмеравати делатности Института?
Др Зечевић: У данашње време, уколико немате своја, слободна средства на располагању, тешко можете да очекујете да вам та средства да неко са стране. Ми смо, додуше, државна институција, али 90 процената од укупних средстава којима располажемо зарадимо сами, на тржишту. Протеклих година највећи број истраживања финансирали смо сопственим средствима. И зато је важно да у наредном периоду будемо одговорни, да будемо свесни тренутка, да повлачимо добро промишљене потезе.
Паланачке: Да ли то подразумева и већи пласман производа Института на инострано тржиште?
Др Зечевић: Инострано тржиште свакако је наша шанса. Иако тамо влада велика конкуренција. Ми то сагледавамо на реалан начин, без икаквих нереалних амбиција. Мислим да оно што ми имамо у својој понуди може да издржи ту тржишну утакмицу, пре свега када се ради о тржиштима земаља у окружењу. Ми смо и сада на иностраним тржиштима присутни, значајном количином семена, а потрудићемо се да повећамо број наших сорти које ће бити регистроване за гајење на другим тржиштима. Разуме се, морамо да обогатимо наш сортимент, да наше сорте буду што приносније и што квалитетније, јер само квалитетом и чистоћом семена можемо да будемо конкурентни на иностраним тржиштима. Напомињем да је Институт за повртарство једина институција у власништву државе која је у оваквом обиму присутна на тржишту. Конкуренти су, углавном, предузећа која почивају на приватноим капиталу.
Паланачке: Како стоји са финансирањем научно-истраживачких послова?
Др Зечевић: Ми радимо и на својим, самосталним пројектима, а узимамо учешће и у пројектима које је расписало Министарсво за науку у Влади Републике Србије. До десет процената прихода је на бази поменутих пројеката, које финансира надлежно министарство. Поменути пројекти чине да Институт има статус референтне истраживачке институције. Такође, учествовали смо и у неким међународним пројектима, а интензивно радимо на томе да се укључимо у нове истраживачке пројекте на међународном нивоу, јер би то побољшало квалитет истраживања у Институту.
Паланачке: Значајан је дакле и истраживачки сегмент рада Института, и тржишно пословање ове институције. Имајући у виду да се најављују нова законска решења, каква је ваша пројекција положаја Института за повртарство у будућности?
Др Зечевић: Тешко је одговорити на то питање. Ми бисмо, наравно, волели да се ту ствари што пре дефинишу. Али, на то ми не можемо директно да утичемо, јер наш оснивач је држава. Много тога се више не може организовати на начин на какав је било регулисано у прошлости. Мислим да је и у овој области дошло време за нова решења. Ми смо један од ретких института из области пољопривредног истраживања који је успео да опстане. Захваљујући, пре свега, приходима од продаје семенске робе на тржишту. Да тога није било, плашим се да бисмо прошли као неке друге, сличне институције, које су изгубиле статус института. Ми смо, да вас подсетим, дуго били саставни део Института за истраживања у пољопривреди „Србија“, као један од осам центара. Многи од ових центара, за разлику од нас, нису могли да издрже тржиште услове, да се прилагоде захтевима тржишта. Да се нисмо одвојили у самостални институт, они би нас вероватно повукли, па бисмо и ми данас били у сличној ситуацији. Дакле, да сада конкретно одговорим на ваше питање, решење је у равнотежи истраживачке делатности и тржишног пласмана. Важна је равнотежа, и то нас је одржало: важно је резултате научног истраживања преточити у производ који ће остварити зараду на тржишту.
В.Ђ.