Saopštenje Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije: POMOĆU OGRLICA PRATE LABUDOVE
Kako zima napreduje, izgleda da su dinamika života i kretanja naših ptica sve intenzivniji. Ljubitelji labudova tokom zime uvek dođu na svoje, hraneći ih na mestima koja su zimska jata izabrala za predah, ili su odlučila da se na njima zadrže cele zime. Ornitolozi u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu da su najbrojnija zimska jata labudova ove zime zabeležena kod Kovilja, a tradicionalno privlačna odmarališta za ove ptice su i u Gornje Podunavlje, te deo priobalja Dunava od Bačke Palanke do Novog Sada.
Pažljivi ljubitelji labudova primetiće na nekima od njih vratne ogrlice, ponekad i sa pričvršćenim radio-odašiljačima. Drugi, pak, labudovi opremljeni su obojenim i metalnim prstenovima na nogama. U Društvu kažu da nema razloga za brigu da pticama ovakve naprave smetaju.
Marko Šćiban, potpredesdnik Društva, napominje da su one veoma tanke i lake, te da je dokazano da je dobrobit koju podaci od ovako označenih labudova donose nauci veoma velika.
-Labud grbac je sve brojnija vrsta, no još uvek su brojne i tajne njegovih seoba, a naučnici takođe pokušavaju da prouče zbog čega ih ima sve više i kako se ponašaju u odnosu na druge ptice. Zato je potrebno obeležiti, a zatim i pratiti što više ovih životinja. Velike plastične ogrlice sadrže kombinaciju brojeva i slova. Očitavanjem boje ogrlice, te šifre na ogrlici, dolazi se do podataka o tome odakle labud dolazi, i gde je bio do trenutka kada je viđen. Slične informacije nalaze se na prstenovima – kaže Šćiban.
U Društvu kažu da je vrlo lako približiti se labudovima, ili ih posmatrati dvogledima, i pažljivo pokušati pročitati šta tačno piše na ogrlicama i prstenovima. Pošto su te informacije dragocene, ornitolozi pozivaju da se mesto nalaza i tačan kod sa ogrlica jave na njihovu adresu sekretar@pticesrbije.rs, a oni će nagraditi nalazača podatkom o poreklu ptice. Upozoravaju da se u Srbiji mogu vrlo retko naći i veliki i mali labud, sasvim različiti od labuda grpca, sada već običnog stanovnika naših voda. Naglašavaju da se labudovi ipak ne smeju hvatati, plašiti niti na bilo koji drugi način ugrožavati, budući da su oni u Srbiji zaštićene vrste.
