Novi „Džakalar“ Živorada Jelića: IMPRESIVAN SAKUPLJAČKI RAD

Član Saveza književnika u otadžbini i rasejanju iz Smederevske Palanke, u izdanju te
književne organizacije sa sedištem u Novom Sadu, objavio je DŽAKALAR 9 naslovljen Život
teče – preci i potomci.
Po oceni književnika Dragutina Paunića, to je prvenstveno knjiga o Donjoj Jasenici i
njenoj okolini, koja mnogim svojim konotacija zavređuje pažnju kako „lokalne“, tako i šire
čitalačke publike i kulturne javnosti. Ona, ujedno, ubedljivo svedoči da se na Vukovim
stazama i bogazama ne može zalutati i da pred skorojevićstvom (koje je ustalo protiv svega
„seljačkog“ i „narodnog“) povlačenja nema.
Knjiga odgovorno govori o Donjoj Jasenici i njenoj okolini, čiji je centar odvajkada
Palanka i mnogim svojim konstatacijama, krajnje odgovorno i ozbiljno progovorila kako o
„lokalnim“ tako i širim društvenim zbitijima. Njena izvorna vrednost i verodostojni
zapisi nedvosmisleno svedoče život jednog naselja i njegovih stanovnika u vremenu i
prostoru, bez ulepšavanja i naknadnog retuširanja.
Paunić ocenjuje da je objavljivanje ove knjige krupan doprinos ne samo istoriji
jednog naselja, nego i najširoj zajednici s kojom je Donja Jasenica – Palanka, sudbinama i
delima svojih žitelja neraskidivo povezana i to vekovima i u vrlo širokom rasponu.
Drugi recezent, takođe književnik Dragoljub Janojlić, uočava da je Jelićevo uporno
sabiranje i beleženje sačuvalo sačuvalo od zaborava vredno narodno blago koje se godinama
taložilo u bisagama vremena. Zapisani su i neki običaji koji se ne sreću u drugim
krajevima. Na žalost mnoge je iz narodnog života potislo novo doba, ali se Jelić postarao
da se sasvim ne izbriše trag razbibrige seoskog čoveka koji je u prošlosti nalazio vremena
i da se, posle napornih poslova u polju, zabavi i razveseli. Među retke običaje spada i onaj
pod naziv Biranje predsednika neženja. Održavan je jednom godišnje, a imao je dvostruku
ulogu: da podstakne udadbu i ženidbu, ali i svakom učesniku priušti lepu zabavu.
Opisujući taj običaj, autor DŽAKALARA 9 Živorad Jelić, smatra kako taklo nešto ne bi
bilo loše organizovati i danas kada se Srbija suočava s „belom kugom“, vrlo ozbiljnim
problemom u obnovi stanovništva. Nerodica je poprimila velike razmere i ozbiljno
zapretila nestankom mnogih sela sa mape Srbije.
O Jelićevim ranijim DŽAKALARIMA pisali su Milovan Vitezović, Čedomir
Mirković, Miodrag Maticki, Mile Nedeljković i dr. Vitezović je, na primer, rekao da je
Jelićev sakupljački rad vrlo impresivan, Miodrag Maticki da je DŽAKALAR živo sedočanstvo
o savremenoj komunikaciji naroda Donjojaseničkog kraja, dok je Čedomir Mirković pred
fokloriste stavio zadatak da odgovore na pitanje ima li smisla danas, skoro dva veka posle
Vuka Karadžića, skupljati narodne umotvorine? Da bi im olakšao posao, sam je ponudio
odgovor, rekavši da mu se čini iz jednog osećanja narodnog karaktera i estetskog kvaliteta
onoga što u narodu živi da ima dubokog smisla.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.