„Паланачке“ с домаћином светосавске свечаности у Водицама: НИКОЛА ЈЕ ОДРЖАО РЕЧ
-Прелетео 9.000 километара због школске славе – Светог Саве
Тридесетосмогодишњег Николу Станковића из Водица дели 9.000 километара од радног места до родног села. Толика удаљеност није му била препрека да се спакује и дође кући да са својом породицом прослави Светог Саву. Он је, наиме, био домаћин школске славе која је протекла у најбољем реду и онако како доликује великом празнику. Тога се прихватио пре годину дана кад је део славског колача и свеће примио од претходног свечара.
Његовом позиву да присуствују овом догађају одазвали су се његови пријатељи и рођаци, међу њима и председник Општине Радослав Милојичић – Кена, а били су ту и штићеници из Дечјег села из Сремске Каменице. И све је текло по плану: пригодни говори, сечење славског колача, светосавска академија, подела пакетића…
Задовољство се читало са сваког лица.
Редови који следе наше је уздарје Николи Станковићу и његовом лепом гесту, похвала што је одржао реч и испунио преузету обавезу. У томе га је свесрдно подржала супруга Наташа и њихово двоје деце: Давид и Ивона. Овај млади човек, идући трбухом за крухом, нашао се у далеком Сибиру. Тамо ради као бравар на гасном пољу; ангажован је на изградњи резервоара. Посао је уговорила једна београдска фирма. На њеном платном списку је скоро годину дана.
Пре одласка у Русију, радио је у Смедеревској Паланци, у приватним фирмама.
-То није био сталан посао – вели Никола.- С обзиром да је код нас сада ситуација таква каква јесте, решио сам да одем у иностранство. Стицајем околности стигао сам у далеки Сибир. Тамо се углавном одлази на три месеца, али сам остао нешто дуже да бих могао доћи кући за Светог Саву. Тамо сам на раду провео четири и по месеца.
Никола Станковић наглашава да је светосавску свечаност доживео као узвишени чин. Посебно му је драго што се Свети Сава поново вратио у школу. У томе велику заслугу има водички учитељ Милан Тодоровић.
-Он је човек изузетних организаторских способности који се држи светле традиције обележавања великих празника – предочава Никола.- Много тога лепог је учинио и још чини за наше село. Ретки су данас људи са таквим осећањем за неговање највиших вредности. Он уме да анимира људе на многим пољима живота и рада.
Домаћин школске славе је четири разредна основне школе завршио у Водицама. После тога је био ђак ОШ „Олга Милошевић“ у Смедеревској Паланци. У свет књиге и знања увела га је учитељица Нада Тодоровић. Син му је ђак учитеља Милана, а ћеркица је у претшколском.
О послу мало прича. У Сибир је отишао да заради. Услови нису баш најбољи, јер се ради по великој хладноћи. И не жали се. Фирма му је обезбедила одговарајућу одећу. Али, кад су минуси изразито ниски, ни то не помаже.
На градилишту, осим наших људи, присутни су и представници других нација.
-Наше градилиште је на брисаном простору, нигде једног дрвета, нема тамо ни насеља, најближе је неколико стотина километара – прича Никола.- Лоше је кад крену ветрови, а тада је аутоматски и много хладније него иначе. Ја сам у принципу задовољан, што је -то је. Имамо и одговарајућу забаву, ако тако могу рећи – теретану, терен за мали фудбал, чак и посластичарницу. Ту баш где је градилиште, ниче град. Међу извођачима радова, највише је Руса, Срба, Француза, Италијана…
Никола се враћа у Сибир. Тамо ће остати још неко време. Колико – то не зна. Волео би да се код нас нешто промени, па да ради код куће. Има и неке планове. Бавио би се израдом ПВЦ и АЛУ столарије. У том послу већ има искуство. Волео би да има своју радионицу. Али, то су само планови чија реализација зависи од много тога.
Д. Јанојлић