Велика народна светковина у родном селу Пере Тодоровића: ЈАПАНКА НА ВОДИЧКОМ ПРЕЛУ
-Међу посетиоцима били и учесници Међународног кампа младих волонтера
Врело је августовско поподне. Школско двориште пуни се народом. Све је спремно за велики празник. Под крошњом столетног храста постављена декорација. У мноштву етно-предмета мирује застава Завичајно-туристичког удружења „Видовача“. Ни дашка ветра да се завијори. Ту је и портрет знаменитог Водичанина Пере Тодоровића. Уз њега и два уметничка виђења његове родне куће. И портрет и слике куће у којој је свет угледао отац модерног српског новинарства, настале су током једног од ликовних викенда, који су више година за редом одржавани у овом месту.
Посебна атракција је разбој за ткање. Старији су одушевљени што га виде, млађи се радознало тискају око њега. Ова справа, без које некада није била ни једна кућа у селу, сада је свима пред очима. Лепа прилика за квиз знања из традиције народне радиности. „Знао сам како се ово зваше, али сам заборавио“ – каже средовечни посетилац „Водичког прела“, упињући поглед ка запињачи разбоја.
Вредне активисткиње „Видоваче“ ужурбано и са укусом припремају „Водички астал“. А на њему свега: колачи, флашице киселе воде, разноврсно воће… Ту је и погача манифестације. Маштовито нашарана и изложена да је сви виде. У старом шпорету „циганкару“ букти ватра. На плотни повећа шерпа у којој се румене крофне и мекике. Нешто даље, у казану, крчка се пасуљ. На корак-два од њега кува се млад кукуруз. Ту је и казан из кога само што није потекла ракија.
У Водице стигли су и гости из иностранства. Први пут на Прелу су млади из Јапана, Русије, Данске, Чешке, Италије… Они су учесници Међународног кампа волонтера на Микуљи. Миодраг Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“, води их од „штанда“ до „штанда“. За разбој прво седа Рускиња, за њом Јапанка. Водичанка са приличним ткачким искуством, објашњава како ради ова справа. Младић, учесник Кампа, мучи се да преведе. Тешко је у енглеском језику наћи реч за потку и основу, за чунак, срдачку и брдила.
Зује телевизијске камере, шкљоцају фотоапарати… Млади „кампери“ сликају мобилним телефоном. Сви до једног желе „слику за успомену“ са Водичког прела. У „кадру“ су преље и плетиље, плетач корпи од врбовог прућа, црепуља у којој се пеку меке и миришљаве лепиње. Све је за њих ново и занимљиво. Једном момку из овог строја младости и пријатељства запала за око мастионица и гушчије перо; остали разгледају „фото-излог“ и друге предмете из школске етно-збирке…
Учитељ Милан Тодоровић даје последња упутства пред наступ својим ђацима. Исто то чини и Игор Гајић фолклорцима кусадачког Културно-уметничког друштва „Милоје Поповић Ђак“. За излазак пред публику припремају се групе певача и солисти. Живота Тројановић штимује озвучење. Припомаже му Слободан Тодоровић Токи. Ту је и Бранислав Станичић Цуле. За велики почетак спремни су и водитељи: Драгана Мирчевска и Мирослав Миловановић Скале.
Милан Бабанић из влашкодолског Удружења „Мезул“, које овде има и свој штанд, ван официјелног програма, „везе“ колце на позајмљеној „далапи.“ Његов наступ је на неки начин и музички увод у ову занимљиву приредбу.
Међу учеснике прела стигли су и општински званичници: председник Скупштине Славољуб Ђурић и заменик председника Општине Петар Јелић. Представа може да почне. Мирослав Миловановић Скале најављује једанаесто „Водичко прело“. А онда… Онда Миле Барјактаревић пева химну манифестације. Онако, из све снаге. „Ој Водице, Водице“… ори се школским двориштем.
„Водичко прело“, већ по традицији, отвара председник Скупштине општине Славољуб Ђурић. „Лепо је вечерас бити у Водицама“ – каже. Са тим се слажу сви до једног учесника ове манифестације. На школском игралишту, које је у исти мах и бина, и гледалиште, и изложбени простор смењују се извођачи програма. Полетни фолклорци, групе певача из Раче Крагујевачке и Кусатка, солисти Драгослав Гане Мировић и Сузана Стојићевић .
За микрофон ступа Миодраг Загорчић. С поштовањем се обраћа публици. И на овом прелу треба да уручи признања онима који су их заслужили радом и оданошћу у протеклим годинама. Прво иде у руке Животе Тројановића. Он је човек са више добровољних задужења. Непогрешиво управља снажним озвучењем. Кад затреба узима хармонику и прати певаче. Речју, посленик за све. Признање добија и породица Новишевић: супружници Зоран и Биљана, њихов син Ненад и снаха Олга. Сви раде под заставом „Видоваче“. Годинама, у континуитету. Међу награђенима је и Милијана Загорчић. У Удружењу познатија као Цица. „Локомотива“ и предводник. Вишевка којој све иде од руке.
У завршници манифестације наступио је Раденко Попов. Извео је сплет народних песама, а потом се развило велико коло у које су се ухватили и посетиоци и извођачи програма. Онда је свако кренуо на своју страну, носећи дубоко у мислима Прело и оно што се на њему видело и чуло. А дуго ће се појединачно, и колективно, сређивати утисци. И тако до наредног окупљања под школским храстом.
Д. Јанојлић