„Palanačke“ s domaćinom svetosavske svečanosti u Vodicama: NIKOLA JE ODRŽAO REČ
-Preleteo 9.000 kilometara zbog školske slave – Svetog Save
Tridesetosmogodišnjeg Nikolu Stankovića iz Vodica deli 9.000 kilometara od radnog mesta do rodnog sela. Tolika udaljenost nije mu bila prepreka da se spakuje i dođe kući da sa svojom porodicom proslavi Svetog Savu. On je, naime, bio domaćin školske slave koja je protekla u najboljem redu i onako kako dolikuje velikom prazniku. Toga se prihvatio pre godinu dana kad je deo slavskog kolača i sveće primio od prethodnog svečara.
Njegovom pozivu da prisustvuju ovom događaju odazvali su se njegovi prijatelji i rođaci, među njima i predsednik Opštine Radoslav Milojičić – Kena, a bili su tu i štićenici iz Dečjeg sela iz Sremske Kamenice. I sve je teklo po planu: prigodni govori, sečenje slavskog kolača, svetosavska akademija, podela paketića…
Zadovoljstvo se čitalo sa svakog lica.
Redovi koji slede naše je uzdarje Nikoli Stankoviću i njegovom lepom gestu, pohvala što je održao reč i ispunio preuzetu obavezu. U tome ga je svesrdno podržala supruga Nataša i njihovo dvoje dece: David i Ivona. Ovaj mladi čovek, idući trbuhom za kruhom, našao se u dalekom Sibiru. Tamo radi kao bravar na gasnom polju; angažovan je na izgradnji rezervoara. Posao je ugovorila jedna beogradska firma. Na njenom platnom spisku je skoro godinu dana.
Pre odlaska u Rusiju, radio je u Smederevskoj Palanci, u privatnim firmama.
-To nije bio stalan posao – veli Nikola.- S obzirom da je kod nas sada situacija takva kakva jeste, rešio sam da odem u inostranstvo. Sticajem okolnosti stigao sam u daleki Sibir. Tamo se uglavnom odlazi na tri meseca, ali sam ostao nešto duže da bih mogao doći kući za Svetog Savu. Tamo sam na radu proveo četiri i po meseca.
Nikola Stanković naglašava da je svetosavsku svečanost doživeo kao uzvišeni čin. Posebno mu je drago što se Sveti Sava ponovo vratio u školu. U tome veliku zaslugu ima vodički učitelj Milan Todorović.
-On je čovek izuzetnih organizatorskih sposobnosti koji se drži svetle tradicije obeležavanja velikih praznika – predočava Nikola.- Mnogo toga lepog je učinio i još čini za naše selo. Retki su danas ljudi sa takvim osećanjem za negovanje najviših vrednosti. On ume da animira ljude na mnogim poljima života i rada.
Domaćin školske slave je četiri razredna osnovne škole završio u Vodicama. Posle toga je bio đak OŠ „Olga Milošević“ u Smederevskoj Palanci. U svet knjige i znanja uvela ga je učiteljica Nada Todorović. Sin mu je đak učitelja Milana, a ćerkica je u pretškolskom.
O poslu malo priča. U Sibir je otišao da zaradi. Uslovi nisu baš najbolji, jer se radi po velikoj hladnoći. I ne žali se. Firma mu je obezbedila odgovarajuću odeću. Ali, kad su minusi izrazito niski, ni to ne pomaže.
Na gradilištu, osim naših ljudi, prisutni su i predstavnici drugih nacija.
-Naše gradilište je na brisanom prostoru, nigde jednog drveta, nema tamo ni naselja, najbliže je nekoliko stotina kilometara – priča Nikola.- Loše je kad krenu vetrovi, a tada je automatski i mnogo hladnije nego inače. Ja sam u principu zadovoljan, što je -to je. Imamo i odgovarajuću zabavu, ako tako mogu reći – teretanu, teren za mali fudbal, čak i poslastičarnicu. Tu baš gde je gradilište, niče grad. Među izvođačima radova, najviše je Rusa, Srba, Francuza, Italijana…
Nikola se vraća u Sibir. Tamo će ostati još neko vreme. Koliko – to ne zna. Voleo bi da se kod nas nešto promeni, pa da radi kod kuće. Ima i neke planove. Bavio bi se izradom PVC i ALU stolarije. U tom poslu već ima iskustvo. Voleo bi da ima svoju radionicu. Ali, to su samo planovi čija realizacija zavisi od mnogo toga.
D. Janojlić
