Promovisan publicistički prvenac Žarka Talijana: GRANITNI SPOMENIK ŽRTVAMA RATA    

U Domu  kulture „Vuja Popović“ u Azanji, u sklopu svečanosti povodom otkrivanja spomenika vojvodi Đuši Vulićeviću, predstavljen je književni prvenac Žarka Talijana pod naslovom „Miris tamjana – Azanjci u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine“. Ovu knjigu izdao je „Prometej“ iz Novog Sada, koji ju je izložio i na svom štandu na Sajmu knjiga u Beogradu, gde je takođe bila upriličena promocija.

Za ovu knjigu u Azanji je vladalo veliko interesovanje, a sala u kojoj se o njoj govorilo, bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Predstavljači prof. dr Radmila Milentijević, Zoran  Kolundžija i Nemanja Dević izneli su veoma laskave ocene o delu Žarka Talijana koje će u narednim danima doživeti još nekoliko promocija.

-Velika je čast i velika radost da pred sobom imamo jednu knjigu koja je monumentalna i značajna, ne samo za našu Azanju, već i za celu Srbiju – rekla je prof. dr Radmila Milentijević.-  Žarko Talijan je na njoj radio više godina, a ja sam bila ta koja ga je savetovala i gurala i on je sve to izdržao. To je bio veliki posao na kome je Žarko istrajao i dao prave razmere stradanja naših Azanjaca u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Zvaničan podatak do juče je bio da je poginulo blizu 400 Azanjaca, a  autor ove knjige je došao do podatka da ih je stradalo više od 800. Ova knjiga treba da vas uvek podseća da ne zaboravite žrtve za slobodu, a mnoge su vremenom pale u zaborav. Azanja po ratnim  žrtvama nije izuzetak, svako srpsko selo ima takvu istoriju. Njihova velika istorijska zasluga nije zapisana i to mora da se uradi najhitnije što se može. Treba svi da stupimo u akciju i da revidiramo pogrešnu istoriju i da pred svet izađemo sa stvarnim žrtvama koje smo dali u ratu. Mi planiramo da ovu knjigu distribuiramo po celoj Srbiji, da je imaju sve biblioteke, škole i univerziteti, da prosto bude priručnik kako da dođemo do konačnog cilja – da pred svet izađemo sa tačnim brojem žrtava koje smo imali u  Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

O značaju objavljivanja ove knjige govorio je vlasnik „Prometeja“  Zoran Kolundžija. On je kazao da je počastvovan učešćem u razgovoru o delu Žarka Talijana. Jer, kad je razmišljao o tome čime bi se njegova izdavačka kuća mogla uključiti u obeležavanje stote godišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata, ni slutio nije našta će sve naići. Zamisao na početku je bila da objavi nekoliko inostranih prevoda, ali se u međuvremenu došlo do jedne celine koja će čitaocima omogućiti da se dobro obaveste o stradanju u Velikom ratu. Loša državna politika po završetku Drugog svetskog rata nije dozvoljavala da se o ovoj temi govori na pravi način, a vrlo malo je urađeno i u televizijskoj i filmskoj produkciji.

-Da je situacija bila drugačija, mi bismo odavno imali mnogo ovakvih knjiga kakvu je napisao Žarko Talijan – podvukao je Kolundžija.- On je krajnje  savesno uradio veliki posao kad je, upornim istraživanjem, znatno dopunio spisak Azanjaca stradalih u ratovima od 1912. do 1918. godine. Mi smo narod koji olako zaboravlja na naše žrtve, a po mom ličnom osećanju izostao je i adekvatan državni program obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata. Talijanova knjiga donosi dragocene podatke o prošlosti Azanje i ona je „iskočila“ iz formata koji sam bio zamislio. Ona je jedna dragocena monografija sa obiljem podataka, predstavlja još jedan odbrambeni bedem za našu zemlju i dokumenat za sva vremena.

Istoričar Nemanja Dević je na  samom početku kazao da je zaborav na jedno istorijsko i herojsko vreme  počeo davno: 1918. i 1945. godine, dakle u prelomnim  trenucima jugoslovenske države, dodajući da je akademik Radovan Samardžić dao odgovor  i na pitanje zašto se nešto što je bilo zaboravlja. On je smatrao da su za Srbe uspomene iz ovih ratova prilično bolne i uznemirujuće. Govorilo se o mnogo poginulih ljudi, o prolivenoj krvi, razorenim domovima, spaljenim kućama i uništenim domaćinstvima.

-Bežeći od  tih bolnih uspomena, ljudi su bežali u zaborav – podvukao je Dević.- Srbija je od 1912. do 1918. godine, po zvaničnim procenama, izgubila 28 odsto stanovništva. Po tim gubicama, u odnosu na broj stanovnika, Srbija je bila prva zemlja u Evropi. Posledice tog stradanja su vidljive i danas, pa zato  ne smemo pasti u zamku da žrtve naših predaka obesmišljavamo i prepuštamo zaboravu, jer oni dilemu da li treba ginuti za otadžbinu nisu imali… Knjiga Žarka Talijana čuva sve značajne događaje i sve značajne ljude od zaborava. Na izgled to je mala knjiga, a zapravo to je velika knjiga. Na izgled to je knjiga koja govori o Azanji, azanjska priča, a u stvari to je srpska priča. Na  izgled to je knjiga koja govori o prošlosti, a u stvari govori o našoj budućnosti. Talijan je uspeo da otrgne od zaborava sve one ljude koji su poginuli 1914. na Ceru, na Kolubari, Mačkovom  kamenu, u borbama na Drini, koji su pali 1915. u drugoj odbrani Srbije, u povlačenju preko Albanije, umrli na Krfu, Vidu, u logorima… On je svima njima, to smem da kažem kao istoričar i čovek od emocija,udario trajan spomenik, spomenik i onima koji su se izgubili u našim sećanjima i onima čiji su spomenici na groblju skloni padu ili su već pali. Njihov trajni spomenik je ova knjiga Žarka Talijana. Ona je priča o našim precima i knjiga za potomke.

Autor knjige, zahvalivši se svima koji su izdvojili vreme i  došli na promociju, podsetio je da je više od jedne decenije tragao i sakupljao podatke.

-Najviše se,ipak, zahvaljujem prof. dr Radmili Milentijević, koja mi je godinama unazad davala dragocene savete. Kad je čula na čemu radim, zainteresovala se i u veliko meri, iz razloga što je rasla i bez dede po majci i bez dede po ocu koji su poginuli na Mačkovom kamenu, hrabrila me da istrajem u ovom poslu. Kad smo 1984. godine u centru sela podigli spomenik na čijoj levoj strani su upisane žrtve ratova od 1912. do 1918. , a na desnoj stradali u Drugom svetskom ratu, čuo sam komentare nekih ljudi u smislu „nema moga dede, nema moga pradede“, odlučio sam da krenem u istraživanje i dopunjavanje  tog spiska. Tragao sam po bibliotekama i arhivima, pa i po grobljima, uspevši da otkrijem još skoro 430 zaboravljenih Azanjaca koji su stradali u vremenu Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Predstavljanje ove knjige „začinio“ je virtuoz na harmonici Bane Milutinović Dobravac, odsviravši „Tamo daleko“   i  „Marš na Drinu“.

Dragoljub Janojlić