ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

IN MEMORIAM

НА ВЕСТ О СМРТИ МИЛАНКЕ АНЂЕЛКОВИЋ

У небеску редакцију „Гошиних“ гласила, чији се рад одвијао у склопу Центра за информације некада највећег радног колектива Смедеревске Паланке, стиже и наша драга колегиницв Миланка Анђелковић. Тамо ће је  дочекати Баја, Љиља, Неша, Љуба, Ђура, Јордан, Радиша и Мића с којима  је и започела  новинарску каријеру.  

Бележницу и оловку узела је у руке  убрзо после завршетка школе. Као један од млађих чланова редакције добила је радни распоред –  да прати рад Фабрике шинских возила, једне од више које су у то време биле део Сложене организације удруженог рада. Од првог радног дана показала је значајну приврженост послу за који се определила да јој буде целоживотно занимање.

Заједно са осталим колегама чинила је тим амбициозних журналистичких посленика исписујући тако нове странице Индустрије опреме и возила „Гоша“, која је била истакнути  део југословенске машиноградње. Из њеног пера истицале су важне вести, репортаже и чланци, који су чинили раскошан мозаик деловања и развоја најстаријег производног програма „Гоше“, то јест вагоноградње.

Миланка, наша Мара како смо је звали, истицала се радном иницијативом, новинарском дисциплином и изузетном посвећеношћу послу коме је прилазила с љубављу и жељом да у но винама, радијским и ТВ емисијама остави траг о једном непоновљивом историјском времену у коме је и сама стасавала као новинар. У комплетима листа „Гоша“, радијским и ТВ емисијама, остали су многи њени записи као речити сведоци о многим   радним успесима и херојима рада.

Стизала је она и да буде вредна домаћица, мајка и супруга. И ништа јој није падало тешко, своје дужности извршавала је с вољом и задивљујућом енергијом. Посао којим се бавила много даје, али и узима. Стигла ју је, на жалост, неизлечива бољка којој је подлегла баш у време кад је имала разлога да се радује, кад је породицу доживљавала као светињу, када је са својим Рођом и децом кућила кућу, када се радовала одласку у свој Кусадак.

Њена смрт ожалостила је, уз породицу и рођаке, и све  колеге с којима је радила и делила успехе, које је колектив Центра за информације „Гоша“ остваривао  на информативном пољу. Знамо да је својим делом за живота заслужила Рајско насеље, али је то слаба утеха за нас који  смо је волели и поштовали.

Збогом драга Маро, наш новинарски анђеле.

Драгољуб Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *