Од Парка пријатељства до ничије земље: КАКО ЈЕ УНИШТЕНА ШУМА МИКУЉА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Комплекс кућа европских држава, у којима свака земља представља своје посебности и националне симболе, смештен је у парк-шуми Микуља у Смедеревској Паланци. Ово „евросело“, у средишту шуме, која се простире на око 118 хектара, место је за одмор и релаксацију, али и за креативне радионице, ђачке екскурзије, летње кампове за младе, студентске конференције… Свака кућа има двадесетак лежајева, а њихови домаћини из амбасада тих земаља, свакодневно госте посетиоце из земље и иностранства. Осим европских, своје куће у Микуљи имају и још неке државе света.

Тако је, у најкраћем, требало да изгледа Парк европског пријатељства, пројекат који је Општина Смедеревска Паланка израдила 2009. године и понудила га са великом амбицијом да Доња Јасеница постане стециште гостију из читаве Европе. Како је тада најављивано, осим многобројних домаћих и страних инвеститора, представници Амбасаде Русије показали су велико интересовање за овај пројекат и жељу да се међу кућама нађе и она са бабушкама.

Данас, осам година касније, од Парка европског пријатељства остао је само план детаљне регулације и лепа замисао, а шума, у којој је требало да буде саграђен, неколико година уназад постала је извориште огрева и зараде многобројних мештана. Илегална, неконтролисана сеча, оголила је брдо на ком је шума смештена, уништила „плућа града“ и у питање довела опстанак овог комплекса.

Микуља, површине 118 хектара, удаљена је два километра од центра Смедеревске Паланке. Шума је на надморској висини од 170 до 200 метара и у њој преовладавају цер, храст, али има и четинара. Према поменутом просторном плану, у појединим зонама је дозвољена градња хотела, угоститељских објеката, спортских терена, дечјих одмаралишта, стационара, уз услов да се не наруши природни амбијент. Амбијент није нарушила изградња, јер ништа од поменутих објеката није направљено, већ девастирање шуме.

 

Уништавање екосистема

 

Посечена стабла, свежи пањеви и они нешто старији, обавијени маховином, дебла „уметрена“ за ношење, ситно грање, путеви који иначе на тим местима не постоје – такву је слику затекла наша екипа приликом посете Микуље. Према речима мештанина који живи у непосредној близини, свакодневно се одатле одвозе приколице стабала. Он је, са секирицом у руци, дошао по грање за потпалу, јер то остаје иза дрвосеча.

Преме речима Милана Медаревића, професора са Шумарског факултета у Београду, последице таквог опхођења према овом комплексу су угрожена биоеколошка стабилност екосистема, а тиме и одрживости и корисности шуме, али и негативан утицај на водни режим бање Паланачки Кисељак, која се налази у непосредној близини.

– Ово је посебно проблематично у мање шумовитим општинама, каква је Смедеревска Паланка. Реч је о врло озбиљној површини и обнављање може бити вештачко – сетвом или садњом, или природно – по уроду семена, а може трајати и неколико десетина година. Ако је шума деградирана и ако се не може очекивати њена природна обнова, онда је једини избор први поступак, а он је скуп и увек неизвеснији од природног – каже Медаревић.

Како објашњава наш саговорник, пошумљавање једног хектара овакве шуме, уз потпуну припрему површине, кошта између 1.500 и 2.000 ЕУР.

Подсетимо, Влада Србије је у фебруару почела реализацију пројекта, вредног 3,75 милиона УСД, који је усмерен ка дугорочном побољшању стања шума и одрживости шумских екосистема у Србији, па би средства за обнову ове шуме могла да буду прибављена и из тог фонда.

Илегална сеча стабала у овој ваздушној бањи траје деценијама, али је према речима мештана, ове зиме достигла максимум. Тврде да полиција на њихове пријаве често не реагује. Такође, кажу да је познато и ко сече, те да се зна шта је чији рејон.

Ипак, у полицији тврде да реагују по свакој пријави, у складу са својим овлашћењима, а како за наш портал каже портпарол Полицијске управе у Смедереву Саша Николић, приликом обављања својих свакодневних активност, полиција често обилази наведену шуму, због превенције и евентуалног уочавања бесправне сече.

– Током 2016. године, у Полицијској станици Смедеревска Паланка, поднето је 17 пријава због бесправне сече шуме. Полиција је поступала по свим поднетим пријавама, те су, након излазака на лице места и утврђивања чињеничног стања, о свему обавештавали надлежно тужилаштво, ради утврђивања постојања елемената кривичног дела. Након извештавања тужилаштва, полиција даље поступа по захтевима и налозима тужиоца, у складу са Законом о кривичном поступку – каже Николић.

Иначе, према Закону о шумама, за илегално крчење и пустошење шума новчане казне крећу се од 300.000 до 3.000.000 динара.

 

Ничија шума

 

Надлежност над овом шумом донедавно је имала Општина, преко Туристичке организације. Како нам је речено у локалној самоуправи, до марта 2016. године то је био посао Јавног предузећа Србијашуме, а према речима заменице председника Општине Милице Деспотовић, надлежност је тада пребачена на Туристичку организацију.

У Смедеревској Палаци су локални избори одржани у априлу 2016, али је новоизабрано руководство потом смењено у децембру и изабрано је ново.

– Када смо дошли на чело општине, схватили смо да немамо услове за одржавање шуме и предложили да се надлежност поново пребаци на Србијашуме – каже Деспотовић.

Законом о шумама одређено је да чување шума, ради њене заштите од противправног присвајања, коришћења, уништавања и других незаконитих радњи, обезбеђује корисник, што је у овом случају Општина. Одредбама овог закона прописано је ко може да газдује шумом у државној својини, а то су, поред осталих, јавно предузеће или привредно друштво чији је оснивач јединица локалне самоуправе.

Како је за портал еКапија речено у Министарству пољопривреде, Општина Смедеревска Паланка требало је да газдовање шумама додели јавном комуналном предузећу које испуњава услове у погледу техничке и кадровске опремљености. То су и покушали, 2008. године, када је основано је Јавно предузеће Туристичко рекреативни центар Шума Микуља. Ипак, оно је у међувремену угашено.

Према наводима из надлежног министарства, Општини је крајем јануара 2016. наложено да организује службу чувања шума, ради њене заштите, као и да изради планске документе газдовања шумама. Међутим, пошто ово решење није извршено, надлежна инспекција је 17. фебруара 2017., након обиласка терена, против одговорних лица предузела законске мере и наложила Јавном предузећу Србијашуме, односно Шумском газдинству Крагујевац, да чува ову шуму, док Влада не одреди новог корисника, што би требало да буде дугорочно решење.

У време писања овог текста, Шумско газдинство Крагујевац није добило званичан захтев о преузимању. Према речима Ђура Гвоздића, директора тог газдинства, процедура налаже да надлежност на њих треба да пренесе Општина.

– Пошто је реч о парк-шуми, газдовање њом није иначе у надлежности јавног предузећа, па ће самим тим ово бити врло тешко за нас. Очекујем да у наредних месец дана добијемо управљање Микуљом, како бисмо могли да правимо следеће кораке. За почетак, морамо да одредимо чувара, видимо у каквом је стању шума, шта све треба да урадимо – каже Гвоздић.

Како нам је речено у ресорном министарству, с обзиром на то да досадашњи корисник није газдовао шумом у складу са законом, евиденција о нелегално посеченој шуми – не постоји. Тако, процене о нанетој штети и даље нема, а на то ће вероватно морати да се сачека још неколико месеци, док Шумско газдинство Крагујевац не успостави потпуну контролу и чување ове шуме. Питање је шта ће до тада од овог, некада богатог екосистема, остати.

У шуми Микуља налазило се и ученичко одмаралиште. У два његова објекта 1999. године доселиле су се избеглице са Косова и Метохије, а сада се на месту на ком је требало да се нађу „амбасадорске куће“ и Парк европског пријатељства, налазе рушевине тих објеката.

 

Катарина Стевановић

 

(Преузето: еКапија)