Саопштење Друштва за заштиту и проучавање птица Србије: ПОМОЋУ ОГРЛИЦА ПРАТЕ ЛАБУДОВЕ
Како зима напредује, изгледа да су динамика живота и кретања наших птица све интензивнији. Љубитељи лабудова током зиме увек дођу на своје, хранећи их на местима која су зимска јата изабрала за предах, или су одлучила да се на њима задрже целе зиме. Орнитолози у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије кажу да су најбројнија зимска јата лабудова ове зиме забележена код Ковиља, а традиционално привлачна одмаралишта за ове птице су и у Горње Подунавље, те део приобаља Дунава од Бачке Паланке до Новог Сада.
Пажљиви љубитељи лабудова приметиће на некима од њих вратне огрлице, понекад и са причвршћеним радио-одашиљачима. Други, пак, лабудови опремљени су обојеним и металним прстеновима на ногама. У Друштву кажу да нема разлога за бригу да птицама овакве направе сметају.
Марко Шћибан, потпредесдник Друштва, напомиње да су оне веома танке и лаке, те да је доказано да је добробит коју подаци од овако означених лабудова доносе науци веома велика.
-Лабуд грбац је све бројнија врста, но још увек су бројне и тајне његових сеоба, а научници такође покушавају да проуче због чега их има све више и како се понашају у односу на друге птице. Зато је потребно обележити, а затим и пратити што више ових животиња. Велике пластичне огрлице садрже комбинацију бројева и слова. Очитавањем боје огрлице, те шифре на огрлици, долази се до података о томе одакле лабуд долази, и где је био до тренутка када је виђен. Сличне информације налазе се на прстеновима – каже Шћибан.
У Друштву кажу да је врло лако приближити се лабудовима, или их посматрати двогледима, и пажљиво покушати прочитати шта тачно пише на огрлицама и прстеновима. Пошто су те информације драгоцене, орнитолози позивају да се место налаза и тачан код са огрлица јаве на њихову адресу sekretar@pticesrbije.rs, а они ће наградити налазача податком о пореклу птице. Упозоравају да се у Србији могу врло ретко наћи и велики и мали лабуд, сасвим различити од лабуда грпца, сада већ обичног становника наших вода. Наглашавају да се лабудови ипак не смеју хватати, плашити нити на било који други начин угрожавати, будући да су они у Србији заштићене врсте.