Истраживање: „СТАВОВИ ГРАЂАНА СРБИЈЕ ПРЕМА ЕУ ИНТЕГРАЦИЈАМА“
Већина грађана Србије подржава чланство Србије у Европској унији, општи став о ЕУ је генерално позитивнији а свест грађана о помоћи коју ЕУ пружа Србији у порасту, најпре због већег препознавања помоћи коју је Унија пружила током мајских поплава и у обнови поплављених подручја, резултати су најновијег испитивања јавног мњења „Ставови грађана Србије према ЕУ интеграцијама“.
Истраживање које је за потребе Делегације ЕУ у Србији реализовао ТНС Медиум Галуп од 24. до 30. септембра 2014. године показало је да 57 одсто грађана подржава чланство Србије у ЕУ. Најчешћи разлози које грађани наводе су економске природе – боља будућност, просперитет (42 одсто), бољи стандард (41 одсто), боље шансе за запослење (32 одсто). Они који су против чланства, поред бриге о погоршању стандарда, као главне разлоге наводе притиске и условљавање, повећање сиромаштва и лошији стандард, као и губитак националног идентитета.
Однос грађана према Европској унији је генерално позитивнији у односу на претходне године: 47 одсто рекло је да је њихов став „генерално позитиван“. У истраживањима спроведеним до 2014. године, такође за потребе Делегације ЕУ, подршка није прелазила 35 одсто.
Уколико би референдум о приступању Србије Европској унији био одржан данас, „за“ би гласало 53 одсто испитаника, док би „против“ било 28 одсто. Број грађана који не би изашли на референдум сличан је оном као у фебруарском истраживању. Очекивања да ће живот бити бољи, али и почетак преговора у јануару 2014, подстакли су грађане па би 70 одсто њих изашло на референдум.
Као услов који Србија треба да испуни како би постала чланица Европске уније, грађани најчешће (њих 33 одсто) наводе признавање независности Косова*. Следећи на листи услова за приступање су реформе правосудног система које наводи 18 одсто грађана, свеобухватне реформе (17 одсто) и борба против корупције и криминала коју је навело 14 одсто грађана учесника истраживања. Иако 54 одсто грађана и даље очекује нове услове у процесу приступања Србије Европској унији, у порасту је број оних који сматрају да ЕУ неће поставити ниједан нови услов и сада износи 34 осто (са 29 одсто у фебруару).
58 одсто грађана Србије подржава дијалог Београда и Приштине, што је на сличном нивоу као у фебруару ове године.
Испитивање јавног мњења је показало и да 51 одсто грађана очекује да ће Србија постати чланица ЕУ за око 10 година или раније, док 22 одсто сматра да се то никада неће догодити.
Грађани наводе да би желели више информација најпре о утицају приступања на економску ситуацију и животни стандард у Србији (33 одсто), затим о животу обичних људи у државама чланицама ЕУ (31 одсто), а на трећем месту су информације о преговорима Србије са ЕУ, што је навело 28 одсто грађана.
Пољопривреда је по мишљењу 62 одсто грађана прва на листи приоритета за помоћ Европске уније, а следе здравство (42 одсто) и развој сиромашних региона што је навело 40 одсто грађана.
Међу грађанима Србије је порасла свест о програмима помоћи Европске уније, најпре због препознавања подршке коју је ЕУ упутила Србији током поплава у мају ове године. Више од трећине грађана – 38 одсто – навело је да је ЕУ међународни партнер који је највише помогао Србији у борби против поплава у мају. На питање који међународни партнер највише помаже у обнови и санирању последица поплава, највећи број грађана – 35 одсто – рекао је да је то ЕУ. Истраживање је показало и да грађани централнозападне и југоисточне Србије чешће наводе помоћ ЕУ у решавању последица поплава.
Средином маја, када су Србију погодиле катастрофалне поплаве, Европска унија одмах је понудила помоћ кроз Механизам цивилне заштите и издвојила из свог буџета 80 милиона евра бесповратне помоћи за пројекте обнове у општинама погођеним поплавама. Од те суме 30 милиона евра преусмерено је из ИПА фондова и већ се користи кроз програм обнове, док ће 50 милиона бити на располагању почетком 2015. године.
Истраживање је спроведено на узорку од 1.241 пунолетног испитаника, интервјуом „лицем у лице“.