У Смедеревској Паланци и Великој Плани обележен 11. октобар, Европски дан донације органа: „ПРОДУЖИ ЖИВОТ“

Европски дан донирања органа пригодно је обележен и ове године у нашем граду, на тргу код фонтане. Spritus movens и овога пута била је др Верица Ђорћевић, интерниста-нефролог Опште болнице „Стефан Високи“, која је са групом сарадника пре пет година иницирала прву велику акцију потписивања донорских картица у Паланци и Плани. На штанду у центру Паланке, посетиоцима је дељен пропагандни материјал, рађена рутинска анализа урина, мерен крвни притисак и ниво шећера у крви, а сви заинтересовани могли  су да потпишу донорске картице, којима завештавају своје органе после „мождане смрти“.

Акција се и ове године паралелно одржава у Смедеревској Паланци и Великој Плани, а др Верица Ђорђевић, на оба места, непосредно промовише значај донорства.

-Циљно се бира субота за обележавање овога дана, када је више људи на улици – каже др Верица Ђорђевић, окружена бројним суграђанима који су дошли да се информишу о потписивању донорских картица, и преконтролишу своје здравље. – Самим тим, више људи има могућност да потпише донорске картице. Без овог чина добре воље, ми не можемо да помогнемо болесницима којима је преко потребно пресађивање органа. И ове године, акција се одвија под слоганима „Продужи живот“ и „Оставите органе на земљи, на небу вам неће бити потребни“. Донорство органа допуштају и светске религије. Циљ нам је да информишемо, да будемо упорни и да, наравно уз помоћ медија и свих људи добре воље који нам помажу, едукујемо грађане, како би се повећао број донорских картица. Морамо много више да радимо на подизању свести, да апелујемо на људе да буду хумани, да се изјасне да после смрти желе да подаре органе, и тако продуже живот.

Др Ђорђевић објашњава да упркос распрострањеним предрасудама не постоји могућност злоупотребе добре воље оних који потписују донорске картице. Из тела преминулих, наиме, могу се узимати само они органи за које  је сагласност дао донор, односно чланови његове породице. Донорство органа је анонимно и добровољно, а породица донора не сноси никакве трошкове.

У обележавање Европског дана донације органа и ове године активно се укључило Међуопштинско удружење бубрежних болесника „Кидни“. Звонко Јелић, председник овог удружења, истакао је да се „Кидни“ сваке године активно укључује, јер је то прилика да се грађани упознају са значајем трансплатације, али и са начинима како да предупреде болести бубрега.

-Трансплантација бубрега може се обавити са живог даваоца, или донора који је завештао своје органе у случају смрти – истиче Јелић. – Трансплантирани орган значајно продужава живот и доприноси квалитету живота бубрежног болесника, који тада више није везан за хемодијализу. И зато наше удружење учествује у промоцији донорства, указујући истовремено на опасности болести бубрега, која је подмукла, и зато су и код здравих људи потребне повремене контроле, попут ове, коју уз помоћ спонзора, и ми данас организујемо.

Током кратког боравка на тргу били смо сведоци интересовања наших суграђана за донорство органа, а пред нашим очима неколицина је потписала своје донорске картице.

У Смедеревсој Паланци до сада је више стотина људи потписало донорске картице, а међу њима је и потписник ових редова.

В.Ђ.

Трансплантација – опште прихваћена метода лечења

Стотине хиљада људи широм света болује од тешких и неизлечивих болести, код којих су већ сви видови лечења испробани, како конзервативни, тако и хируршки. У таквим случајевима не преостаје ништа друго него да се орган, чија је функција престала или је знатно ослабљена замени другим органом. Трансплантација, односно пресађивање органа данас је опште прихваћена метода лечења болесника са тешким или терминалним обољењима, нарочито органа као што су бубрези, јетра, срце, плућа и панкреас. Последњих деценија се поменути органи, чија је функција престала, могу заменити органима другог човека, даватеља или донора.

Значај донорства органа

1954.године извршена је прва успешна трансплантација бубрега, од једнојајчаних близанаца, 1961. године прва успешна трансплантација јетре, а шест година касније прве успешне трансплантације плућа и панкреаса. Програм трансплантације успео је да измени суморну прогнозу код боесника са тешким оболењима, да овим пацијентима омогући дужи и квалитетнији живот и њихов повратак на радна места. Неки органи се могу добити од живог дародавца, а од преминулог донора у стању мождане смрти пресађују се бубрези, јетра, срце, плућа и панкреас, такно црево, као и ткива – кожа, делови кости, рожњача, срчани залисци и крвни судови.

Дијагноза мождане смрти данас је могућа без и најмање грешке, а представља стање у коме је мозак неповратно мртав, а рад срца и плућа одржава се уз помоћ апарата. Процедура утврђивања мождане смрти је строга и тачно утврђена, па самим тим није могуће да неко ко може бити спасен буде жртвован, зарад трансплантације органа. Трансплантациона медицина у једној земљи успешна је уколико се обезбеди довољан број органа за пресађивање. У читавом свету, међутим, постоји несразмера између растућих потреба за органима и броја органа који су на располагању за трансплантацију. Развијене земље света, унутар својих здравствених система покушавају да едукују грађане о значају донорства органа. Наша земља се последњих година посебно активно укључила у акцију промоције донорства, а др Верица Ђорђевић је иницијатор и главни организатор не само обележавања Светског дана донорства органа, него и најактивнији промотер потписивања картица и борац против предрасуда које, на жалост, многе наше суграђане спречавају да за живота завештају своје органе, и тако, после своје смрти, продуже живот другим људима.