Седница Већа Самосталног синдиката Смедеревске Паланке и Велике Плане: ШТРАЈК У ФШВ „ГОША“ БЕЗ ПОДРШКЕ ДРЖАВЕ
-Пропала шанса да се кроз институције система реши ситуација
Вишак запослених у јавним предузећима Смедеревске Паланке је нешто што највише забрињава – закључак је Већа Самосталног синдиката Смедеревске Паланке и Велике Плане. Председник Божидар Тодоровић је упозорио да се то не сме пренебрећи као чињеница, јер би у противном могло да значи како синдикат није свестан тога, а мора да решава проблем вишка радне снаге. Он је подвукао да су у синдикату свесни вишка, али и то да се морају решавати проблеми који из тога проистичу.
Већи део седнице посвећен је актуелном проблему Фабрике шинских возила „Гоша“. Тодоровић је подсетио да је недавно радник те фабрике извршио самоубиство на радном месту, јер није био у могућности да радом обезбеди егзистенцију.
-Та трагедија, на жалост није била само његова, већ је подстакла разговор о стању у Фабрици шинских возила, али и шире о привреди Србије – подвукао је Тодоровић. – Ова трагедија указала је и на однос послодаваца, посебно страних, према радницима. Синдикат је, кад се то десило, заузео став и јасно исказао мишљење о насталном стању. После тога је у фабрику, на позив Самосталног синдиката, дошао донедавни председник Владе Србије Александар Вучић. Он је тада изнео уверавања да ће се Влада ангажовати у решавању проблема запослених, не само кад су у питању зараде, него и кад је реч о статусу самог предузећа, које је само неколико дана после трагедије фиктивно продато другом предузећу за 4,2 милиона евра. Држава је преузела обавезу да утврди комплетно стање у Фабрици шинских возила.
Тодоровић је напоменуо да је Штрајкачки одбор, без одлуке синдиката, ушао у штрајк. Инспекција рада је штрајкачима предочила да ће сносити последице незаконитог штрајка. Синдикат је онда донео одлуку и ушао у штрајк, одредио Штрајкачки одбор протеста и препустио да тај одбор надаље води штрајк. Шта се потом десило? Кад је тадашњи председник Владе Вучић отишао из „Гоше“, штрајкачи су рекли да не верују никоме и наставили штрајк, очекујући да им министри дођу „на ноге“.
-После тога Вучић није хтео доћи у „Гошу“, јер су му штрајкачи исказали неповерење – додао је Тодоровић.- Он је заправо хтео у фабрику да уђе са институцијама и реши ситуацију у њој. Штрајк је настављен, али без подршке државе. Штрајк тече и не зна се како ће се завршити и када. Штрајкачки одбор управља штрајком и сам доноси одлуке. У међувремену су уследиле неке активности, штрајкачи су изашли на улицу, било је истеривање вагона из фабрике и враћање назад, појавили су се неки људи као заступници власника итд. Ми смо као синдикат у два наврата реаговали, тражећи само две ствари: прво, да добијемо доказ ко је власник фабрике и друго, доказ да је држава стала иза договора с претходним власником? Те доказе нисмо добили.
Зашто је то за Самостални синдикат било важно, Тодоровић је овако објаснио:
-Зато што смо хтели да видимо у ком правцу да даље делујемо. Ако између државе и претходног послодавца постоји споразум онда ми треба да тражимо од државе да на чистац истера договор из споразума. Ако споразум не постоји, значи да се радници све време обмањују да ће држава решити настали проблем. И док синдикати не добију позицију да са државом преговарају на ту тему, ту немамо шта да тражимо. У немоћи да даље нешто предузмемо, Штрајкачки одбор је донео одлуку да формира четврти синдикат у фабрици – АСНС, уз обећања са стране да ће им се омогућити одлазак у Амбасаду Словачке, код председника итд. Иза тога је уследио напад на Самостални синдикат, тражи се исчлањење из њега и већ петнаестак радника је напустило наш синдикат. Ми смо, упркос томе, и даље тамо већински синдикат, али сада тај четврти синдикат не може да се региструје, јер нема доказ о чланству. Директор Фабрике шинских возила сада отвара питање легитимности актуелног штрајка и органа који га воде. Бојимо се да ће настати опште расуло. Ако је нелегитимни штајк, радницима се три месеца пише нула у заради, а то значи да су они самим штрајком изгубили најмање по 100 хиљада динара од плате, фабрика је изгубила послове, нема купаца вагона нити има уговора и фабрика практично иде према затварању.
Самостални синдикат је пре два месеца на то указао. Међутим, Штрајкачки одбор има неку своју логику. Опада и интересовање јавности за њихов случај и јасно је да иза овога више не стоји држава.
-Ми покушавамо да ствар вратимо на почетак, дакле да синдикати преузму ствар у своје руке, да преко централе у Београду, поново отворе врата код председника Владе и председника државе – залаже се Тодоровић. – Циљ је да се у фабрику уведу институције и тако разоткрију незаконите радње у самој фабрици. Уместо да радници оптуже послодавца за неизмиривање обавеза, они оптужују државу. А наш синдикат већ две године преговара са државним секретарима о статусу Фабрике шинских возила. То је сада проблем који траје.
Драгољуб Јанојлић