ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Друштво

Интервју са др Богољубом Зечевићем, директором „Института за повртарство“: ИМАМО ПРАВО ДА БУДЕМО ОПТИМИСТИ  

DSC00181-Др Богољуб Зечевић, директор Института за повртарство, о тешкоћама, залагању запослених, квалитету семенске робе, плановима и визијама…

 

 

Већ деценијама, Смедеревска Паланка је, без претеривања – широм света, позната по Институту за повратство, научној установи у којој се, осим истраживачког рада, производе хибриди и семенска роба за домаће и међународно тржиште. Од како је на челу ове установе др Богољуб Зечевић, Институту полази за руком да продајом својих производа обезбеди око 90 процената укупних прихода, док само једна десетина новца долази од Министарства науке. Са др Зечевићем разговарали смо пре више од годину дана, а у међувремену Институт је претрпео велику штету у прошлогодишњој мајској поплави, и после свега успео да се одржи, и као научна установа, и као произвођач семенске робе. Све ово било је повод за нови разговор:

Паланачке: Институт је претрпео велику штету у прошлогодишњој поплави. Ипак, штета би била још већа да нисте на време изместили узорке хибрида и семена…

Др Зечевић: Штета је била велика. Свих 150 хектара којима располажем  било је под водом. Како отоворено поље, тако и заштићени простор. Лабораторија и банка семенског материјала налазе се на најнижој тачки у згради Института, али смо овај вредни материјал на време изместили, на основу искуства из претходне велике поплаве, 1999. године. Тако је семенски материјал био измештен и заштићен, и ту нисмо имали никакве штете. Нисмо могли да сву опрему изместимо из нижих делова објеката, али смо ту штету успели да наплатимо од осигурања. Али, када је реч о усевима, штета је била заиста велика. Према реалним проценама штета је већа од 300.000 евра. Нажалост, осим сопствених средстава, готово да нисмо добили никакву значајну помоћ за санирање последица. Једноставно, ситуација је била тешка у целој земљи, а штета је огромна. Тако, и поред наших настојања да неке ствари покушамо да санирамо средствима донација, ту резултати нису били нарочито успешни. Сви су били у проблему, и било је мало дегутантно инсистирати. После свега, надам се да ће бити успешно реализована донација Народне Републике Кине, која нам је поклонила један трактор, који ће сигурно олакшати и унапредити наше активности на огледним и производним парцелама. И у вези са тим било је много преписке, да ли мора да се плати царина, и ПДВ. На крају смо успели да се ослободимо царине, али ПДВ ћемо, највероватније, морати да платимо. Све у свему, с обзиром на стање у Институту које сам затекао, и дугогодишње неулагање у набавку овакве опреме, нама ће тај трактор сигурно бити од помоћи.

Паланачке: И ове године било је доста кише. На сву срећу, до поплаве није дошло, иако су поља била угрожена подземним водама.

Др Зечевић:  Било је врло алармантно. Нико није могао да заборави оно што се догодило у мају прошле године. Сви смо били у страху да ће се то поновити. Хвала Богу није се поновило, или се барем није десило оно најгоре. Међутим, потпуно сте у праву – подземне воде су направиле штете, и ево – колико дана је прошло од тих великих киша – још увек имамо на појединим деловима наших парцела заосталу воду. И то нам отежама многе активности које су неопходне, што се тиче агротехничких мера које треба применити у овом периоду, у циљу припреме земљишта за сетву, или саме сетве. Све то нам је већ направило штету, или ће тек направити штету, јер када у пољопривреди одређене ствари не урадитие на времне, сигурно је да ће бити последица. Надамо се да неће бити велике штете. И, будући да није дошло до најгорег, морамо да будемо оптимисти, да ћемо успети да појачаним напорима све то надокнадимо. Наши људи остају до касно, да би што пре одрадили посао. Једноставно, због метеоролошких услова, то се пре није могло завршити. Сада се стање мало побољшало, и ми користимо прилику да пре нових најављених киша урадимо све што можемо. Конкретно, у питању је сетва грашка, и ето пошло нам је за руком да све што је потребно урадимо веома брзо, чим су то временски услови дозволили.  Дакле, прилике о којима говоримо изискују додатни напор. Наравно, то је пољопривреда, и све то није нама страно. Морамо да се потрудимо око свега на шта можемо да утичемо. Морам да нагласим да ми више немамо потенцијал какав смо некада имали, а који нам је омугућавао да додатно ангажовање много лакше поднесемо. Сада тога више нема. Знамо да је и економска ситуација у земљи таква какава јесте, да је тешко на сваком кораку, да је тржиште немилосрдно. Тако се све свело на нас, овде, на наше сопствене ресурсе, да бисмо опстали.

DSC00188Паланачке: А шта Институт ове сезоне може да понуди тржишту?

Др Зечевић: Морам да се похвалим, без обзира на лошу ситуацију коју смо имали током прошле године, а то се не односи само на овај наш крај, него и на друга угрожена подручја на којима ми пласирамо нашу семенску робу – успели смо да ту незавидну ситуацију превазиђемо. Пре свега, да поновим, захваљујући ангажовању људи који су у Институту запослени. Наравно, треба похвалити и изузетно ангажовање наших коопераната. Захваљујући свему томе, пошло нам је за руком да добијемо потребне количине семена и да дочекамо веома спремни ову продајну сезону. Тржишту смо понудили довољне количине веома квалитетног семена. На пример, што се тиче сорти паприка, по којима је Институт највише познат, не само у нашој земљи него и у ширем окружењу – остварили смо изузетан квалитет. Наша најпознатија и најпродаванија сорта паприке, „Паланачко чудо“, ишла је после дораде у магацин са квалитетом од 90 процената. Узимајући у обзир да је то специфична производња, поменути квалитет је нешто што се тешко добија. Такав квалитет сиугурно нам даје за право да се надамо да ћемо моћи да побољшамо нашу ситуацију на тржишту, и да ће људи још више куповати наше сорте, па да, самим тим, можемо да се надамо бољој будућности.

Паланачке: Ваше колеге о Вама говоре као о веома успешном руководиоцу. Осим  научног реномеа, по томе сте познати и у широј стручној заједници. Како Вам полази за руком да обједините научну строгост и тржишну флексибилност?

Др Зечевић: У данашње време, свако ко хоће да се на савестан начин бави послом, мора да буде спреман на велико одрицање и на велики напор. Многе ствари су, узимајући у обзир економнску ситуацију целој држави, веома тешке и сложене. Привређивање, не само у овој области у којој ми делујемо, захтева да себе уложите 100 посто. Ми се, осим производње за тржиште, бавимо и научно-истраживачким радом, а још увек је недефинисан и положај Института, на начин који захтева време у коме живимо. Мало се касни са неким решењима, а много шта се заснива на решењима, правилницима, па чак и законима који су донети давно, а у међувремену су се ствари драстично измениле. То вам у многоме ограничава деловање, у бројним сегментима пословања, и ви онда једноставно морате и то да превазилазите, морате и са тим да се борите. Уз то, као установа која се бави научним истраживањем, ми морамо да увек идемо и корак напред. Дакле, не смете бити само на линији пуког опстанка, односно одржавања затеченог стања.  Морамо да макар делимични идемо испред свог времена, да уложимо и направимо нешто што неко други нема. Важно је да наши запослени, али и други са којима сарађујемо, верују у могућност сталног развоја. А веровање је код нас проблематична категорија. Зато се са људима мора разговарати. Тешко је да уђете у било шта ново, ако у то не верујете. Дакле, стално треба да разговарате, убеђујете, охрабрујете људе, и очекујете да они дају свој максимум. Са друге стране, има и проблема који су спољашњи, а тичу се Института. Морате да људима објашњавате суштину ових проблема, да покажете да није баш све онако како се прича са стране. Људи треба да схвате да овај посао није лак, и да се ефекти у појединим случајевима могу очекивати после више година. И ја се сада суочавам за резултатима и последицама онога што је урађено пре четири-пет година.

Паланачке: Да се вратимо на питање – како Вам полази за руком да истовремено будете и научник и менаџер?

Dr Bogoljub ZecevicДр Зечевић: То и није ствар избора. Институт је увек, и то на квалитетан начин, успевао да повеже науку и струку. Под струком подразумевам и тај комерцијални део, приходе који долазе из стручно засноване производње. За разлику од многих других института, који су сада у веома лошој ситуацији, ми нисмо дозволили да наука побегне од струке. Наука не треба да буде нешто што постоји само по себи, што није примењиво. То не значи да је дисбаланс науке и струке у другим институтима намерно изазван, јер неке ствари се отму контроли и крену у нежељеном правцу. А то се десило у не малом броју сучајева, у неким другим институтима. Код нас је, упркос поплави и другим тешкоћама, ако не започет тренд раста, а оно сигурно заустављен тренд пада. А то и мени и тиму мојих  најближих сарадника даје за право да будемо оптимисти. Ово што се ради има некакав резултат, видимо да се померамо у добром правцу, иако, наравно, има још доста ствари које треба да се измене, дораде или поправе.

 

В.Ђ.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *