Pola veka od mature učenika Škole sa praktičnom  obukom „Goša“ u Smederevskoj Palanci: GENERACIJA KOJA JE NOSILA  INDUSTRIJSKI RAZVOJ

-Svi koji su diplomirali 1966. godine u roku od deset dana dobili su posao

U   restoranu  „Javorov hlad“ okupili su se nekadašnji maturanti Škole sa praktičnom obukom „Goša“. Oni su diplomirali školske 1965/66. godine i svi su, a bilo ih je sedamdesetak, dobili posao u roku od deset dana! Ova činjenica danas, kad se u evidenciji nezaposlenih nalaze i  doktori nauka, deluje nestvarno. A tada, bilo je nezamislivo da neko završi školu i da mesecima i godinama čeka posao.

-Sada svakog dana slušamo i čitamo o dualnom obrazovanju, a mi smo to imali prvih godina posle rata – priča nam diplomirani inženjer Tomislav Radojković, jedan od dvadeset pet maturanata pomenute škole, koji su došli da proslave pola veka od završetka školovanja. Sada traže Nemce, Švajcarce i druge da sadašnje generacije đaka upute u dualno obrazovanje. Pojedinci iz resornog ministarstva, čije izjave slušamo sa malog ekrana, otkrivaju rupu na saksiji. Moja generacija, na primer, četiri sata je provodila u školskoj klupi, a četiri sata na praksi. Industrijska škola je nekada davala odličan majstorski kadar koji je godinama nosio industrijsku proizvodnju, ne samo u zemlji, već i u inostranstvu.

U Mašinsko-elektrotehničkoj školi „Goša“ pronađen je pano sa fotografijama maturanata iz 1966. godine i donet na ovaj susret generacije. S posebnom pažnjom i primetnom radoznalošću razgledana je ova kolektivna fotografija, uz poneku suzu za onima koji više ne hodaju zemljom.

Živoslav Savić, koji je svoje majstorsko umeće potvrđivao u „Goši“ i u više firmi u Nemačkoj, s dužnim  poštovanjem priseća se svojih nastavnika. Srbu Petru je bio njegov razredni starešina, a snažan utisak na svoje đake ostavili su Aleksandar Vujčić, Franjo Virag, Zdravko Savkić,  Milija Đorđević i direktor Škole Dragutin Zdravković.

Ova generacija nekadašnjih maturanata, pored dobrih majstora, dala je više inženjera, među kojima je bilo i magistara. Ranije su se okupljali na svakih pet godina, a sada to čine svakog septembra. Susret je prilika da se prisete školskih dana, svog rada u fabrici, pa i  svojih nastavnika.