Драган Милић начелник Општинске управе: СВАКО КО СЕ НАЂЕ ОВДЕ МОРА ДА УСПОСТАВИ МЕРУ
Драган Милић, дипломирани правник, десетог фебруара ове године, одлуком Општинског већа, поново је постављен на место начелника Општинске управе. У разговору са овим искусним правником, покушали смо да читаоцима приближимо послове из делокруга „директора“ локалне администрације
Паланачке: Ово је други пут да сте изабрани за начелника Општинске управе. Овај посао сте већ успешно обављали.
Драган Милић: Ово је, у ствари, трећи пут, јер сам овај посао радио од 2004. до 2008, и од 2008, до 2012. године. Ово је трећи мандат. За мене тај посао није проблем. Проблем су све ове обавезе локалне самоуправе, нови прописи који су ригидни и који сужавају слободан простор за деловање локалних власти. Уколико се прекрше, следе велике консеквенце. То морамо да усагласимо. Тој теми били су посвећени први разговори, са председником Општине, замеником председника Општине и осталима из општинског руководства, када сам пристао да се вратим на ово место. Да то каналишемо, да се договоримо о приоритетима. Када је реч о обавезама општине, увек сам био за ту причу, да све морамо да ставимо на папир, да све погледамо, и да на неки начин регулишемо како ћемо да те обавезе измирујемо; и старе обавезе, и ове које су настале од 31. марта прошле године, на основу закона о измиривању обавеза у комерцијалним трансакцијама, где је максимални рок за плаћање – 45 дана. Ако се ти рокови не испоштују, Министарство финансија нам преко трезора блокира, и трансферна средства, а и порез на зараде, што су наши приходи. Зато мора строго да се води рачуна, јер, рецимо, због дуга од 2.000 динара може да буде блокиран цео трансфер, 24 милиона, и то не сме да се препусти случају.
Паланачке: Каква ситуацију у Општинској управи сте затекли када сте поново преузели ову дужност?
Драган Милић: Ситуација је слична оној од раније, с тим што су поменути прописи доношени у пакету, и они су углавном дефинисали финансијске обавезе, да мора да се стави под контролу плаћање, као и да број запослених треба да се сведе на ону меру коју је Влада Републике Србије утврдила у својим смерницама. Влада је утврдила да број запослених треба да буде 230, плус 10 одсто на неодређено време, плус 10 одсто на одређено време, што је опсег у коме је допуштена толеранција. То је максимални број, према Закону о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији. Локална администрација је не само Општинска управа, него су ту и све установе, чије је оснивач општина. То су установе из области културе, области спорта, Туристичка организација, Центар за социјални рад, и тако даље. Све то треба да обухвати, максимално, 230 запослених. Ми, према некој мојој рачуници, имамо око 106 људи вишка, али поступак смањења запосених мораће да се одвија сукцесивно, односно поступно ћемо смањивати број запослених, тако да на крају однос буде четири чиновника на 1000 грађана. То ће морати да се ради сукцесивно, будући да ми у буџету немамо довољно финансијских средстава да запосленима, за које се утврди да су технолошки вишак, уплатимо отпремнине, које су велике, управо по Закону о одређивању максималног броја запослених.
Паланачке: Када је реч о коефицијенту за исплату зарада, сматрате ли да су радници локалних управа у Србији у подређеном положају, у односу на раднике који обављају исти посао у градским управама?
Драган Милић: Наравно. У уредби о коефицијентима запослених у државним органима и органима локалне самоуправе, коју је прошле године донела Влада Србије, за исти посао, за исти степен образовања, допунски коефицијенат је дупло већи у градским управама. Основни коефицинет је исти, и у општинама и у Граду Београду, али је у Граду Београду, на пример, допунски коефицијент дупло већи. Допунски коефицијент за општине је 8,40, а за Град Београд је 16, 80. Ту се види дискриминација, између нас и запослених у градским општинама и градовима. И све то за сличне, или исте послове.
Паланачке: Шта по вашем мишљењу треба мењати у локалној управи?
Драган Милић: Мора да се уведе мало више реда и дисциплине. Ја на то гледам комплексно: ми морамо да запосленима обезбедимо плате, које ће бити редовно исплаћиване, онако како је предвиђено законом. Да људимо обезбедимо егзистенцију, да они не морају да се баве егзистенцијланим проблемима, и елементарним стварима, него да се посвете свом послу и раду. То мора да иде заједно, и тек тада ја могу да тражим од својих сарадика да раде боље и да буду ажурнији у погледу односа према странкама и уопште.
Паланачке: Шта тачно подразумева посао начелника Општинске управе?
Драган Милић: По Закону о локалној сампоуправи и Одлуци о општинској управи, по статуту Општине Смедеревска Паланка, начелник је руководилац општинске управе, органа и служби, запослених у општинској управи, која представља један од органа општине. Начелник руководи, координира и усаглашава рад, одлучује о сукобу надлежности. У управи је начелник као директор у неком предузећу.
Паланачке: Да ли је данас теже обављати посао начелника него ранијих година?
Драган Милић: Нисам размишљао о томе, нити сам упоређивао. Сигурно да јесте. Све више обавеза се спушта на локални ниво, доносе се нови закони који раније нису постојали или нису обавезивали локалне самоуправе. Навешћу неколико области: заштита животне средине, где је донето низ закона и директна надлежност пренета на локалну самоуправу, затим у области одбране и ванредних ситуација. Ту до сада нисмо имали такве надлежности. За обављање поменутих делатности потребно је да се обезбеде средства и да се омогући рад лица која ће бити распоређена на тим пословима. До 10. фебруара, када ме је Општинеко веће поставило за наченика локалне Општинске управе, ја сам био начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације. Имамо проблем и због тога што имамо вишак броја запослених, а мањак кадрова. Нико, ко има вишак запослених, у односу на број који је Влада пројектовала, не може да поднесе захтев ресорном министраству, Министраству финансија и владиној комисији, која треба да да сагласност за заснивање радног односа. Ми смо искључени из тога да можемо да примамо потребне кадрове у радни однос, а, опет кажем, имамо вишак запослених који не могу да буду распоређени на одређене послове. А то су важни послови. Ради се о грађевинском инспектору, просветном инспектору и тако даље.
Паланачке: Има ли политичких притисака на начелника Општинске управе?
Драган Милић: Свакако, то се увек дешава и то није ништа ново. Питање је колико је то разуман захтев, и колико човек који се налази на овом месту жели да по сваку цену остане на том месту. Свако ко се нађе ту, на том месту, мора да нађе меру. Мени није најважније да будем на овом месту, јер секретар СО, Гордана Костић, и ја смо у тандему дуго година радили на један начин. Увек када смо бирани од стране одборника, односно руководства, како је то по закону регулисано, ми смо говорили да смо отворени за разговоре и договоре и да смо свима на располагању. То није питање да човек остане по сваку цену на рачун свог интегритета. Наравно, ту мора да постоји компромис, али не по сваку цену. Дакле свако ко се нађе на овом месту мора да зна да ли то што се захтева од њега може да се стави у оквире прописа, или не може.
Паланачке: Колико је значајан сегмент у раду Општинске управе – правилно и благовремено обавештавање јавности?
Драган Милић: То је веома важно за рад Управе. Свакако је битно да се грађанство информише о раду, чији смо ми сервис. Покушавам стално мојим сарадницима да објасним да смо ми овде због грађана, а не обрнуто. Свако мора да има такав став и однос према грађанима. Увек треба да будемо на услузи, а не да се учауримо и да мислимо да смо ту богом дани.
Паланачке: Да би неко добро радио свој посао, треба да га воли. Да ли ви волите посао који радите ?
Драган Милић: Сигурно је да волим свој посао. Међутим, нема ту само лепих ствари. Има и оних које су мање лепе. Нису сви прописи привлачни. Као правник, када сам завршио факултет, нисам волео управне послове. Али, ето, седамнаеста је година како радим баш те послове.
В.Ђ.