Sindikat ispraća tešku godinu, iduća još neizvesnija: STATISTIKA DRUMOM, STVARNOST ŠUMOM
-Stranci teraju naše radnike da svakog jutra, pre početka rada, u stavu „mirno“, odslušaju himnu njihove zemlje, a država tera domaće firme u stečaj iako imaju šansu da prežive krizu
Samostalni sindikat ispraća tešku godinu, ali je iduća još neizvesnija i biće bremenitija problemima. Uprkos „pozitivnim“ statističkim podacima, koji dospevaju u javnost, Sindikat ima sasvim drugačiju sliku i priliku aktuelne stvarnosti. Ova, kao i mnoge prethodne godine bila je obeležena velikim nezadovoljstvom zaposlenih u privredi, javnim preduzećima i ustanovama. Kad je reč o tzv. realnom sektoru, izostalo je redovno isplaćivanje zarada, poreza i doprinosa, a na snazi je bilo otpuštanje radnika. U javnom sektoru smanjivane su zarade, tako da se i tamo iskazivalo nezadovoljstvo.
Ostaće zabeleženo da je u 2015. godini, odlukom Vlade i resornog ministarstva, u stečaj i likvidaciju oterano 188 preduzeća, samo u metalskom kompleksu 40 odsto firmi je gotovo ugašeno, a desetak hiljada radnika ostalo bez posla. Osim toga, štrajkovi i obustave rada bili su i u prosveti, jer su zaposleni u obrazovanju bili nezadovoljni stavom Vlade kod isplate prinadležnosti predviđenih kolektivnim ugovorom. Bilo je nezadovoljstva i u pravosuđu i zdravstvu gde je, takođe, došlo do umanjivanja zarada. Ono što Sindikat posebno brine, kad se govori o kraju ove godine, jeste činjenica da ni iduće neće biti bolje. Ono malo preduzeća, koja su u međuvremenu otvorena, a reč je o stranim investicijama, karakteriše smanjivanje prava zaposlenih.
-Mi gotovo da nemamo sindikalne organizacije u novoformiranim firmama – naglašava Božidar Todorović, potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije.- u preduzeću „Morava“ u Velikoj Plani, gde je zaposleno 150 ljudi, nije dozvoljeno sindikalno organizovanje. Tu još nismo uspeli da formiramo sindikalnu organizaciju. Slično se događa i u drugim preduzećima, a imamo i vrlo drastičnih primera, gde strani poslodavci teraju naše radnike da pre početka rada odslušaju himnu njihove zemlje. Uprkos svim naporima koje smo mi kao Sindikat uložili u pregovorima sa ministarstvima i Vladom da se dođe do nekakvih rešenja, njihovim odlukama nismo mogli da se suprotstavimo. Posebno nas brine da će u društvenim delatnostima i u javnim preduzećima doći do otpuštanja velikog broja zaposlenih. Mi razumemo da su neke lokalne samouprave i društvene delatnosti preopterećene brojem radnika, ali je država morala da vodi računa kad je upošljavala radnu snagu u tim sektorima. Kako se nije vodilo računa o tome, sada imamo situaciju da će zaposleni ispaštati tako što će armija ljudi ostati bez radnog mesta. Oni koji ne budu uspeli da nađu neki drugi posao, naći će se na teretu države i to je problem na koji smo mi kao Sindikat ukazivali.
Sindikat je insistirao kod resornih ministarstava i Vlade da se sačuva 188 preduzeća koja su predviđena za likvidaciju, jer bi se tako sačuvala i radna mesta na koja bi mogli doći oni koji u društvenom sektoru ostaju bez posla. Ovako pogašen je veliki broj firmi, mnogo radnika je na tržištu rada, nova radna snaga pristiže sa zahtevom da radi i sebi obezbedi egzistenciju. Tako će se sindikati ponovo u 2016. godini naći u začaranom krugu u kome će samo statistika, očigledno, iskazivati pozitivne rezultate, a sve ostalo će biti jad i beda.
Na teritoriji opština Smederevska Palanka i Velika Plana, što se Sindikata tiče, ništa se spektakularno ne može očekivati. Jer, i na ovom području primetna je refleksija stanja u zemlji. Samo je u „Goši“ pet preduzeća ugašeno i otišlo u stečaj.
-Mi smo pokušavali da sa Privrednim sudom i Agencijom za privatizaciju nađemo rešenje, da se ide na tzv. unapred pripremljene planove reorganizacije, koja bi omogućila da se produži život nekim preduzećima, ali se u tome nije uspelo – konstatuje Todorović.- Odluka Suda i stečajnog sudije bila je da sva ta preduzeća moraju u stečaj tako da danas imamo pet ugašenih preduzeća u „Goši“ bez mogućnosti da ona ožive. Dva slučaja su posebno drastična. Jedan je „Goša Dibut“, gde su zaposleni mesečno ostvarivali prihod od preko milion i po dinara i hranili 500 radnika. Danas petnestak radnika „Goša Dibut“ ne radi niti tih 500 radnika koristi njihovu uslugu u spremanju toplog obroka. Drastičan je i primer „Holdinga“, koji ima veliku imovinu, a nalazi se u stečaju. „Holding“ potražuje četiri miliona evra po osnovu izvršnih sudskih presuda. Kad bi se taj novac naplatio, ne samo da bi „Holding“ živeo, već bi oživele i neke druge celine. Odluka o stečaju je, očigledno, bila politička. Ni iduća godina neće biti ništa bolja, ali ćemo se mi kao Sindikat truditi da tamo gde imamo zaposlene, a gde se ne poštuje njihovo pravo, da se bar borimo za to. Na ruku nam ne ide ni najavljeno otvaranje poglavlja, kad je u pitanju ulazak u EU, jer se ona tiču i Zakona o sindikatima i doći će do uvođenja tzv. Saveta koji će dati još veća prava da se uspostavljaju novi uslovi za zaposlene, a nas iz Sindikata će onemogućiti da branimo njihove interese.
D. Janojlić
