Dragan Milić načelnik Opštinske uprave: SVAKO KO SE NAĐE OVDE MORA DA USPOSTAVI MERU

Dragan Milić, diplomirani pravnik, desetog februara ove godine, odlukom Opštinskog veća, ponovo je postavljen na mesto načelnika Opštinske uprave. U razgovoru sa ovim iskusnim pravnikom, pokušali smo da čitaocima približimo poslove iz delokruga „direktora“ lokalne administracije

Palanačke: Ovo je drugi put da ste izabrani za načelnika Opštinske uprave. Ovaj posao ste već uspešno obavljali.

Dragan Milić: Ovo je, u stvari, treći put, jer sam ovaj posao radio od 2004. do 2008, i od 2008, do 2012. godine. Ovo je treći mandat. Za mene taj posao nije problem. Problem su  sve ove obaveze lokalne samouprave, novi propisi koji su rigidni i koji sužavaju slobodan  prostor za delovanje lokalnih vlasti. Ukoliko se prekrše, slede velike konsekvence. To moramo da usaglasimo. Toj temi bili su posvećeni prvi razgovori, sa predsednikom Opštine, zamenikom predsednika Opštine i ostalima iz opštinskog rukovodstva,  kada sam pristao da se vratim na ovo mesto. Da to kanališemo, da se dogovorimo o prioritetima. Kada je reč o obavezama opštine, uvek sam bio za tu priču, da sve moramo da stavimo na papir, da sve pogledamo, i da na neki način regulišemo kako ćemo da te obaveze izmirujemo; i stare obaveze, i ove koje su nastale od 31. marta prošle godine, na osnovu zakona o izmirivanju obaveza u komercijalnim transakcijama, gde je maksimalni rok za plaćanje – 45 dana. Ako se ti rokovi ne ispoštuju, Ministarstvo finansija nam preko trezora blokira, i transferna sredstva, a i porez na zarade, što su naši prihodi. Zato mora strogo da se vodi računa, jer, recimo, zbog duga od 2.000 dinara može da bude blokiran ceo transfer, 24 miliona, i to ne sme da se prepusti slučaju.

Palanačke: Kakva situaciju u Opštinskoj upravi ste zatekli kada ste ponovo preuzeli ovu dužnost?

Dragan Milić: Situacija je slična onoj od ranije, s tim što su pomenuti propisi donošeni u paketu, i oni su uglavnom definisali finansijske obaveze, da mora da se stavi pod kontrolu plaćanje, kao i da broj zaposlenih treba da se svede na onu meru koju je Vlada Republike Srbije utvrdila u svojim smernicama. Vlada je utvrdila da broj zaposlenih treba da bude 230, plus 10 odsto na neodređeno vreme, plus 10 odsto na određeno vreme, što je opseg u kome je dopuštena tolerancija. To je maksimalni broj,  prema Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji. Lokalna administracija je ne samo Opštinska uprava, nego su tu i sve ustanove, čije je osnivač opština. To su ustanove iz oblasti kulture, oblasti sporta, Turistička organizacija, Centar za socijalni rad, i tako dalje.  Sve to treba da obuhvati, maksimalno, 230 zaposlenih. Mi, prema nekoj mojoj računici, imamo oko 106 ljudi viška, ali postupak smanjenja zaposenih moraće da se odvija sukcesivno, odnosno postupno ćemo smanjivati broj zaposlenih, tako da na kraju odnos bude četiri činovnika na 1000 građana. To će morati da se radi sukcesivno, budući da mi u budžetu nemamo dovoljno finansijskih sredstava da zaposlenima, za koje se utvrdi da su tehnološki višak, uplatimo otpremnine, koje su velike, upravo po Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih.

Palanačke: Kada je reč o koeficijentu za isplatu zarada, smatrate li da su radnici lokalnih uprava u Srbiji u podređenom položaju, u odnosu na radnike koji obavljaju isti posao u gradskim upravama?

Dragan Milić: Naravno. U uredbi o koeficijentima zaposlenih u državnim organima i organima lokalne samouprave,  koju je prošle godine donela Vlada Srbije, za isti posao, za isti stepen obrazovanja, dopunski koeficijenat je duplo veći u gradskim upravama. Osnovni koeficinet je isti, i u opštinama i u Gradu Beogradu, ali je u Gradu Beogradu, na primer,  dopunski koeficijent duplo veći.  Dopunski koeficijent za opštine je 8,40, a za Grad Beograd je 16, 80. Tu se vidi diskriminacija, između nas i zaposlenih u gradskim opštinama i gradovima. I sve to za slične, ili iste poslove.

Palanačke: Šta po vašem mišljenju treba menjati u lokalnoj upravi?

Dragan Milić: Mora da se uvede malo više reda i discipline. Ja na to gledam kompleksno: mi moramo da zaposlenima obezbedimo plate, koje će biti redovno isplaćivane, onako kako je predviđeno zakonom. Da ljudimo obezbedimo egzistenciju, da oni ne moraju da se bave egzistencijlanim problemima, i elementarnim stvarima, nego da se posvete svom poslu i radu. To mora da ide zajedno, i tek tada ja mogu da tražim od svojih saradika da rade bolje i da budu ažurniji u pogledu odnosa prema strankama i uopšte.

Palanačke: Šta tačno podrazumeva posao načelnika Opštinske uprave?

Dragan Milić: Po Zakonu o lokalnoj sampoupravi i Odluci o opštinskoj upravi, po statutu Opštine Smederevska Palanka, načelnik je rukovodilac opštinske uprave, organa i službi, zaposlenih u opštinskoj upravi,  koja predstavlja jedan od organa opštine. Načelnik rukovodi, koordinira i usaglašava rad, odlučuje o sukobu nadležnosti. U upravi je načelnik kao direktor u nekom preduzeću.

Palanačke: Da li je danas teže obavljati posao načelnika nego ranijih godina?

Dragan Milić: Nisam razmišljao o tome, niti sam upoređivao. Sigurno da jeste. Sve više obaveza se spušta na lokalni nivo, donose se novi zakoni koji ranije nisu postojali ili nisu obavezivali lokalne samouprave. Navešću nekoliko oblasti: zaštita životne sredine, gde je doneto niz zakona i direktna nadležnost preneta na lokalnu samoupravu, zatim u oblasti odbrane i vanrednih situacija. Tu do sada nismo  imali takve nadležnosti. Za obavljanje pomenutih delatnosti potrebno je da se obezbede sredstva i da se omogući rad lica koja će biti raspoređena na tim poslovima. Do 10. februara, kada me je Opštineko veće postavilo za načenika lokalne Opštinske uprave, ja sam bio načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije. Imamo problem  i zbog toga što imamo višak broja zaposlenih, a manjak kadrova. Niko, ko ima višak zaposlenih, u odnosu na broj koji je Vlada projektovala, ne može da podnese zahtev resornom ministrastvu, Ministrastvu finansija i vladinoj komisiji, koja treba da da saglasnost za zasnivanje radnog odnosa. Mi smo isključeni iz toga da možemo da primamo potrebne kadrove u radni odnos, a, opet kažem, imamo višak zaposlenih koji ne mogu da budu raspoređeni na određene poslove. A to su važni poslovi. Radi se o građevinskom inspektoru, prosvetnom inspektoru i tako dalje.

Palanačke: Ima li političkih pritisaka na načelnika Opštinske uprave?

Dragan Milić: Svakako, to se uvek dešava i to nije ništa novo. Pitanje je koliko je to razuman zahtev, i koliko čovek koji se nalazi na ovom mestu želi da po svaku cenu ostane na tom mestu. Svako ko se nađe tu, na tom mestu, mora da nađe meru. Meni nije najvažnije da budem na ovom mestu, jer sekretar SO, Gordana Kostić, i ja smo u tandemu dugo godina radili na jedan način. Uvek kada smo birani od strane odbornika, odnosno rukovodstva, kako je to po zakonu regulisano, mi smo govorili da smo otvoreni za razgovore i dogovore i da smo svima na raspolaganju. To nije pitanje da čovek ostane po svaku cenu na račun svog integriteta. Naravno, tu mora da postoji kompromis, ali ne po svaku cenu. Dakle svako ko se nađe na ovom mestu mora da zna da li to što se zahteva od njega može da se stavi u okvire propisa, ili ne može.

Palanačke: Koliko je značajan segment u radu Opštinske uprave – pravilno i blagovremeno obaveštavanje javnosti?

Dragan Milić: To je veoma važno za rad Uprave. Svakako je bitno da se građanstvo informiše o radu, čiji smo mi servis. Pokušavam stalno mojim saradnicima da objasnim da smo mi ovde zbog građana, a ne obrnuto. Svako mora da ima takav stav i odnos prema građanima. Uvek treba da budemo na usluzi, a ne da se učaurimo i da mislimo da smo tu bogom dani.

Palanačke: Da bi neko dobro radio svoj posao, treba da ga voli. Da li vi volite posao koji radite ?

Dragan Milić: Sigurno je da volim svoj posao. Međutim,  nema tu samo lepih stvari. Ima i onih koje su manje lepe. Nisu svi propisi privlačni. Kao pravnik, kada sam završio fakultet, nisam voleo upravne poslove. Ali, eto, sedamnaesta je godina kako radim baš te poslove.

V.Đ.