Нови „Џакалар“ Живорада Јелића: ИМПРЕСИВАН САКУПЉАЧКИ РАД

Члан Савеза књижевника у отаџбини и расејању из Смедеревске Паланке, у издању те
књижевне организације са седиштем у Новом Саду, објавио је ЏАКАЛАР 9 насловљен Живот
тече – преци и потомци.
По оцени књижевника Драгутина Паунића, то је првенствено књига о Доњој Јасеници и
њеној околини, која многим својим конотација завређује пажњу како „локалне“, тако и шире
читалачке публике и културне јавности. Она, уједно, убедљиво сведочи да се на Вуковим
стазама и богазама не може залутати и да пред скоројевићством (које је устало против свега
„сељачког“ и „народног“) повлачења нема.
Књига одговорно говори о Доњој Јасеници и њеној околини, чији је центар одвајкада
Паланка и многим својим констатацијама, крајње одговорно и озбиљно проговорила како о
„локалним“ тако и ширим друштвеним збитијима. Њена изворна вредност и веродостојни
записи недвосмислено сведоче живот једног насеља и његових становника у времену и
простору, без улепшавања и накнадног ретуширања.
Паунић оцењује да је објављивање ове књиге крупан допринос не само историји
једног насеља, него и најширој заједници с којом је Доња Јасеница – Паланка, судбинама и
делима својих житеља нераскидиво повезана и то вековима и у врло широком распону.
Други рецезент, такође књижевник Драгољуб Јанојлић, уочава да је Јелићево упорно
сабирање и бележење сачувало сачувало од заборава вредно народно благо које се годинама
таложило у бисагама времена. Записани су и неки обичаји који се не срећу у другим
крајевима. На жалост многе је из народног живота потисло ново доба, али се Јелић постарао
да се сасвим не избрише траг разбибриге сеоског човека који је у прошлости налазио времена
и да се, после напорних послова у пољу, забави и развесели. Међу ретке обичаје спада и онај
под назив Бирање председника нежења. Одржаван је једном годишње, а имао је двоструку
улогу: да подстакне удадбу и женидбу, али и сваком учеснику приушти лепу забаву.
Описујући тај обичај, аутор ЏАКАЛАРА 9 Живорад Јелић, сматра како такло нешто не би
било лоше организовати и данас када се Србија суочава с „белом кугом“, врло озбиљним
проблемом у обнови становништва. Неродица је попримила велике размере и озбиљно
запретила нестанком многих села са мапе Србије.
О Јелићевим ранијим ЏАКАЛАРИМА писали су Милован Витезовић, Чедомир
Мирковић, Миодраг Матицки, Миле Недељковић и др. Витезовић је, на пример, рекао да је
Јелићев сакупљачки рад врло импресиван, Миодраг Матицки да је ЏАКАЛАР живо седочанство
о савременој комуникацији народа Доњојасеничког краја, док је Чедомир Мирковић пред
фоклористе ставио задатак да одговоре на питање има ли смисла данас, скоро два века после
Вука Караџића, скупљати народне умотворине? Да би им олакшао посао, сам је понудио
одговор, рекавши да му се чини из једног осећања народног карактера и естетског квалитета
онога што у народу живи да има дубоког смисла.