Заблуде о алкохолу у које људи верују
-Алкохол је психоактивна дрога, а то што је легалан не умањује његову штетност и последице које изазива – започиње причу о заблудама о алкохолу др Александар Вујошевић, директор Специјалне болнице за болести зависности. – Алкохол не може да побољша крвну слику, не поправља апетит, не може да поспеши физичку и психичку снагу, просто речено нема никаквих благодетних дејстава за организам. Црвено вино не ствара црвена крвна зрнца, као што се верује. То су заблуде које су дубоко укорењене у друштву и представљају обичаје и веровања која се преносе са генерације на генерацију. Алкохол није последица неке мане или лошег карактера, како се обично мисли, већ представља озбиљно обољење које се на време треба препознати и лечити – то је болест централног нервног система која проузрокује тешке физичке, менталне, друштвене и економске последице на појединца, али и друштво у целини. Сам алкохол је отрован за организан и повећава ризик од развијања више од 60 различитих болести (рак, срчане болести, хипертензија, депресија, цироза јетре…).
На нивоу Европе, процењује се да алкохол сваке године узрокује око 50.000 смрти од канцера. Процентуално гледано, око 6,5 одсто свих смрти последица је алкохола, који је други по реду узрочник лошег здравља људи (после цигарета) и повезан је са краткотрајним и дуготрајним ризицима морталитета. Саобраћајне несреће, криминал, силовања, насиље у породици, слабљење продуктивности – само су неке од последица опијања.
Током хладних дана, људи често конзумирају алкохол како би се угрејали. Оправдање за то налазе у чињеници да се организам одмах загрева након првог пића. Осећа се пријатна топлина, лице се зарумени, али је ефекат тога само тренутни. Истина је да алкохол узрокује ширење крвних судова чиме се повећава губитак телесне температуре. Природна реакција на хладноћу је сужавање крвних судова и жила како би се смањио „додир“ унутрашњости организма са спољашњом површином (кожом). Зато размислите два пута пре него што следећи пут спас од хладноће потражите у куваном вину или ракији.
Често особе које имају неки проблем, или су под стресом, утеху траже у пићу, а тиме несвесно отварају само додатни проблем. Алкохол је окидач за депресију – око 200.000 епизода депресије годишње, на нивоу Европе, узроковано је алкохолом, док се процењује да је свако шесто самоубиство последица прекомерног опијања. Алкохол директно утиче на повећање биолошког стреса у телу. Током пијења у организму се повећава ниво адреналина, што привидно може да изазове осећај опуштености, док организам заправо само долази под додатни стрес и напетост.
Процењује се да опијање једне особе просечно утиче на пет других особа у окружењу. Особа која има проблем са опијањем занемарује своје свакодневне обавезе, губи продуктивност на послу, не испуњава или занемарује своје брачне и породичне дужности.
Велики број људи може престати када то одлучи, али престанак траје у просеку до шест месеци. Након тога опијање опет постаје образац понашања. То нема везе са слабим карактером јер зависност од алкохола преузима контролу над пијењем и самим човеком, па тако зависник нема свест када је прешао границу. Погрешна је осуда породице и друштва када зависници не истрају у намери да престану да пију – то је сложен и дуг процес, који је неопходно да буде праћен стручним надзором.
Алкохолизам не бира људе по полу, узрасту, образовању. „Алкохоличар“ може да буде и угледна особа која нормално иде на посао, цењен је радник, али након посла или викендом поклекне пред жељом за пићем. Такође, погрешна је предрасуда да зависници пију сваки дан – они могу да не пију недељама, месецима, али зато само једна чаша може бити окидач за ново опијање. Са друге стране, постоји и категорија зависника који сваког дана пију одређену количину алкохола, тако да нису никада ни потпуно пијани, али ни трезни.
Након сат времена од пијења ниво алкохола у крви је највећи. Уколико сте, на пример, попили четири чаше вина, ниво алкохола у крви биће око једног промила због чега је вожња потпуно неприхватљива. Никаква камуфлажа попут бомбона, жвака или освеживача даха не могу помоћи на алко тесту. За потпуну апсорбцију алкохола у крви потребно је 24 сата, тако да се ни ујутро, након бурне ноћи, не препоручује седање за волан. Јетра алкохол веома споро разграђује, па се тако за сат времена разгради просечно око 0,15 промила алкохола.
Храна може да утиче једино на одлагање осећаја пијанства. Само ће одложити апсорпцију алкохола у крвоток, али је никако неће зауставити. Што значи, колико пијете толико ћете се на крају и напити, без обзира на претходни оброк. Такође, често људи верују да ће их кафа отрезнити и уклонити мамурлук – кафа је диуретик и делимично може да разбуди особу, али ће зато негативно утицати на дехидратацију организма. Највећи кривац за главобољу „јутро после“ је дехидратација организма коју изазива алкохол, а кафа додано поспешује. Стара изрека каже: „Дајте пијаном човеку шољицу кафе и све што ћете имати је један сасвим будан пијанац.“
Најгоре што се може урадити у таквој ситуацији је да се остави особа сама, у ауту или некој соби. Алкохол успорава рад срца, дисање, снижава крвни притисак што у неким случајевима може довести до коме и смрти, а још једна од опасности је да се пијана особа може угушити током повраћања. Пијану особу треба ставити да лежи на боку, под сталним надзором, а уколико се примети да дисање и пулс слабе, обавезно треба позвати Хитну помоћ.
Веома је устаљено мишљење да људи могу сами да се изборе са алкохолизмом. Због друштвених стигми, особе који имају проблем са прекомерним опијањем неретко крију зависност чак и од најближих. Алкохолизам није болест која се лечи и излечи, као ни било која друга болест зависности. Битно је да се зависник на време јави на лечење. Ово је болест са високим степеном рецидива, зато је придржавање савета лекара, као и одговорно понашање пацијента током лечења од непроцењиве важности.
Уместо закључка: “Прво ти узмеш пиће, затим пиће узме пиће, а онда пиће узме тебе.” – Френсис Скот Фицџералд, писац