Радојица Пауновић из Мале Плане снове претвара у јаву: КАЛОРИФЕР БУДУЋНОСТИ

-Ако истраје на овоме што сада ради, за њега ће се тек чути

Радојица Пауновић, пензионер из Мале Плане, села надомак Смедеревске Паланке, постепено али сигурно остварује давнашњи сан: у својој мисаоној радионици направио је калорифер будућности. Представио га је најпре на четвртом сајму енергетске ефикасности, који је у организацији Савеза друштава инжењера и техничара Пожаревца, одржан у том граду под називом „Обновљиви извори енергије“.

У сајамском зборнику радова, којег је као уредник потписао дипл. инж. Мирољуб Трифуновић, иначе секретар Савеза друштава инжењера и техничара града Пожаревца, читамо да се из  Пауновићевог калорифера будућности „добија топлотна енергија осам пута већа од оне из стандардног калорифера и то за исти утрошак електричне енергије. Решење до којег је упорним радом дошао овај Малоплањанин, где је уштеда електричне енергије евидентна, примену може наћи не само код грејања калорифером, већ и код других термичких потрошача у домаћинству, какви су ТА пећи, бојлери и електрични шпорети, али и у индустрији и  грађевинарству. У индустрији је погодан за термичку обраду материјала, при коришћењу разних термичких пећи, електричних котлова и свуда тамо где се електрична претвара у топлотну енергију, а у грађевинарству за загревање великих просторија путем тунелских цеви у спуштеним плафонима.

-На ову идеју сам дошао пре неколико година, али ме је у реализацији спречила изненадна болест – прича иноватор Радојица Пауновић.- Јавило ми се нешто што ме покренуло да на томе радим. И доста сам времена утрошио на то. Ја сам, ако тако могу  рећи, био таленат за рад, посебно кад је реч о мајсторским вештинама. Веровао сам у оно што радим, иако су  колеге из електроструке говорили како је то немогуће и просто ме одвраћали од мог наума. Мене то није поколебало, шта више иритирало ме и гонило да истрајем. Кад сам направио калорифер и показао да то може да ради и штеди струју, неки су  заћутали, а неки се обрадовали и пружили ми руку.

Пауновићева почетна идеја је била, а држи га и сада, да његов уређај с мањим утрошком електричне енергије даје већи ефекат, односно да истовремено троши и производи струју. И, каже, у томе је успео.

-Све је овде логично и изводљиво – додаје.- И треба да је јасно свима који раде са струјом. О неким техничким детаљима моћи ћу да говорим тек кад заштитим ово што сам направио. Наравно, дужан сам да штитим интелектуалну својину и моја ауторска права. Калорифер сам испробао и ништа не говорим напамет. Овде се ради о томе да електричну претвара у топлотну енергију, а са генератором производи и струју. Суштина је у томе што мање троши, а даје више. То је и оно што збуњује људе, али је тако. Стојим иза својих тврдњи и све је врло доказиво.

Принцип на коме ово ради применљив је свуда тамо где се троши струја. На изложби о енергетској ефикасности изазвао је велико интересовање. Исто тако и у Параћину, на Сајму привреде.

-Посетио ме је у Малој Плани и светски признати научник Дејан Илић – износи Пауновић.- Он је с пажњом све то погледао. Лично сам уверен да сам направио светско чудо. То је мој први изум. На њему сам  радио углавном сам. Ово је нешто, како бих се изразио, апстрактно и екстремно. Иза тога мора да стоји нешто што ваља и зашта ће се тек чути.

Радојица Пауновић је некада радио у Грађевинско-индустријском предузећу „Јединство“ у Смедеревској Паланци. Био је ангажован на пословима електромонтаже. Монтирао је трафо-станице, генераторе… Радио је на великим објектима, увек се залажући да оствари неко техничко унапређење, да се штеди новац и време, а постиже натпросечна ефикасност. И у томе је имао успеха.

-Сарађивао сам својевремено са мојим рођаком, професором Иваном Васиљевићем – подсећа Пауновић.- Он је био физичар натпросечног знања. У сарадњи с њим правио сам  школска учила за физику. Доста сам од њега научио што ми и данас веома користи у свакодневном раду. Моја тежња је да од немогућег створим могуће. Живим на селу где се бавим електро-радовима. И сваког дана по неког неверног Тому уверим у оно што је крајњи продукт мог промишљања, а плод вишегодишњег искуства. Много тога сам замислио да урадим, али је све то везано за новац. Нема изума без улагања, знања и времена. И ово што сам до сада урадио довољно је од једног инвалида рада са скромном пензијом.

Пауновићев изум већ је нашао примену у пракси. Један је уградио у стамбеном објекту Драгана Пантића Смедеревца у Друговцу. Ако истраје на овоме што ради, за њега ће се тек чути.

Д. Ј.