Пола века од матуре ученика Школе са практичном  обуком „Гоша“ у Смедеревској Паланци: ГЕНЕРАЦИЈА КОЈА ЈЕ НОСИЛА  ИНДУСТРИЈСКИ РАЗВОЈ

-Сви који су дипломирали 1966. године у року од десет дана добили су посао

У   ресторану  „Јаворов хлад“ окупили су се некадашњи матуранти Школе са практичном обуком „Гоша“. Они су дипломирали школске 1965/66. године и сви су, а било их је седамдесетак, добили посао у року од десет дана! Ова чињеница данас, кад се у евиденцији незапослених налазе и  доктори наука, делује нестварно. А тада, било је незамисливо да неко заврши школу и да месецима и годинама чека посао.

-Сада сваког дана слушамо и читамо о дуалном образовању, а ми смо то имали првих година после рата – прича нам дипломирани инжењер Томислав Радојковић, један од двадесет пет матураната поменуте школе, који су дошли да прославе пола века од завршетка школовања. Сада траже Немце, Швајцарце и друге да садашње генерације ђака упуте у дуално образовање. Појединци из ресорног министарства, чије изјаве слушамо са малог екрана, откривају рупу на саксији. Моја генерација, на пример, четири сата је проводила у школској клупи, а четири сата на пракси. Индустријска школа је некада давала одличан мајсторски кадар који је годинама носио индустријску производњу, не само у земљи, већ и у иностранству.

У Машинско-електротехничкој школи „Гоша“ пронађен је пано са фотографијама матураната из 1966. године и донет на овај сусрет генерације. С посебном пажњом и приметном радозналошћу разгледана је ова колективна фотографија, уз понеку сузу за онима који више не ходају земљом.

Живослав Савић, који је своје мајсторско умеће потврђивао у „Гоши“ и у више фирми у Немачкој, с дужним  поштовањем присећа се својих наставника. Србу Петру је био његов разредни старешина, а снажан утисак на своје ђаке оставили су Александар Вујчић, Фрањо Вираг, Здравко Савкић,  Милија Ђорђевић и директор Школе Драгутин Здравковић.

Ова генерација некадашњих матураната, поред добрих мајстора, дала је више инжењера, међу којима је било и магистара. Раније су се окупљали на сваких пет година, а сада то чине сваког септембра. Сусрет је прилика да се присете школских дана, свог рада у фабрици, па и  својих наставника.