U Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani obeležen 11. oktobar, Evropski dan donacije organa: „PRODUŽI ŽIVOT“

Evropski dan doniranja organa prigodno je obeležen i ove godine u našem gradu, na trgu kod fontane. Spritus movens i ovoga puta bila je dr Verica Đorćević, internista-nefrolog Opšte bolnice „Stefan Visoki“, koja je sa grupom saradnika pre pet godina inicirala prvu veliku akciju potpisivanja donorskih kartica u Palanci i Plani. Na štandu u centru Palanke, posetiocima je deljen propagandni materijal, rađena rutinska analiza urina, meren krvni pritisak i nivo šećera u krvi, a svi zainteresovani mogli  su da potpišu donorske kartice, kojima zaveštavaju svoje organe posle „moždane smrti“.

Akcija se i ove godine paralelno održava u Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani, a dr Verica Đorđević, na oba mesta, neposredno promoviše značaj donorstva.

-Ciljno se bira subota za obeležavanje ovoga dana, kada je više ljudi na ulici – kaže dr Verica Đorđević, okružena brojnim sugrađanima koji su došli da se informišu o potpisivanju donorskih kartica, i prekontrolišu svoje zdravlje. – Samim tim, više ljudi ima mogućnost da potpiše donorske kartice. Bez ovog čina dobre volje, mi ne možemo da pomognemo bolesnicima kojima je preko potrebno presađivanje organa. I ove godine, akcija se odvija pod sloganima „Produži život“ i „Ostavite organe na zemlji, na nebu vam neće biti potrebni“. Donorstvo organa dopuštaju i svetske religije. Cilj nam je da informišemo, da budemo uporni i da, naravno uz pomoć medija i svih ljudi dobre volje koji nam pomažu, edukujemo građane, kako bi se povećao broj donorskih kartica. Moramo mnogo više da radimo na podizanju svesti, da apelujemo na ljude da budu humani, da se izjasne da posle smrti žele da podare organe, i tako produže život.

Dr Đorđević objašnjava da uprkos rasprostranjenim predrasudama ne postoji mogućnost zloupotrebe dobre volje onih koji potpisuju donorske kartice. Iz tela preminulih, naime, mogu se uzimati samo oni organi za koje  je saglasnost dao donor, odnosno članovi njegove porodice. Donorstvo organa je anonimno i dobrovoljno, a porodica donora ne snosi nikakve troškove.

U obeležavanje Evropskog dana donacije organa i ove godine aktivno se uključilo Međuopštinsko udruženje bubrežnih bolesnika „Kidni“. Zvonko Jelić, predsednik ovog udruženja, istakao je da se „Kidni“ svake godine aktivno uključuje, jer je to prilika da se građani upoznaju sa značajem transplatacije, ali i sa načinima kako da preduprede bolesti bubrega.

-Transplantacija bubrega može se obaviti sa živog davaoca, ili donora koji je zaveštao svoje organe u slučaju smrti – ističe Jelić. – Transplantirani organ značajno produžava život i doprinosi kvalitetu života bubrežnog bolesnika, koji tada više nije vezan za hemodijalizu. I zato naše udruženje učestvuje u promociji donorstva, ukazujući istovremeno na opasnosti bolesti bubrega, koja je podmukla, i zato su i kod zdravih ljudi potrebne povremene kontrole, poput ove, koju uz pomoć sponzora, i mi danas organizujemo.

Tokom kratkog boravka na trgu bili smo svedoci interesovanja naših sugrađana za donorstvo organa, a pred našim očima nekolicina je potpisala svoje donorske kartice.

U Smederevsoj Palanci do sada je više stotina ljudi potpisalo donorske kartice, a među njima je i potpisnik ovih redova.

V.Đ.

Transplantacija – opšte prihvaćena metoda lečenja

Stotine hiljada ljudi širom sveta boluje od teških i neizlečivih bolesti, kod kojih su već svi vidovi lečenja isprobani, kako konzervativni, tako i hirurški. U takvim slučajevima ne preostaje ništa drugo nego da se organ, čija je funkcija prestala ili je znatno oslabljena zameni drugim organom. Transplantacija, odnosno presađivanje organa danas je opšte prihvaćena metoda lečenja bolesnika sa teškim ili terminalnim oboljenjima, naročito organa kao što su bubrezi, jetra, srce, pluća i pankreas. Poslednjih decenija se pomenuti organi, čija je funkcija prestala, mogu zameniti organima drugog čoveka, davatelja ili donora.

Značaj donorstva organa

1954.godine izvršena je prva uspešna transplantacija bubrega, od jednojajčanih blizanaca, 1961. godine prva uspešna transplantacija jetre, a šest godina kasnije prve uspešne transplantacije pluća i pankreasa. Program transplantacije uspeo je da izmeni sumornu prognozu kod boesnika sa teškim obolenjima, da ovim pacijentima omogući duži i kvalitetniji život i njihov povratak na radna mesta. Neki organi se mogu dobiti od živog darodavca, a od preminulog donora u stanju moždane smrti presađuju se bubrezi, jetra, srce, pluća i pankreas, takno crevo, kao i tkiva – koža, delovi kosti, rožnjača, srčani zalisci i krvni sudovi.

Dijagnoza moždane smrti danas je moguća bez i najmanje greške, a predstavlja stanje u kome je mozak nepovratno mrtav, a rad srca i pluća održava se uz pomoć aparata. Procedura utvrđivanja moždane smrti je stroga i tačno utvrđena, pa samim tim nije moguće da neko ko može biti spasen bude žrtvovan, zarad transplantacije organa. Transplantaciona medicina u jednoj zemlji uspešna je ukoliko se obezbedi dovoljan broj organa za presađivanje. U čitavom svetu, međutim, postoji nesrazmera između rastućih potreba za organima i broja organa koji su na raspolaganju za transplantaciju. Razvijene zemlje sveta, unutar svojih zdravstvenih sistema pokušavaju da edukuju građane o značaju donorstva organa. Naša zemlja se poslednjih godina posebno aktivno uključila u akciju promocije donorstva, a dr Verica Đorđević je inicijator i glavni organizator ne samo obeležavanja Svetskog dana donorstva organa, nego i najaktivniji promoter potpisivanja kartica i borac protiv predrasuda koje, na žalost, mnoge naše sugrađane sprečavaju da za života zaveštaju svoje organe, i tako, posle svoje smrti, produže život drugim ljudima.