ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Друштво

Одржан 5. конгрес Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС): ПРЕДСЕДНИК ПОНОВО РАНКА САВИЋ, А ПОТПРЕДСЕДНИК ПАЛАНЧАНИН АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ  

kongres za sajtАсоцијација слободних и независних синдиката (АСНС) одржала је 6. децембра у Сава Центру 5. конгрес.

Делегати су изабрали нови Главни и Надзорни одбор, као и Статутарну комисију, а усвојили су и нови Статут АСНС, Извештај о раду од 2010. до 2014. године, финансијски извештај од 2010. до 2014. године и Одлуку о преношењу појединих статутарних надлежности Конгреса на Главни одбор АСНС.

За председника АСНС поново је изабрана Ранка Савић, док су за потпредседнике изабрани Саша Чолић, Александар Поповић, Радосав Видосављевић и Видоје Шћеповић, за главног менаџера Драган Миловановић, а за генералног секретара Небојша Рајковић.

Нова карактеристика 5. конгреса јесте да су све функционере бирали делегати на самом Конгресу, док је досад на Конгресу биран само председник АСНС а остале функционере бирао је Главни одбор. Оваква промена довела је до демократскијег начина избора, што је резултирало избором млађег кадра.

Закључци са 5. конгреса АСНС су да највећи цех транзиције и буразерске приватизације плаћају радници, око 400.000 их има минималну плату, а 200.000 чак и мање, од 15.000 до 16.000 динара. Док, упоредни подаци за протекле четири године јасно указују да је дошло до погоршања стандарда. У 2010. години просечна плата била је 34.000 динара а потрошачка корпа  47.924 динара, а ове године плата је 44.027 динара, а корпа је “тежа” – 65.717 динара. Пад стандарда највише погађа оне на минималцу који је са 90 динара повећан на 115 динара, оцењује се у анализи АСНС и констатује да је у међувремену значајно порастао јавни дуг и дефицит буџета, држава хоће да социјализује губитке, а прети опасност даљег пада стандарда и потрошње, уколико не буде јачања привреде, запошљавања и инвестиција.

Активности Асоцијације слободних и независних синдиката, у периоду између два конгреса, од октобра 2010. године до децембра 2014. године, одвијале су се у крајње неповољним условима екстремне економске, социјалне и друштвене кризе. И поред изузетно неповољних економских, друштвених, па и политичких околности и услова за рад синдиката АСНС је у периоду између два конгреса била незаобилазан, респектабилан и препознатљив фактор не само на сидикалној сцени Србије, већ и у свеукупним економским, социјалним и друштвеним дешавањима. Поштујући и спроводећи принципе који чине АСНС препознатљивим и различитим од других синдиката, АСНС је, одговарајући на изазове новог времена и прекомпонованог друштва, унела нов приступ и методе у свој рад. АСНС се није задржала само на трдиционалном синдикалном критиковању и примедбама власти и послодавцима, већ је кроз активан приступ настојала да увек понуди и одговарајуће промишљено и одрживо решење, било да се ради о нивоу макро економске или социјалне политике или проблемима у предузећу и установи – изјавио је наш суграђанин, новоизабрани потпредседник АСНС Александар Поповић (најмлађи потпредседник у историји српског синдикализма), иначе председник АСНС-Синдиката Војске Србије.

АСНС је на овом Конгресу показао да цени рад и знање и да не подлеже синдикалним стереотипима.  Да има утемељење у својим речима, Поповић додаје и ситуацију током мајских поплава у Смедеревској Паланци, када је Синдикат Војске Србије на захтев Горана Дугића из Либерално демократске партије ургирао код министра одбране Братислава Гашића и тражио помоћ коју је наша општина добила у виду потребне опреме за извлачење воде и касније за деконтаминацију земљишта. Показујући тиме да је интерес грађана, и пре свега запослених, АСНС-у испред свих других циљева. Такође, изузетно тешки економски и социјални проблеми у Србији довели су грађане у ситуацију да не могу да остваре елементарна права – право на здравствену и пензијску заштиту. Скоро милион незапослених одавно је изгубило наду у постојање било каквих људских права. О њима у Србији данас мало ко брине. Запослени у страху од губитка посла пристају на све – да раде а не примају плату, да им се не плаћа прековремени рад, да слепо извршавају све наредбе претпостављеног. Жене пристају да не рађају јер им од тога зависи запослење. Зато, Поповић подсећа, да свако без изузетка има право на живот, достојанство, право на рад и сва друга грађанска и политичка права и да је АСНС синдикат који се највише залаже за то да радничка права буду и људска права.

 

 

(саопштење АСНС)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *