У Смедеревској Паланци одржан још један скуп посвећен Пери Тодоровићу: НАШ ЕМИЛ ЗОЛА
Скупштина општине Смедеревска Паланка, Књижевни клуб „Пера Тодоровић“ и Завичајно туристичко удружење „Видовача“, организовали су још један скуп посвећен знаменитом Водичанину Пери Тодоровићу. Позиву да учествују одазвали су се руски историчар др Андреј Шемјакин, историчар др Латинка Перовић, директор Института за књижевност и уметност др Весна Матовић и приређивач зборника са недавног научног скупа о Пери Тодоровићу др Бранко Златковић. Скуп су својим присуством удостојили председник Скупштине општине Славољуб Ђурић и помоћници председника општине Родољуб Станимировић и Игор Ераковић.
-Данас, мимо уобичајеног годишњег календара активности и манифестација везаних за очување имена и дела Пере Тодоровића, имамо задовољство да присуствујемо представљању још једног научног рада, који расветљава околности и димензије политичког, и не само политичког, деловања славног Водичанина – најавила је Биљана Поповић.- У питању је научни рад из зборника „Пера Тодоровић – нови (п)огледи“ под насловом „Никола Пашић и Пера Тодоровић, другови – супарници“, чији је аутор руски историчар др Андреј Шемјакин.
Поздрављајући госте и учеснике скупа, председник Скупштине општине Славољуб Ђурић је захвалио госту из Русије што је одвојио време и дошао у Смедеревску Паланку да изложи своју тему о којој је требало да говори на недавном научном скупу. Ђурић је подсетио да се локална самоуправа још пре неколико година определила да путем округлих столова, трибина и научних скупова осветљава личности и дела значајних људи, пониклих у овом делу Шумадије. По том напору и постигнутим резултатима, Смедеревска Паланка заузима значајно место на културној мапи Србије. Залагањем да се скида покорица заборава са имена и дела завичајних стваралаца, грађанима се, како се изразио Ђурић, шаље јасна порука да је историја одиста учитељица живота.
Др Латинка Перовић, представљајући руског историчара, одала је признање локалној заједници што негује традицију, коју не схвата симболично, и што то чини у континуитету. Подсетила је да се о Пери Тодоровићу у његовом завичају говори већ скоро две деценије што доприноси хуманизацији односа према значајним људима који су овде поникли и неко време живели.
– Зборник са научног скупа је дело ентузијаста, пре свега председника Скупштине општине који је уложио напор да се овај подухват доведе до краја. Овај наш сусрет посебним чини и присуство колеге Андреја Шемјакина, који је свој радни век посветио проучавању српске историје, осветљавајући не само њен политички карактер, већ и политику културе и свеукупног нашег идентитета – истакла је др Латинка Перовић.- Он је рођен 1. маја 1960. године у Русији, дипломирао је историју на Универзитету „Ломоносов“ у Москви. Са мном је ступио у контакт још кад је први пут дошао у Београд. Није написао ништа што нисам прочитала, а ни он што сам ја написала. Та узајамност дуго траје са обостраном радошћу. После студија, одбранио је магистарски рад на тему „Оснивање Српске радикалне странке“, што ће одредити правац његовог даљег деловања. Радећи на докторској тези „Идеологија Николе Пашића, формирање и еволуција“, темељно је претресао све теме које се тичу његовог научног интересовања. Он је руски, али га ја сматрам српским историчарем,који веома добро познаје нашу историју. То се не може постићи без великог рада. Радио је на значајном пројекту „Руси о Србији и Србима“. Значајем се издваја и едиција „Човек на Балкану“, али и зборник „Преписка митрополита Михајла и Николе Пашића“, која осветљава драму малог српског народа између Европе и Русије.
Потом је говорио руски историчар Андреј Шемјатин.
-Дирнуле су ме речи др Латинке Перовић и од срца се захваљујем на позиву да дођем у Смедеревску Паланку – подвукао је др Шемјакин.- Оберучке и душом и срцем сам прихватио да дођем међу вас. Ја сам проучавао Николу Пашића, али без дела Пере Тодоровића тешко да бих одгонетнуо ту личност. Пера Тодоровић и Никола Пашић су се разишли, али су у почетку били заједно. Никола Пашић је био човек циља, а Пера Тодоровић личност идеје. Може се рећи да су се њих двојица допуњавали. Пера Тодоровић је на неки начин био реплика руског револуционара. Он је човек уметничке природе. Тодоровић и Пашић су се измирили; Никола Пашић је постао политичар, а Пера Тодоровић новинар и књижевник.
Међу говорницима била је и др Весна Матовић, која је учинила краћи осврт на управо објављени зборник радова са минулог научног скупа о имену и делу Пере Тодоровића, а говорио је и његов приређивач др Бранко Златковић. Др Матовић је подвукла да је Пера Тодоровић био наш Емил Зола, европски образован човек и новинар великог калибра. Др Златковић је напоменуо да његову личност карактерише и завичајност. Он се у свом делу ослањао на историјске чињенице, али и на народно памћење. Као такав написао је најбољи историјски роман „Смрт Карађорђева“ и ни према чему није био равнодушан.
Председник ЗТУ „Видовача“, Мића Загорчић, уручио је руском историчару др Андреју Шемјакину статуету Пере Тодоровића. Исто признање припало је и др Весни Матовић. Предате су и захвалнице „Видоваче“, и то постхумно, Радмилу Петровићу, а накнадно ће бити уручена и породици Бранислава Милановића Рафа за велике заслуге на изградњи инфраструктурних објеката у Водицама.
Гости су потом отишли у посету родном селу Пере Тодоровића.
Д. Јанојлић