Занимљив животни пут Бојана Столића Смедеревца запосленог у Смедеревској Паланци: РАД У „МАКСИЈУ“ ХОБИ – СЛИКАРСТВО ЖИВОТ И ПОСАО

-Из првог покушаја нисам успео да упишем Академију, па сам уписао Вишу политехничку школу у Београду, али мој циљ је и даље била Академија – прича наш саговорник

Занимљива је животна биографија, тридесетпетогодишњег Бојана Столића рођеног Смедеревца, који живи и ради у Смедеревској Паланци.

Паланчани га знају као, увек љубазног и насмејаног, радника „Максија“, а његова животна прича је уметност, конкретније сликарство.

Почео је као клинац цртајући дедину дубоку ципелу и до дана данашњег остао заљубљен у сликарско платно.

-Имајући у виду да сам потекао из скромне домаћинске породице, а да су ми преци били просветари и лекари, тежио сам да што виШе постигнем у животу и остварим се и у друШтву као уметник – каже Столић. – За уметничко образовање сам се спремао још од основне школе код Селимира ЈовановиЋа – Селета истакнутог смедеревског вајара и професора. Школу за дизајн сам уписао из другог пута 1995. године у Београду и то директно другу годину, уз полагање диференцијалних предмета. Путовао сам у школу свакога дана из Смедерева и завршио је са одличним успехом.

После средње школе логичан пут нашег саговорника био је Факултет ликовних уметности, одсек сликарство, али…

-Из првог покушаја нисам успео да упишем Академију, па сам уписао Вишу политехничку школу у Београду, али мој циљ је и даље била Академија – истиче Столић.

Требало је обезбедити и новац за свакодневни живот па се пред амбициозног младића испречила дилема школовање или посао.

– Нисам имао прихода тако да сам одабрао посао – каже Столић. – После неколико неуспешних покушаја полагања пријемног испита, морао сам да се запослим и то се догодило 2004. године када сам почео да радим у „Максију“ у Београду.

У међувремену, упоредо са послом, покушао је да заврши и Вишу уметничку школу, али није ишло.

У својој уметничкој биографији Столић има учешће на Графичкој колонији у Смедереву. Излагао је углавном у родном граду. Велики је љубитељ музике, свира усну хармонику и наступао је са многим бендовима који су гостовали у Смедереву.

„Живот пише романе“, а животна прича Бојана Столића баш је за књигу. Уметник и трговац у једном бићу…

Ипак, сликарство је његов животни пут. Окушао се у многим техникама. Радови који се могу видети на његовој фејсбук страници заслужују пажњу и респект.

-Што се тиче материјала и техника, скоро све сам до сада пробао, од вајања у глини, дубореза, графике, пастела, уљаних боја, пирографије, брушења стакла, сликања мурала, икона… – наглашава Столић. – Судбина ме је довела у Смедеревску Паланку где радим, живим и стварам. Могао бих да кажем: „Макси“ ми је хоби, а сликарство живот и посао.

Дејан Црномарковић