Glumac koga sam voleo

Najbrže putuju loše vesti. Jedna takva pronašla me je preko pola sveta.

Umro je Zoran Stanošević Stanke, nekadašnji kolega, saborac, drugar iz mnogih sedeljki i palanačkih pustolovina.

Čuo sam, letos u zavičaju, da je teško oboleo, ali nije mi se dalo da skroz poverujem u to.

Nekako je ličilo na njega da to prevaziđe.

Da prevari opaku boljku.  

Nije uspeo.

I prestižu se sećanja.

Stojimo u ćošku, za šankom KM-a.

Pun prijatelja i čaša je naš sto u ”Rok inu”.

Na terasi njegove nedovršene kuće iščekujemo ”tomahavk”.

Hvatamo rakove na slaninicu, na Kusadačkom.

Zajedno smo na nekim binama u prelomnim vremenima…

Neka ostane zapisano, Zoran Stanošević bio je košarkaš i trener u lokalnom klubu ”Mladost”, glumac u Gradskom amaterskom pozorištu, strastveni pecaroš. Dvadesetak godina radio je u Javnom radio difuznom i novinskom preduzeću Jasenica. Počeo je osamdesetih godina prošlog veka u omladinskoj radio emisiji, a uporedo se razvijao u radijskom i pisanom novinarstvu. Početkom dvehiljaditih, bio je i urednik lista ”Jasenica”. Par godina kasnije zajedno smo osnovali nezavisni Radio Palanka FM koji je radio kratko ali oštro. Po prestanku novinarske karijere preselio se u Beograd i neko vreme radio u firmi za izgradnju i održavanje privatnih bazena. Poslednje radno angažovanje bilo mu je na putničkom brodu – kruzeru.

U svojoj životnoj revoluciji bio je ”član anarhokomunističke liberalne partije”, ako se dobro sećam.

Za mene, od svega, bio je najviše glumac. Vrhunski.

Ne, ne mislim samo na scenu, na kojoj je bio sjajan. Mislim na život.

Siguran sam da će i tamo, gde nema ničega, on stvoriti svoje pozorište.

I pamtiću ga tako.

Kao glumca koga sam voleo.

Dejan Crnomarković

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.