Промовисан публицистички првенац Жарка Талијана: ГРАНИТНИ СПОМЕНИК ЖРТВАМА РАТА
У Дому културе „Вуја Поповић“ у Азањи, у склопу свечаности поводом откривања споменика војводи Ђуши Вулићевићу, представљен је књижевни првенац Жарка Талијана под насловом „Мирис тамјана – Азањци у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године“. Ову књигу издао је „Прометеј“ из Новог Сада, који ју је изложио и на свом штанду на Сајму књига у Београду, где је такође била уприличена промоција.
За ову књигу у Азањи је владало велико интересовање, а сала у којој се о њој говорило, била је испуњена до последњег места. Представљачи проф. др Радмила Милентијевић, Зоран Колунџија и Немања Девић изнели су веома ласкаве оцене о делу Жарка Талијана које ће у наредним данима доживети још неколико промоција.
-Велика је част и велика радост да пред собом имамо једну књигу која је монументална и значајна, не само за нашу Азању, већ и за целу Србију – рекла је проф. др Радмила Милентијевић.- Жарко Талијан је на њој радио више година, а ја сам била та која га је саветовала и гурала и он је све то издржао. То је био велики посао на коме је Жарко истрајао и дао праве размере страдања наших Азањаца у Балканским и Првом светском рату. Званичан податак до јуче је био да је погинуло близу 400 Азањаца, а аутор ове књиге је дошао до податка да их је страдало више од 800. Ова књига треба да вас увек подсећа да не заборавите жртве за слободу, а многе су временом пале у заборав. Азања по ратним жртвама није изузетак, свако српско село има такву историју. Њихова велика историјска заслуга није записана и то мора да се уради најхитније што се може. Треба сви да ступимо у акцију и да ревидирамо погрешну историју и да пред свет изађемо са стварним жртвама које смо дали у рату. Ми планирамо да ову књигу дистрибуирамо по целој Србији, да је имају све библиотеке, школе и универзитети, да просто буде приручник како да дођемо до коначног циља – да пред свет изађемо са тачним бројем жртава које смо имали у Балканским и Првом светском рату.
О значају објављивања ове књиге говорио је власник „Прометеја“ Зоран Колунџија. Он је казао да је почаствован учешћем у разговору о делу Жарка Талијана. Јер, кад је размишљао о томе чиме би се његова издавачка кућа могла укључити у обележавање стоте годишњице од избијања Првог светског рата, ни слутио није нашта ће све наићи. Замисао на почетку је била да објави неколико иностраних превода, али се у међувремену дошло до једне целине која ће читаоцима омогућити да се добро обавесте о страдању у Великом рату. Лоша државна политика по завршетку Другог светског рата није дозвољавала да се о овој теми говори на прави начин, а врло мало је урађено и у телевизијској и филмској продукцији.
-Да је ситуација била другачија, ми бисмо одавно имали много оваквих књига какву је написао Жарко Талијан – подвукао је Колунџија.- Он је крајње савесно урадио велики посао кад је, упорним истраживањем, знатно допунио списак Азањаца страдалих у ратовима од 1912. до 1918. године. Ми смо народ који олако заборавља на наше жртве, а по мом личном осећању изостао је и адекватан државни програм обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата. Талијанова књига доноси драгоцене податке о прошлости Азање и она је „искочила“ из формата који сам био замислио. Она је једна драгоцена монографија са обиљем података, представља још један одбрамбени бедем за нашу земљу и докуменат за сва времена.
Историчар Немања Девић је на самом почетку казао да је заборав на једно историјско и херојско време почео давно: 1918. и 1945. године, дакле у преломним тренуцима југословенске државе, додајући да је академик Радован Самарџић дао одговор и на питање зашто се нешто што је било заборавља. Он је сматрао да су за Србе успомене из ових ратова прилично болне и узнемирујуће. Говорило се о много погинулих људи, о проливеној крви, разореним домовима, спаљеним кућама и уништеним домаћинствима.
-Бежећи од тих болних успомена, људи су бежали у заборав – подвукао је Девић.- Србија је од 1912. до 1918. године, по званичним проценама, изгубила 28 одсто становништва. По тим губицама, у односу на број становника, Србија је била прва земља у Европи. Последице тог страдања су видљиве и данас, па зато не смемо пасти у замку да жртве наших предака обесмишљавамо и препуштамо забораву, јер они дилему да ли треба гинути за отаџбину нису имали… Књига Жарка Талијана чува све значајне догађаје и све значајне људе од заборава. На изглед то је мала књига, а заправо то је велика књига. На изглед то је књига која говори о Азањи, азањска прича, а у ствари то је српска прича. На изглед то је књига која говори о прошлости, а у ствари говори о нашој будућности. Талијан је успео да отргне од заборава све оне људе који су погинули 1914. на Церу, на Колубари, Мачковом камену, у борбама на Дрини, који су пали 1915. у другој одбрани Србије, у повлачењу преко Албаније, умрли на Крфу, Виду, у логорима… Он је свима њима, то смем да кажем као историчар и човек од емоција,ударио трајан споменик, споменик и онима који су се изгубили у нашим сећањима и онима чији су споменици на гробљу склони паду или су већ пали. Њихов трајни споменик је ова књига Жарка Талијана. Она је прича о нашим прецима и књига за потомке.
Аутор књиге, захваливши се свима који су издвојили време и дошли на промоцију, подсетио је да је више од једне деценије трагао и сакупљао податке.
-Највише се,ипак, захваљујем проф. др Радмили Милентијевић, која ми је годинама уназад давала драгоцене савете. Кад је чула на чему радим, заинтересовала се и у велико мери, из разлога што је расла и без деде по мајци и без деде по оцу који су погинули на Мачковом камену, храбрила ме да истрајем у овом послу. Кад смо 1984. године у центру села подигли споменик на чијој левој страни су уписане жртве ратова од 1912. до 1918. , а на десној страдали у Другом светском рату, чуо сам коментаре неких људи у смислу „нема мога деде, нема мога прадеде“, одлучио сам да кренем у истраживање и допуњавање тог списка. Трагао сам по библиотекама и архивима, па и по гробљима, успевши да откријем још скоро 430 заборављених Азањаца који су страдали у времену Балканских и Првог светског рата.
Представљање ове књиге „зачинио“ је виртуоз на хармоници Бане Милутиновић Добравац, одсвиравши „Тамо далеко“ и „Марш на Дрину“.
Драгољуб Јанојлић