Никола Вучен у име председника Србије присуствовао молитви и откривању споменика козарачкој деци страдалој у Другом светском рату: МИ НЕ ПОДИЖЕМО СВЕТИЊЕ НЕГО СВЕТИЊЕ ПОДИЖУ НАС

У организацији Вијећа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније, а на иницијативу Српског просвјетног културног друштва „Просвјета“ у Носковачкој Дубрави, у Општини Слатина, одржана је  молитва за 69 деце, која су у Другом светском рату умрла од глади и болести у напуштеним шталама у овом крају.

Након молитве откривен је нови, дограђен, споменик на коме су исписана имена и презимена преминуле деце.

Председник Општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, је у име председника Републике Србије, Александра Вучића, положио венаца поред спомен обележја. Изградњу плоче са именима деце која су недужна страдала у највећим мукама, помогао је лично Никола Вучен са својом породицом. Његови преци потичу из ових крајева, а многи су страдали у логорима и били жртве рата.

Обраћајући се присутнима он је подсетио на трагични догађај од пре 80 године када су после немачко-усташке офанзиве на Козари,  остала тешка бремена страдања на души српског народа.  

-Оставимо по страни сва тумачења која би нас данас на овом месту раздвајала. Узмимо у обзир само чињеницу да је 1941-1945. живот изгубило 11.000 козарачке деце. А у читавој Независној држави Хрватској, убијено је или умрло у логорима и од разних болести 70.000 српске деце. То питање више није идеолошко и национално, него људско, и зато би наша порука данас, док се у свету па и у Европи воде нови ратови, пре требало да постане вапај: да се више никада никоме и нигде не понови – рекао је Вучен.

У августу, 1942. године из Поткозорја, 69 ђака одведена су у напуштене штале у хрватско село Носковачка Дубрава у Слатини близу Мађарске границе, где су од августа до децембра 1942. године умирали од глади и болести. 

– Ми Козарчани, пребивалиштем или осећајем, данас их називамо младенцима, али чак ни тај термин не може да дочара чињеницу да су многи од њих изгубили животе док још нису били ни крштени, док неки још нису добили ни имена, већ само знамења – истако је Вучен и додао да српски народ има обавезу да памти све жртве. – Зато смо данас овде, да бар делимично саосетимо са њиховом патњом и болом, да им прислужимо свеће и да се њима помолимо у овој страдалној славонској земљи. Као њихов земљак иако је мој дом сада у Шумадији, могу рећи и потомак иако можда нисмо у крвном сродству, осећам част да учествујем у овом помену и овој једној малој обнови. Не само спомен плоче и споменика, него читаве наше светиње, спомена чистих и недужнихи 1942. уснулих. А као што је давно речено, ми заправо никада не подижемо светиње, него светиње подижу нас. У име мојих земљака из Смедеревске Паланке, у име мојих Козарчана, у име породице Вучен, свима вама желим дуго памћење, а нашим козарачким младенцима – вечан спомен.

Овом догађају присуствовали су и  Дајана Пауновић директорка фондације „Дајана Пауновић“, представник Вијећа српске националне мањине Вировитичко-Подравске жупаније,  дожупан  Игор Павковић, саборска заступница из СДСС Драгана Јецков и председник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Козарске Дубице, Зоран Синкић.