Синдикат испраћа тешку годину, идућа још неизвеснија: СТАТИСТИКА ДРУМОМ, СТВАРНОСТ ШУМОМ
-Странци терају наше раднике да сваког јутра, пре почетка рада, у ставу „мирно“, одслушају химну њихове земље, а држава тера домаће фирме у стечај иако имају шансу да преживе кризу
Самостални синдикат испраћа тешку годину, али је идућа још неизвеснија и биће бременитија проблемима. Упркос „позитивним“ статистичким подацима, који доспевају у јавност, Синдикат има сасвим другачију слику и прилику актуелне стварности. Ова, као и многе претходне године била је обележена великим незадовољством запослених у привреди, јавним предузећима и установама. Кад је реч о тзв. реалном сектору, изостало је редовно исплаћивање зарада, пореза и доприноса, а на снази је било отпуштање радника. У јавном сектору смањиване су зараде, тако да се и тамо исказивало незадовољство.
Остаће забележено да је у 2015. години, одлуком Владе и ресорног министарства, у стечај и ликвидацију отерано 188 предузећа, само у металском комплексу 40 одсто фирми је готово угашено, а десетак хиљада радника остало без посла. Осим тога, штрајкови и обуставе рада били су и у просвети, јер су запослени у образовању били незадовољни ставом Владе код исплате принадлежности предвиђених колективним уговором. Било је незадовољства и у правосуђу и здравству где је, такође, дошло до умањивања зарада. Оно што Синдикат посебно брине, кад се говори о крају ове године, јесте чињеница да ни идуће неће бити боље. Оно мало предузећа, која су у међувремену отворена, а реч је о страним инвестицијама, карактерише смањивање права запослених.
-Ми готово да немамо синдикалне организације у новоформираним фирмама – наглашава Божидар Тодоровић, потпредседник Самосталног синдиката металаца Србије.- у предузећу „Морава“ у Великој Плани, где је запослено 150 људи, није дозвољено синдикално организовање. Ту још нисмо успели да формирамо синдикалну организацију. Слично се догађа и у другим предузећима, а имамо и врло драстичних примера, где страни послодавци терају наше раднике да пре почетка рада одслушају химну њихове земље. Упркос свим напорима које смо ми као Синдикат уложили у преговорима са министарствима и Владом да се дође до некаквих решења, њиховим одлукама нисмо могли да се супротставимо. Посебно нас брине да ће у друштвеним делатностима и у јавним предузећима доћи до отпуштања великог броја запослених. Ми разумемо да су неке локалне самоуправе и друштвене делатности преоптерећене бројем радника, али је држава морала да води рачуна кад је упошљавала радну снагу у тим секторима. Како се није водило рачуна о томе, сада имамо ситуацију да ће запослени испаштати тако што ће армија људи остати без радног места. Они који не буду успели да нађу неки други посао, наћи ће се на терету државе и то је проблем на који смо ми као Синдикат указивали.
Синдикат је инсистирао код ресорних министарстава и Владе да се сачува 188 предузећа која су предвиђена за ликвидацију, јер би се тако сачувала и радна места на која би могли доћи они који у друштвеном сектору остају без посла. Овако погашен је велики број фирми, много радника је на тржишту рада, нова радна снага пристиже са захтевом да ради и себи обезбеди егзистенцију. Тако ће се синдикати поново у 2016. години наћи у зачараном кругу у коме ће само статистика, очигледно, исказивати позитивне резултате, а све остало ће бити јад и беда.
На територији општина Смедеревска Паланка и Велика Плана, што се Синдиката тиче, ништа се спектакуларно не може очекивати. Јер, и на овом подручју приметна је рефлексија стања у земљи. Само је у „Гоши“ пет предузећа угашено и отишло у стечај.
-Ми смо покушавали да са Привредним судом и Агенцијом за приватизацију нађемо решење, да се иде на тзв. унапред припремљене планове реорганизације, која би омогућила да се продужи живот неким предузећима, али се у томе није успело – констатује Тодоровић.- Одлука Суда и стечајног судије била је да сва та предузећа морају у стечај тако да данас имамо пет угашених предузећа у „Гоши“ без могућности да она оживе. Два случаја су посебно драстична. Један је „Гоша Дибут“, где су запослени месечно остваривали приход од преко милион и по динара и хранили 500 радника. Данас петнестак радника „Гоша Дибут“ не ради нити тих 500 радника користи њихову услугу у спремању топлог оброка. Драстичан је и пример „Холдинга“, који има велику имовину, а налази се у стечају. „Холдинг“ потражује четири милиона евра по основу извршних судских пресуда. Кад би се тај новац наплатио, не само да би „Холдинг“ живео, већ би оживеле и неке друге целине. Одлука о стечају је, очигледно, била политичка. Ни идућа година неће бити ништа боља, али ћемо се ми као Синдикат трудити да тамо где имамо запослене, а где се не поштује њихово право, да се бар боримо за то. На руку нам не иде ни најављено отварање поглавља, кад је у питању улазак у ЕУ, јер се она тичу и Закона о синдикатима и доћи ће до увођења тзв. Савета који ће дати још већа права да се успостављају нови услови за запослене, а нас из Синдиката ће онемогућити да бранимо њихове интересе.
Д. Јанојлић