Усаглашавање Посебног колективног уговора за металску индустрију Србије: РАЗЛИЧИТИ СТАВОВИ УСПОРАВАЈУ РАД

-Усаглашено само 25 чланова који се односе на пет ставки из области радног односа

Усаглашавање посебног колективног уговора за металску индустрију Србије споро напредује. До сада је дефинисано тек 25 чланова који се односе на основне одредбе, радни однос, радно време, одмор и одсуства. У овоме учествују репрезентативни синдикати за делатност металског комплекса Србије: Самостални  синдикат металаца, Грански синдикат металаца „Независност“, репрезентативно  Удружење  послодаваца за делатност металске индустрије и Унија послодаваца Србије.

Према речима Божидара Тодоровића, члана Преговарачког тима Самосталног синдиката металаца, Посебним колективним уговором за металску индустрију, а у складу  са Законом о раду, утврђују се права, обавезе и одговорности послодаваца и запослених из области рада и радних односа, поступак измена и допуна, међусобни односи учесника овог документа и друга питања од значаја за запослене и послодавце. Посебан колективни уговор се непосредно примењује на делатности металског комплекса, а према Прилогу 1 под називом „Класификација  делатности.“

У члану 4. се прецизира да послодавац код кога није основан синдикат или синдикати не испуњавају услове репрезентативности, а чији је запослени члан синдиката- учесника овог колективног уговора, дужан је да, на писани захтев синдиката, достави на увид  важећи општи акт. Уколико послодавац није донео општи акт дужан је, на писани захтев синдиката, да на увид стави уговор о раду којим су уговорена права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца.

Усаглашено је да се радни однос може засновати на одређено или неодређено време са лицем које испуњава опште услове утврђене законом и другим прописима, као и посебне услове утврђене правилником о организацији и систематизацији послова. Радни однос се заснива закључивањем уговора о раду, који потписује запослени који заснива радни однос и директор, односно овлашћено лице послодавца, а који има све законом прописане елементе. У зависности од организације рада нови запослени могу да се приме у радни однос у својству приправника, са претходном провером радне способности и са пробним радом. Ова три начина могу се користити само алтернативно и не могу се комбиновати међусобно.

Чланом 9. је утврђено да приправнички стаж може трајати најдуже годину дана. За време његовог трајања, приправник има право на основну зараду у висини од 80 одсто од основне зараде утврђене за послове за које се оспособљава. По истеку приправничког стажа, приправник је дужан да полаже приправнички испит. Ако је  кандидат задовољио на претходној провери радних способности, стиче услов за заснивање радног односа, уз дискреционо право послодавца да донесе одлуку о избору између кандидата који су задовољили, или да одлуку о избору не донесе.

Запослени не може бити привремено или трајно распоређен из једног места рада у друго без његовог пристанка, осим у случајевима ако је делатност послодавца такве природе да се рад обавља у местима ван седишта или његовог организационог дела, ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се распоређује на рад мања од 50 км у једном правцу и ако су место рада и место у коме се запослени распоређује на територији исте општине, односно града и организован је редовни превоз који омогућава долазак на рад и повратак са посла, а обезбеђена је накнада превоза у висини цене превоза у јавном саобраћају. Запослена жена за време трудноће или са дететом предшколског узраста, као и запослени код кога је утврђена инвалидност,  не могу да буду распоређени без њихове изричите писане сагласности.

Усаглашен је и члан 16 који се односи на радно време. Тако пуно радно време у радној недељи, са получасовном дневном паузом, износи 40 часова. Општим актом, међутим, послодавац може да утврди радно време краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно, с тим што запослени остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом. Запосленом који ради на нарочито тешким, напорним и за здравље  штетним пословима утврђеним законом, скраћује се радно време сразмерно штетном дејству  услова рада на здравље и радну способност запосленог, а највише 10 часова недељно.

Прековремени рад не може да траје више од осам часова недељно. Запослени не може да ради  дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад. Радна недеља, према усаглашеном члану 19, траје по правилу пет радних дана, а дневно радно време осам часова. Послодавац је дужан да писаним путем обавести запосленог о плану и промени распореда радног времена најмање седам дана пре почетка рада. Ноћни рад који се обавља у времену од 22 до 6 часова наредног дана, сматра се радом ноћу. Ако је рад организован у сменама, који искључује ноћни рад, послодавац је дужан да обезбеди измену смена, тако да запослени  не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу.

У 25. члану се утврђује дужина годишњег одмора тако што се законски минимум од 20 радних  дана увећава по основу критеријума утврђених законом. Запослени има право на годишњи одмор по основу примене мерила и  критеријума, а чије трајање не може бити дуже од 30 радних  дана.

Радна група  Самосталног синдиката металаца наставља рад на усаглашавању Посебног колективног уговора за металску индустрију  Србије.

Д. Ј.