„КАНДИЛА СЛОБОДЕ“ ЗБИРКА ЗА НЕЗАБОРАВ (Песме сакупио и приредио Драгољуб Јанојлић)  

Недавно је изашла из штампе збирка песама српских ратника из балканских и Великог рата, које је сакупио и приредио Драгољуб Јанојлић и одмах привукла пажњу српске патриотске јавности својом истинитошћу описа наших страдања и несебичног жртвовањем за спасавање нападнуте отаџбине. Квалитету ове значајне књиге допринела је проф. Зорица Грујић Милојевић својом изврсном рецензијом под називом „Песме великих јунака“.

Она се захвалила Јанојлићу за ово несвакидашње дело „у име свих којима је отето право на историју народа којем припадамо, оних „који песму нису разумели (а) слушају олују“ , у име наше и млађих генерација којима се историја понавља, у име оних који као да никад ису ни постојали јер су сахрањивани у ратним олујама као безимени и на чије гробове мајке нису никада одлазиле, јер им се траг изгубио без белега, скрајпутнути или узорани и у пепео претварани да их има свуда као сведочанство о једном древном народу, који је вечито био осуђиван на затртост, у име генерацијски заборављене историје.

Рецензент истиче да се зборник појављује у правом тренутку, када се српска породица разједињава, уситњава и брише, када свето огњиште више није свето, када се родна груда не воли као што су је волели наши преци, наши књижевници, када су се памтили наши корени.

„Морао се наћи појединац који ће бити кадар сакупити сву непоновљиву љубав према мајци отаџбини, а коју су отуђивали годинама они чији је интерес био лични, а никако општељудски, дакако да су се генерацијски губиле успомене на оне који су нам стварали и очували отаџбину, а чијим смо путем и ми морали срцем поћи са урођеном дужношћу“ записује Зорица Грујић Милојевић, и из многих примера узима песму „Завет“ Жарка Лазаревића, који каже: „Путниче издалека, пред овај Запис свети/ Стани и скини капу, па онда даље ступи/ За сваку стопу земље пали су животи скупи…Пет је векова како крвави мир ту влада/… сваки је бусен сведок како умемо мрети/ За своју отаџбину“. Она се позива на многе песнике из ове потресне књиге, на њихову чврсту веру у коначну победу и поред свих патњи кроз које је прошао српски народ и његова војска, патњи какве свет дотле није видео.

У рецензији се Зборник истиче као изузетно драгоцен доказ, о једном невремену за српски народ, којем је претио забоправ због незаинтересованост вођа. Рушено је све што није у интересу новим властодршцима и бацано у заборав. „Међутим, тај заборав био нам је веома велики напријатељ. Наши крвави ратови нису смели да буду маргинализовани. Морали су нас научити да је мир на Баллкану ништа друго до прећутно крваво затишје, односно да ће ратова бити док буде Срба на Балкану“.

Враћајући се на Јанојлићев подвиг, вредан сваког поштовања, професорка каже да је ово његово дело оригинално и јединствено по аутентичности. По њеним речима он покушава да успосстави културу сећања у српском народу, али да ли ће лавина сећања. која је неопходна за препород упрошаћене земље, покренути Србију – не може ништа да кеже, а потом наводи пример (можда) планираног заборава: ученици осмог разреда за историју Првог светског рата имају само два школска часа! За највеће разарање Србије, за најбруталније убијање српског народа, за патње какве се не могу ни замислити, за „купање Србије челиком“ како су нападачи – Аустро-угари, Немци и Бугари говорили и остваривали, за сва бестијална непочинства тих злочинаца – само два часа. Па, то није довољно ни за причу о легендарном команданту Гвозденог пука, пуковнику Миливоју Стојановићу Брки, којем је Бинички посветио свој чувени Марш на Дрину, а он погинуо у Колубарској бици водећи у јуриш своје војнике. Ко је то сакатио српску историју, у име кога и за чији рачун? И ко то још увек ради, и то све горе и горе?

„Песме дате у овом Зборнику“, бележи Јанојлић ,“пружају обиље информација на основу којих је могуће схватити величину српске трегедије у оба балсканска и Првом светском рату. Било је песника који су детељно описивали битке и јунаке; њихове песме су данас драгоцени извор сазнања о људима који су, надахнути патриотизмом, храбро и по цену живота бранили своју земљу. Из тих песама „читамо“ њихова велика јунаштва, бројне покличе, заветовања, поруке у самртном трену… Потомци многих и не слуте какви су хероји били њихови преци“.

Било је то време страдања, али и великих узлета патриотизма, храбристи и жртвовања. Ни налик овом добу обесмишљавања сваког добра, сваке истине. сваке љубави и величања глупости,мржње и превара.

Можда ће нам „Кандила слободе“ , уз још неке добре књиге, помоћи да се вратимо својој историји, коренима и традицији. Свесни смо тога да неће бити лако. Јер што се деценијама систематски рушило не може се преко ноћи обновити. Много је, наших и туђих, на том нечасном послу здушно радило. Да ли ће се наћи бар толико часних, одлучних и поштених да обнове порушено?

Књигу је издала „Стварност“ из Аранђеловца.

(преузето са портала: svetinjebraničeva.rs)