Светски дан спавања – 14. март

Светски дан спавања (World sleep day) обележава се сваке године, 14. марта, у организацији Светске асоцијације за медицину сна, а компанија „Philips“, као лидер у иновацијама у овој грани медицине, труди се да кроз акције и on line тестирање едукује што већи број људи о важности квалитетног сна за здрав живот.

Компанија „Philips“ ће до краја 2018. године тестирати милион људи на поремећаје у дисању током спавања. Тестирања се у Србији организују у сарадњи са „Српским сомнолошким друштвом“

Дијабетес, болести срца, хипертензија, мождани удар – само су нека од обољења која могу да проузрокују проблеми у дисању током спавања, од којих сиром света пати више од 45 одсто популације.

Спавање представља „трећи стуб здравља“, поред правилне исхране и вежбања, и управо због тога је неопходно обратити више пажње на овај проблем. Иако се већина поремећаја може спречити и успешно лечити, мање од 1/3 оболелих се обрати лекару за стручну помоћ. Недостатак квалитетног сна доводи до слабије будности, смањења концентрације и продуктивности на послу и при учењу, али и до саобраћајних несрећа.

Због чињенице да већина особа које пате од опструктивне апнеје у спавању, као најчешћег поремећаја, нема постављену дијагнозу – компанија „Philips“ је поставила за циљ да до краја 2018. године тестира милион људи широм Северне Америке, Европе и Азије.

Саветује се свима да одвоје неколико минута времена и ураде on line тест процене ризика на сајту „Српског сомнолошког удружења“ – www.sss.rs/test.html. Након завршетка теста, сваки учесник добиће резултат на ком нивоу ризика од опструктивне апнеје у спавања се налази, уз препоруку да се обрати лекару, уколико то резултат налаже.

-Научно је доказано да особе које пате од поремећаја дисања у спавању, не само што живе лошије, већ живе и од 5 до 10 година краће од осталих. У Србији се од поремећаја спавања лечи између 700 и 800 пацијената, док се процењује да број оболелих износи око 350.000. Управо то указује на кључни проблем – непостојање свести о овом проблему. Зато је веома важно да свако издвоји неколико минута и уради тест процене ризика како би на време почео са адекватном терапијом уколико се установи поремећај – истакао је др Миодраг Вукчевић.

Председник Скупштине националних удружења за сан, проф. др Ludger Grote, позвао се на податке прикупљене, у 19 европских земаља, у оквиру пројекта „Аутобус за буђење“, које су 2013. године организовали Европско удружење за истраживање сна и чланови Скупштине националних удружења за сан.

-Недостатак сна, вожња у касним ноћним сатима, као и бројни поремећаји спавања идентификовани су као важни фактори ризика за озбиљне саобраћајне несреће. Процењује се да је 30 одсто свих смртних случајева у саобраћајним несрећама повезано са поспаношћу за воланом – рекао је проф. др Grote.

Несаница, парасомнија (месечарење, ноћни страхови, једење у сну), РЕМ бихевиорална инсомнија, нарколепсија и недостатак сна – неки су од поремећаја у спавању, а као најчешћи поремећај јавља се опструктивна апнеја, од које пати око 5-6 одсто одрасле популације.

Шта је опструктивна апнеја у спавању?

Овај поремећај карактеришу прекиди или потешкоће у дисању током спавања. Особама које пате од опструктивне апнеје дисајни путеви су ужи од уобичајних – када се мишићи ждрела опусте, непце пада уназад, што може довести до блокаде дисајних путева.

Према подацима Светске здравствене организације, око 100 милиона људи широм света пати од опструктивне апнеје у спавању, док више од половине оболелих нема постављену дијагнозу и управо зато је од велике важности да се особа, при уочавању првих симптома, обрати лекару за стручну помоћ.

Превелики језик, сувишно ткиво и смањен тонус мишића неки су од фактора који проузрокују колапс дисајних путева. Престанак дисања може трајати од 10 секунди до преко минут. Прекиди се могу јавити од пет до више од сто пута у току једног сата, а при сваком од њих опада ниво кисеоника. Опструктивна апнеја у спавању најчешће се јавља код мушкараца и гојазних људи, док појединци који болују од овог поремећаја обицно нису ни свесни да престају да дишу у току спавања.

Учестало гласно хркање, гушење или хватање ваздуха у току спавања, претерана поспаност у току дана, јутарње главобоље, гојазност, висок крвни притисак, проблеми са учењем и памћењем, промене расположења, смањена концентрација, осећај депресије, суво грло после буђења и често мокрење у току ноћи – главни су симптоми опструктивне апнеје у спавању који треба да укажу на присуство проблема.