NATO agresija snažno inspiriše palanačkog skulptora Nebojšu Jovanovića: DA SE STRADANJE NE ZABORAVI

IMG_0001Agresija NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine poslužila je kao inspiracija Nebojši Jovanoviću iz Smederevske  Palanke da uradi nekoliko skulptura koje će trajno podsećati na taj događaj. Sve one sačinjene su od ostataka projektila koji su pali i eksplodirali u neposrednoj blizini umetnikovog rodnog grada. Njima se predstavio na više izložbi Društva likovnih stvaralaca „Vuksan“ čiji je član od samog osnivanja.

Svojim delima neprolazne vrednosti, Nebojša želi da podseti na posledice velikog razaranja kada su, nažalost, pale i mnoge ljudske žrtve, ali se njega niko nije setio u vreme kada se obeležava decenija i po  od napada na SRJ 19 najmoćnijih država sveta. A ovaj stvaralac ne traži ništa više osim prostora, gde bi izložio svoje radove i publiku podsetio na poruku njegovih skulptura koja u najkraćem glasi: da se tako nešto nikad više ne ponovi. I dok čeka da mu neka galerija ponudi prostor, on gotovo svakog dana komšijama i prijateljima pokazuje svoja  dela i na taj način podseća na vreme bombardovanja.

U njegovoj kolekciji nalazi se i skulptura, koja nosi naziv „Zašto“, a nastala je krajem 1999. godine. Ona predstavlja spomenik strahovitom učinku NATO bombardera, kojima je gotovo sve, posebno na prostoru Srbije, bila meta. Tako su razorili TV toranj na Avali u čiju izgradnju su deo svog bogatog monterskog iskustva ugradili i radnici „Goše“. Ova skulptura je i svojevrstan spomenik stradanja više zaposlenih u Radio – televiziji Srbije.

IMG_0003-Ova antena ima šesnaest krakova koji predstavljaju žrtve NATO bombardera, koje su stradale na radnom mestu – objašnjava svoju skulpturu „Zašto“ Nebojša Jovanović.- Vojnički šlem, koji prekriva skulpturu, takođe ima svoju simboliku, baš kao i ova bodljikava žica, koja u neku ruku govori da su te noći stradali nevini ljudi. U podnožje  skulpture ugradio sam tri kraka koji predstavljaju temelj nekadašnjeg TV tornja na Avali. Tako sam u ovu svoju rukotvorinu utkao sve što je vezano za stradanje medijskih objekata i, nažalost, ljudstva.

Nebojša Jovanović poseduje i skulpturu „Milosrdni anđeo“. Urađena je od autentičnih materijala koje mu je nabavio tadašnji pripadnik Vojske SRJ, potpukovnik Ljubisavljević, koji se i sam  bavio umetnošću. Doprinos je dala i načelnica Doma vojske, gospođa Komazec.

-Njih dvoje su, posle eksplozije jednog projektila u ataru velikoplanjanske opštine, otišli  na lice mesta i tamo u reci zapazili ostatke smrtonosne naprave – priča Nebojša.- Zagazili su u reku Jasenicu i iz nje izvukli nekoliko krhotina s namerom da mi ih ustupe, jer su znali da od tog materijala oblikujem skulpture. Od toga sam napravio „Milosrdnog anđela“ i „Aždaju koja bljuje vatru“.  Njen metalni vrat pritiska srpski opanak, a konkretno me je podstaklo obaranje američkog nevidljivog aviona u sremskom selu Buđanovci. Time sam hteo pokazati da i najjača sila može ustuknuti pred čvrstom rešenošću ljudi da brane svoju zemlju. „Aždaja“ je danas u posedu Vojske Srbije.

Nebojša je od istih materijala napravio i jednu bogomolju, koja govori o oštećenju verskih objekata u vreme nesrećnog rata na prostorima eks Jugoslavije. Na njoj su vidljivi tragovi oružanog sukoba, a njenom tvorcu na Smotri likovnih amatera Srbije 1992. godine u Boru pripala je Plaketa „Ivan Vučković“.

Scan-140328-0001-Svojim delanjem hoću samo da podsetim na vreme velikog stradanja i da ovo što sam uradio ne ostane van domašaja likovne publike – iznosi Nebojša Jovanović.- Cilj mi je da se ljudi uvere kako i kod nas umetnika, koji smo se ovom temom bavili, postoji želja da se strahote NATO bombardovanja ne zaborave. Kad to kažem, prvenstveno mislim na  ljudske žrtve. Obeležavanje godišnjice razaranja upravo je najbolja prilika za to.

D. Janojlić

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *