НАТО агресија снажно инспирише паланачког скулптора Небојшу Јовановића: ДА СЕ СТРАДАЊЕ НЕ ЗАБОРАВИ
Агресија НАТО снага на Савезну Републику Југославију 1999. године послужила је као инспирација Небојши Јовановићу из Смедеревске Паланке да уради неколико скулптура које ће трајно подсећати на тај догађај. Све оне сачињене су од остатака пројектила који су пали и експлодирали у непосредној близини уметниковог родног града. Њима се представио на више изложби Друштва ликовних стваралаца „Вуксан“ чији је члан од самог оснивања.
Својим делима непролазне вредности, Небојша жели да подсети на последице великог разарања када су, нажалост, пале и многе људске жртве, али се њега нико није сетио у време када се обележава деценија и по од напада на СРЈ 19 најмоћнијих држава света. А овај стваралац не тражи ништа више осим простора, где би изложио своје радове и публику подсетио на поруку његових скулптура која у најкраћем гласи: да се тако нешто никад више не понови. И док чека да му нека галерија понуди простор, он готово сваког дана комшијама и пријатељима показује своја дела и на тај начин подсећа на време бомбардовања.
У његовој колекцији налази се и скулптура, која носи назив „Зашто“, а настала је крајем 1999. године. Она представља споменик страховитом учинку НАТО бомбардера, којима је готово све, посебно на простору Србије, била мета. Тако су разорили ТВ торањ на Авали у чију изградњу су део свог богатог монтерског искуства уградили и радници „Гоше“. Ова скулптура је и својеврстан споменик страдања више запослених у Радио – телевизији Србије.
-Ова антена има шеснаест кракова који представљају жртве НАТО бомбардера, које су страдале на радном месту – објашњава своју скулптуру „Зашто“ Небојша Јовановић.- Војнички шлем, који прекрива скулптуру, такође има своју симболику, баш као и ова бодљикава жица, која у неку руку говори да су те ноћи страдали невини људи. У подножје скулптуре уградио сам три крака који представљају темељ некадашњег ТВ торња на Авали. Тако сам у ову своју рукотворину уткао све што је везано за страдање медијских објеката и, нажалост, људства.
Небојша Јовановић поседује и скулптуру „Милосрдни анђео“. Урађена је од аутентичних материјала које му је набавио тадашњи припадник Војске СРЈ, потпуковник Љубисављевић, који се и сам бавио уметношћу. Допринос је дала и начелница Дома војске, госпођа Комазец.
-Њих двоје су, после експлозије једног пројектила у атару великоплањанске општине, отишли на лице места и тамо у реци запазили остатке смртоносне направе – прича Небојша.- Загазили су у реку Јасеницу и из ње извукли неколико крхотина с намером да ми их уступе, јер су знали да од тог материјала обликујем скулптуре. Од тога сам направио „Милосрдног анђела“ и „Аждају која бљује ватру“. Њен метални врат притиска српски опанак, а конкретно ме је подстакло обарање америчког невидљивог авиона у сремском селу Буђановци. Тиме сам хтео показати да и најјача сила може устукнути пред чврстом решеношћу људи да бране своју земљу. „Аждаја“ је данас у поседу Војске Србије.
Небојша је од истих материјала направио и једну богомољу, која говори о оштећењу верских објеката у време несрећног рата на просторима екс Југославије. На њој су видљиви трагови оружаног сукоба, а њеном творцу на Смотри ликовних аматера Србије 1992. године у Бору припала је Плакета „Иван Вучковић“.
-Својим делањем хоћу само да подсетим на време великог страдања и да ово што сам урадио не остане ван домашаја ликовне публике – износи Небојша Јовановић.- Циљ ми је да се људи увере како и код нас уметника, који смо се овом темом бавили, постоји жеља да се страхоте НАТО бомбардовања не забораве. Кад то кажем, првенствено мислим на људске жртве. Обележавање годишњице разарања управо је најбоља прилика за то.
Д. Јанојлић