U Smederevskoj Palanci održan još jedan skup posvećen Peri Todoroviću: NAŠ EMIL ZOLA

1Skupština opštine Smederevska Palanka, Književni klub „Pera Todorović“ i Zavičajno turističko udruženje „Vidovača“, organizovali su još jedan skup posvećen znamenitom Vodičaninu Peri Todoroviću. Pozivu da učestvuju odazvali su se ruski istoričar dr Andrej Šemjakin,  istoričar dr Latinka Perović, direktor Instituta za književnost i umetnost dr Vesna Matović i priređivač zbornika sa nedavnog naučnog skupa o Peri Todoroviću dr Branko Zlatković. Skup su svojim prisustvom udostojili predsednik Skupštine opštine Slavoljub Đurić i pomoćnici  predsednika opštine Rodoljub Stanimirović i Igor Eraković.

-Danas, mimo uobičajenog godišnjeg kalendara aktivnosti i manifestacija vezanih za očuvanje imena i dela Pere Todorovića, imamo zadovoljstvo da prisustvujemo predstavljanju još jednog naučnog rada, koji rasvetljava okolnosti i dimenzije  političkog, i ne samo političkog, delovanja  slavnog Vodičanina – najavila je Biljana Popović.- U pitanju je naučni rad iz zbornika „Pera Todorović – novi (p)ogledi“ pod naslovom „Nikola Pašić i Pera Todorović, drugovi – suparnici“, čiji je autor ruski istoričar dr Andrej Šemjakin.

4Pozdravljajući goste i učesnike skupa, predsednik  Skupštine opštine Slavoljub Đurić je zahvalio gostu iz Rusije što je odvojio vreme i došao u Smederevsku Palanku da izloži svoju temu o kojoj je trebalo da govori na nedavnom naučnom skupu. Đurić je podsetio da se lokalna samouprava još pre nekoliko godina opredelila da putem okruglih stolova, tribina i naučnih skupova osvetljava ličnosti i dela značajnih ljudi, poniklih u ovom delu Šumadije. Po tom naporu i postignutim rezultatima, Smederevska Palanka zauzima  značajno mesto na kulturnoj mapi Srbije. Zalaganjem da se skida pokorica zaborava sa imena i dela zavičajnih stvaralaca, građanima se, kako se izrazio Đurić, šalje jasna poruka da je istorija odista učiteljica života.

Dr  Latinka Perović, predstavljajući ruskog istoričara, odala je priznanje lokalnoj zajednici što neguje tradiciju, koju ne shvata simbolično, i  što to čini u kontinuitetu. Podsetila je da se o Peri Todoroviću u njegovom zavičaju govori već skoro dve decenije što doprinosi humanizaciji odnosa prema značajnim ljudima koji su ovde ponikli  i neko vreme živeli.

– Zbornik sa  naučnog skupa je delo entuzijasta, pre svega predsednika Skupštine opštine koji je uložio napor da se ovaj poduhvat dovede do kraja. Ovaj naš susret posebnim čini i prisustvo kolege Andreja Šemjakina, koji je svoj radni vek posvetio proučavanju srpske istorije, osvetljavajući ne samo njen politički karakter, već  i politiku kulture i sveukupnog našeg identiteta – istakla je dr Latinka Perović.- On je rođen 1. maja 1960. godine u Rusiji, diplomirao je istoriju na Univerzitetu „Lomonosov“ u Moskvi. Sa mnom je stupio u kontakt još kad je prvi put došao u Beograd. Nije napisao ništa što  nisam pročitala, a ni on što sam ja napisala. Ta uzajamnost dugo traje sa obostranom radošću. Posle studija, odbranio je magistarski rad na temu „Osnivanje Srpske radikalne stranke“, što će odrediti pravac njegovog daljeg delovanja. Radeći na doktorskoj tezi  „Ideologija Nikole Pašića, formiranje i evolucija“, temeljno je pretresao sve teme koje se tiču njegovog naučnog interesovanja. On je ruski, ali ga ja smatram srpskim istoričarem,koji veoma dobro poznaje našu istoriju. To se ne može postići bez velikog rada. Radio je na značajnom projektu „Rusi o Srbiji i Srbima“. Značajem se izdvaja i edicija „Čovek na Balkanu“, ali i zbornik „Prepiska mitropolita Mihajla i Nikole Pašića“,  koja osvetljava dramu malog srpskog  naroda između Evrope i Rusije.

Potom je govorio ruski istoričar Andrej Šemjatin.

-Dirnule su me reči dr Latinke Perović i od srca se zahvaljujem na pozivu da dođem u Smederevsku Palanku – podvukao je dr Šemjakin.- Oberučke i dušom i srcem sam prihvatio da dođem među vas. Ja sam proučavao Nikolu Pašića, ali bez dela Pere Todorovića teško da bih odgonetnuo tu ličnost. Pera Todorović i Nikola Pašić su se razišli, ali su u početku bili zajedno. Nikola Pašić je bio čovek cilja, a Pera Todorović ličnost  ideje. Može se reći da su se njih dvojica dopunjavali. Pera Todorović je na neki način bio replika ruskog revolucionara. On je čovek umetničke prirode. Todorović i Pašić su se izmirili; Nikola Pašić je postao političar, a Pera Todorović novinar i književnik.

3Među govornicima bila je i dr Vesna Matović, koja je učinila kraći osvrt na upravo objavljeni zbornik radova sa minulog naučnog skupa o imenu i delu Pere Todorovića, a govorio je i  njegov priređivač dr Branko Zlatković. Dr Matović je podvukla da je Pera Todorović bio naš Emil Zola, evropski obrazovan čovek i novinar velikog kalibra. Dr Zlatković je  napomenuo da njegovu ličnost karakteriše i zavičajnost. On se u svom delu oslanjao na istorijske činjenice, ali i na narodno pamćenje. Kao takav napisao je najbolji istorijski roman „Smrt Karađorđeva“ i ni prema čemu nije bio ravnodušan.

2Predsednik ZTU „Vidovača“, Mića Zagorčić, uručio je ruskom istoričaru dr Andreju Šemjakinu statuetu Pere Todorovića. Isto priznanje pripalo je i dr Vesni Matović. Predate su i zahvalnice „Vidovače“, i to posthumno, Radmilu Petroviću, a naknadno će biti uručena i porodici Branislava Milanovića Rafa za velike zasluge na izgradnji infrastrukturnih objekata u Vodicama.

Gosti su potom otišli  u posetu rodnom selu Pere Todorovića.

 

D. Janojlić

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.