Паланачки Дом здравља добио акредитацију
Дому здравља у Смедеревској Паланци Министарство здравља доделило је акредитацију, која представља потврду да се у овој установи спроводе здравствени протоколи по строгим стандардима, какви важе и у Европској унији. О томе како је текао процес акредитације, и шта он значи, пре свега за пацијенте ове установе примарне здравствене заштите, разговарали смо са др Јасмином Стојковић, директорком Дома здравља у Смедеревској Паланци.
Паланачке: Здравствене установе могу да буду акредитоване на једну, три, или седам година. На колико је акредитован паланачки Дом здравља?
Др Стојковић: За задовољством могу да кажем да је наш дом здравља добио акредитацију на три године, а само неколико поена делило нас је од седмогодишње акредитације. Ми смо се надали да ћемо добити ову акредитацију, али увек постоје неке недоумице, да ли смо баш све како треба урадили. Морам да јавно захвалим својим сарадницима, чији је ентузијазам значајно допринео поменутом резултату. Мислим да смо овакав исход заиста заслужили.
Паланачке: Шта за Дом здравља значи ова акредитација? И какву ће непосредну корист од тога имати пацијенти?
Др Стојковић: Искрено да вам кажем, свима нама који радимо у овој установи акредитација много значи, а мислим да ће много значити и корисницима наших услуга. Сама акредитација представља оцену квалитета пружања здравствених услуга, најпре од стране спољних оцењивача, али, такође и од самих корисника услуга. Током акредитације постављени су одређени стандарди, утврђене су одређене процедуре које треба поштовати, и на основу тога је оцењен квалитет нашег рада. Добијањем сертификата потврђено је да ми посао обављамо онако како треба. Ми смо у обавези да поменуте стадарде и процедуре и даље усавршавамо, а уједно отворена су нам врата да конкуришемо за многе пројекте, за добијање средстава, како од Владе, тако и од невладиних организација. Надам се да ћемо убрзо добити неку донацију, у виду опреме, обогаћивања возног парка, или проширивања просторних капацитета.
Паланачке: Нема много домова здравља у Србији који су се уопште усудили да конкуришу за добијање акредитације.
Др Стојковић: Тако је. На једном од иницијалних састанака у Министарству речено је да је за похвалу и сама одлука да се крене у поступак акредитације. Акредитација још увек није обавезна, и зато многи домови здравља у Србији још увек нису прошли кроз тај поступак. Ми смо од Министарства здравља прошле године добили понуду, и наш менаџмент је одлучио да уђемо у процес акредитације, да видимо шта добро радимо, уочимо где су пропусти, и исправимо оно што није како треба. Драго ми је да смо овај процес са успехом окончали.
Паланачке: Стандарди које треба задовољити да би се добила акредитација установљени су према правилима која важе у Европској унији.
Др Стојковић: Морам да кажем да смо много тога ми већ годинама примењивали. Оно што смо радили, ми смо сада описали, ставили на папир, уредили, да буде прегледно, и то поставили као стандард. Ништа ново нисмо унели у систем рада, већ смо вишегодишњу праксу стандардизовали, и са тим стандардима, путем огласних табли и на друге начине упознали пацијенте. Посебно признање добили смо за организацију рада на више локација јер наше делатности се само на подручју града обављају на шест различитих, међусобно удаљених места. То знатно отежава организацију рада, а нас су похвалили да смо упркос овој дислоцираности обезбедили да се на свим локацијама, у граду и у селима, спроводе јединствене процедуре. Мислим да запослени дају све од себе, како би се посао обављао како треба. Оно што нам недостаје, то су материјална средства, односно, пре свега, већи простор за обављање наших делатности.