Svetski dan spavanja – 14. mart

Svetski dan spavanja (World sleep day) obeležava se svake godine, 14. marta, u organizaciji Svetske asocijacije za medicinu sna, a kompanija „Philips“, kao lider u inovacijama u ovoj grani medicine, trudi se da kroz akcije i on line testiranje edukuje što veći broj ljudi o važnosti kvalitetnog sna za zdrav život.

Kompanija „Philips“ će do kraja 2018. godine testirati milion ljudi na poremećaje u disanju tokom spavanja. Testiranja se u Srbiji organizuju u saradnji sa „Srpskim somnološkim društvom“

Dijabetes, bolesti srca, hipertenzija, moždani udar – samo su neka od oboljenja koja mogu da prouzrokuju problemi u disanju tokom spavanja, od kojih sirom sveta pati više od 45 odsto populacije.

Spavanje predstavlja „treći stub zdravlja“, pored pravilne ishrane i vežbanja, i upravo zbog toga je neophodno obratiti više pažnje na ovaj problem. Iako se većina poremećaja može sprečiti i uspešno lečiti, manje od 1/3 obolelih se obrati lekaru za stručnu pomoć. Nedostatak kvalitetnog sna dovodi do slabije budnosti, smanjenja koncentracije i produktivnosti na poslu i pri učenju, ali i do saobraćajnih nesreća.

Zbog činjenice da većina osoba koje pate od opstruktivne apneje u spavanju, kao najčešćeg poremećaja, nema postavljenu dijagnozu – kompanija „Philips“ je postavila za cilj da do kraja 2018. godine testira milion ljudi širom Severne Amerike, Evrope i Azije.

Savetuje se svima da odvoje nekoliko minuta vremena i urade on line test procene rizika na sajtu „Srpskog somnološkog udruženja“ – www.sss.rs/test.html. Nakon završetka testa, svaki učesnik dobiće rezultat na kom nivou rizika od opstruktivne apneje u spavanja se nalazi, uz preporuku da se obrati lekaru, ukoliko to rezultat nalaže.

-Naučno je dokazano da osobe koje pate od poremećaja disanja u spavanju, ne samo što žive lošije, već žive i od 5 do 10 godina kraće od ostalih. U Srbiji se od poremećaja spavanja leči između 700 i 800 pacijenata, dok se procenjuje da broj obolelih iznosi oko 350.000. Upravo to ukazuje na ključni problem – nepostojanje svesti o ovom problemu. Zato je veoma važno da svako izdvoji nekoliko minuta i uradi test procene rizika kako bi na vreme počeo sa adekvatnom terapijom ukoliko se ustanovi poremećaj – istakao je dr Miodrag Vukčević.

Predsednik Skupštine nacionalnih udruženja za san, prof. dr Ludger Grote, pozvao se na podatke prikupljene, u 19 evropskih zemalja, u okviru projekta „Autobus za buđenje“, koje su 2013. godine organizovali Evropsko udruženje za istraživanje sna i članovi Skupštine nacionalnih udruženja za san.

-Nedostatak sna, vožnja u kasnim noćnim satima, kao i brojni poremećaji spavanja identifikovani su kao važni faktori rizika za ozbiljne saobraćajne nesreće. Procenjuje se da je 30 odsto svih smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama povezano sa pospanošću za volanom – rekao je prof. dr Grote.

Nesanica, parasomnija (mesečarenje, noćni strahovi, jedenje u snu), REM bihevioralna insomnija, narkolepsija i nedostatak sna – neki su od poremećaja u spavanju, a kao najčešći poremećaj javlja se opstruktivna apneja, od koje pati oko 5-6 odsto odrasle populacije.

Šta je opstruktivna apneja u spavanju?

Ovaj poremećaj karakterišu prekidi ili poteškoće u disanju tokom spavanja. Osobama koje pate od opstruktivne apneje disajni putevi su uži od uobičajnih – kada se mišići ždrela opuste, nepce pada unazad, što može dovesti do blokade disajnih puteva.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 100 miliona ljudi širom sveta pati od opstruktivne apneje u spavanju, dok više od polovine obolelih nema postavljenu dijagnozu i upravo zato je od velike važnosti da se osoba, pri uočavanju prvih simptoma, obrati lekaru za stručnu pomoć.

Preveliki jezik, suvišno tkivo i smanjen tonus mišića neki su od faktora koji prouzrokuju kolaps disajnih puteva. Prestanak disanja može trajati od 10 sekundi do preko minut. Prekidi se mogu javiti od pet do više od sto puta u toku jednog sata, a pri svakom od njih opada nivo kiseonika. Opstruktivna apneja u spavanju najčešće se javlja kod muškaraca i gojaznih ljudi, dok pojedinci koji boluju od ovog poremećaja obicno nisu ni svesni da prestaju da dišu u toku spavanja.

Učestalo glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha u toku spavanja, preterana pospanost u toku dana, jutarnje glavobolje, gojaznost, visok krvni pritisak, problemi sa učenjem i pamćenjem, promene raspoloženja, smanjena koncentracija, osećaj depresije, suvo grlo posle buđenja i često mokrenje u toku noći – glavni su simptomi opstruktivne apneje u spavanju koji treba da ukažu na prisustvo problema.