ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Друштво

Свечана Скупштина Земљорадничке задруге Азања: УСВОЈЕН ПРОГРАМ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

zz3-300x225– Већ смо кренули у преговоре о откупу млека, стоке, пшенице, воћарско-повртарских и виноградарских производа , а креће и извоз наших пољопривредних производа на руско тржиште – истакао је Родољуб Станимировић, директор ЗЗ „Азања“

На Свечаној седници Скупштине задругара Земљорадничке задруге Азања, сазваној поводом усвајања Плана и програма реорганизације најстарије земљорадничке задруге у Србији (основане пре 122 године), у присуству чланова и угледних гостију, прочитан је извештај о корацима који су предизимани у циљу њеног опстанка.

Поздрављајући угледне госте, међу којима су били председник Задружног савеза Србије, Никола Михајловић, заменик председника СО, Живко Петровић, начелник Центра Безбедоносно-информативне агенције у Нишу, Драган Марковић Маркони, директор Издавачке куће „Хеспериа“, Зорица Стабловић Булајић, и многи други – Радољуб Станимировић, директор Задруге, изнео је хронологију догађаја, од тренутка када је прихватио дужност руковођења Задругом.

– На почетку, 2011. и 2012. ишли  смо узлазном путањом. Са много више запослених, него што их је сада, измиривали смо обавезе, плате, доприносе, рачуне за електричну енергију и телефоне, а измиривали смо и обавезе из претходног периода. Наравно, и тада су постојале неизмирене обавезе из претходног периода, дуг Пореској управи, стари дуг за електричну енергију, који је увећан три пута, због камате. Најтежи проблем за Задругу настаје када је Живомир Степић, један од радника који су уживали све привилегије, покренуо блокаду, а zz2након тога су то учинили и највећи повериоци , Електропривреда и Пореска управа – објаснио је Станимировић.

Према његовим речима, после упознавања чланова Скупштине Задруге са тренутним стањем, и прихватања предлога да се крене у процес реорганизације, за чије је спровођење он био задужен – тај је задатак у потпуности спроведен. Захваљујући ангажовању Станимировића, његових сарадника, а посебно економисте Жељка Мијушковића, план реорганизације је усвојен, и тако је од стечаја и пропасти спасена најстарија Земљорадничка задруга у Србији.

– Већ смо кренули у преговоре о откупу млека, стоке, пшенице, воћарско-повртарских и виноградарских производа , а креће и извоз наших пољопривредних производа на руско тржиште – истакао је Станимировић, и на крају позвао све који то желе, који имају одређене пословне идеје, да постану сарадници Земљорадничке задруге „Азања“.

–  Деведесетих година прошлог века све задруге у Србији биле су у великом проблему, јер је превладавало мишљење да те творевине треба да буду уништене. Још увек немамо ни закон о задругарству. Ја сам био у прилици да господину Станимировићу својевремено помогнем да се изврше неке промене у Земљорадничкој задрузи у Азањи. Мислим да смо тада урадили добру ствар, и ја захваљујем господину Станимировићу на труду, на томе што смо сачували ту задругу од сигурног стечаја, који јој је

zz1претио још пре три или четири године – рекао је окупљенима Живко Петровић, помоћник председника Скупштине општине Смедеревска Паланка.

Скупу се обратила и Зорица Стабловић Булајић, директор Издавачке куће „Хеспериа“, која је штампала монографију о задругарству у Србији.

– Ми смо се у овој књизи потрудили да изаберемо баш оно што је порука, што може не само да нас врати историји, него и да нас подстакне да мало више ценимо једни друге, да више поштујемо традицију и да се више ослонимо на сопствене снаге.

Скупштини задругара, на крају, обратио се и председник Задружног савеза Србије, Никола Михајловић, који је обећао подршку Савеза у будућим активности, и честитао члановима  Скупштине на успешно завршеном процесу реорганизције, који је недавно окончан пред Привредним судом у Пожаревцу. Михајловић је истакао да су задруге, потврђено, идеалан систем организовања пољопривредне производње, који је прихваћен и у земљама Запада, а да Земљорадничка задруга „Азања“ својим стодваедестдвогодишњим трајањем показује да се на темељима традиције може организовати модеран приступ пољопривреди.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *