Кратак осврт на историју Паланачке гимназије
Паланка и околина имају развијену просветну традицију. Постоје подаци да је још за време аустријске окупације, тридесетих година 18. века, постојала школа у граду. За развој просвете у Паланци, свакако је била значајна и школа у селу Крњеву, која ће у другој половини 18. века окупљати децу Смедерева и Паланке. Прва школа са програмом у Паланци започела је са радом двадесетих година 19. века. Без обзира на покушаје да се подигне ниво образовања, пре Првог светског рата, град на Јасеници остаје без Гимназије.
Раздобље после 1918. године и стварање Краљевине СХС донеће Паланци велике промене. Покушаће се са отварањем школе која ће омогућити деци наставак школовања у месту становања. После иницијативе грађана и конференције, августа 1919. године, Указом краља Александра од 30. октобра исте године а на предлог тадашњег министра просвете Павла Маринковића, отворена је Паланачка Приватна (нижа) четвороразредна Гимназија. Прва граја ученика зачула се јануара 1920. године.
Прекретница у развоју школе десила се 1925. јер је Приватна Гимназија прерасла у државну, те више њен рад није зависио од добровољног прилога грађана или школарина ученика. Захваљујући средствима која су била прикупљена у овом периоду, почела је градња зграде школе, која је завршена 1929. године. Била је то
Једна од најлепших зграда тадашње Паланке. У школу су ишли ученици из Јасеничког, Опленовачког, Младеновачког, Лепеничког и Орашког среза. Школске 1938/39. године, школа ће коначно имати свих осам разреда из које ће изаћи матуранти који ће положити први виши течајни испит, односно испит зрелости.
Током Другог светског рата, Гимназија је делила судбину државе. У њој је, на почетку и крају ратовања, била смештена болница, затим, у једном периоду, и касарна, а школа је била размештена по објектима (кафанама и приватним кућама) у Паланци – али није прекидала рад.
По ослобођењу, Гимназија ради под називом Потпуна мешовита Гимназија у Паланци Смедеревској, у изузетно тешким економским условима, јер се “ученици моле да од кућа доносе столице”. Временом, Гимназија ће постати, као и у претходним периодима, не само установа која има васпитно-образовни, већ и културни значај, јер су професори, који су долазили да раде у њој, а неки и остајали (као што су били Руси у периоду између два рата, а затим и из других крајева земље), мењали дух града у који су дошли.
Школа ће променити назив у: Гимназија “Света Ђорђевић”, по имену бившег ученика који је погинуо у Другом светском рату. Затим ће постати Образовни центар за усмерено образовање, да би поново постала класична гимназија са природно-математичким и друштвено -језичким смером.
Ушавши у десету деценију свог постојања, Паланачка Гимназија је прошла кроз многе периоде искушења, ратних сукоба, промене политичког система, али је увек имала светле тренутке захваљујући пре свега, генерацијама младих, који су у каснијим периодима живота постајали инжењери, лекари, правници, службеници, професори у некој другој или својој школи, магистри и доктори наука, али је никад нису заборавили.
Аутор: Александар Саша Јелић