ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Интервју

Интервју са проф. др Бошком Војновићем председником Надзорног одбора Болнице: РАСИПАЈУ, А ГОВОРЕ О ШТЕДЊИ  

DSC07957-Истакнути економиста говори о разлозима због којих је Надзорни одбор ОБ „Стефан Високи“ затражио смену в.д. директора др Горана Богдановића

 

 

Бошко Војновић, председник Надзорног одбора Опште болнице „Стефан Високи“, угледни је економиста, професор универзитета и аутор великог броја научних и стручних радова. После завршених студија, најпре је радио у средњој школи, а затим, по стицању виших академских титула, прво магистра а онда и доктора наука (2005. године) – ради у високом школству. Сада је ванредни професор Високе пољопривредне школе у Шапцу, аутор осамнаест књига, уџбеника и монографија, из области економије, туризма и менаџмента, и преко стотину научних и стручних радова. Одборник је у Скупштини општине Смедеревска Паланка.

Управни одбор ОБ „Стефан Високи“, затражио је од надлежног министарства, пре више од месец дана, разрешење вршиоца дужности директора, др Горана Богдановића. У јавности се чуло и мишљење Управног одбора, а у више наврата у разним медијима  и одговор др Горана Богдановића. У разговору са проф. др Бошком Војновићем, желели смо да сазнамо из ког је разлога Надзорни одбор паланачке Болнице предложио Управом одбору да донесе одлуку о разрешењу Богдановића, и пошаље је Министарству на верификацију.

Паланачке: На конференцији за штампу, Богдановић је оспорио ингеренције Надзорног одбора, на основу којих се овај одбор, којим ви председавате, одлучио да од Управног одбора Болнице затражи да разматра смену вршиоца дужности директора. Да ли сте заиста прекршили законске оквире?

Проф. др Војновић: Надзорни одбор ОБ „Стефан Високи“, којим ја председавам, свој посао обавља професионално. Ја не стављам ништа испред закона. Ја и чланови одбора поштујемо Закон о здравственој заштити, који регулише како треба да ради Надзорни одбор, како треба да врши надзор над установом, као и шта директор и Управни одбор Болнице треба да раде и која су њихова овлашћења. И директор и Управни одбор треба да надзорном одбору полажу рачуне, а ми имамо обавезу да реагујемо када проценимо да они не раде добро, уколико не раде у складу са законом, или супротно интересима корисника здравствених услуга. Дакле, радећи по закону, ми смо донели одлуке, написали их, потписали и послали их на руке министру, помоћнику министра, државном секретару. Шта више, да бисмо били сигурни у то што радимо, тражили смо да Министарство пошаље комисију за екстерни надзор.

Паланачке: Да ли је стигао одговор из министарства?

Проф. др Војновић: Они нису дужни да нас информишу. У сваком случају, ми смо обавили оно што нам закон налаже. Јер, ако сутрадан искрсне неки проблем у Болници, нешто озбиљно, Министарство које нас је поставило с правом може да пита: поставили смо надзорни одбор, шта је он радио? Дакле, све је урађено по закону. Имамо ми и два правника у Надзорном одбору, и трудимо се да све урадимо у складу са законом.

Паланачке: Ипак, један члан Управног одбора, директор Богдановић и његов саветник, Бабић, на конференцији за медије тврдили су како сте ви прекршили ингеренције.

Prof. dr Bosko VojnovicПроф. др Војновић: Нисам гледао ту конференцију за штампу у целини. Предуго је то трајало. На основу онога што сам чуо – они су све своје ставове заснивали на Статуту Болнице. Ми, чланови Надзорног одбора, свој рад заснивамо на Закону. Није тешко проценити шта је старије. У Закону о здравственој заштити, ако се не варам то је члан 138, став 1, стоји да надзорни одбор врши надзор над радом и пословањем здравствене установе. Тиме је све речено. И још је нешто интересантно: на тој конференцији за штампу, колико ми је познато, ни директор, ни друга двојица, нису поменули ни једну тачку из нашег дописа министру. Дакле, нису говорили о разлозима којима смо ми образложили захтев за разрешење вршиоца дужности директора Болнице. Они су причали о уштедама. Ја подржавам уштеде, ако оне имају смисла. Али у Болници су се дешавале неке противзаконске ствари, рецимо кршење Закона о јавним набавкама.

Паланачке: Поменули смо уштеде. Да ли ви као економиста сматрате да, када је реч о здравству, треба инсистирати искључиво на уштедама, чак и ако то подразумева ускраћивања неких права пацијената?

Проф. др Војновић: Када се штеди, неко мора да губи. У овом случају, губе пацијенти. Уколико им онемогућите одређене услуге које су им законом загарантоване, као обавезне, које болница мора да пружи – и за које добија надокнаду од Фонда, онда је то велики проблем. Људи су остали ускраћени за неке здравствене услуге. Са друге стране, наредне године нећете моћи да те услуге од којих сте одустали уврстите у финансијски план, и од Фонда тражите та средства. Исто тако, ако се штеди, па се користе смештајни капацитети, то може да буде разлог да сутра дође до евентуалног затварања појединих одељења. А то сигурно није циљ ни наше општине, ни суседне Велике Плане. Дакле, Министарство даје новац, и ми треба да се боримо да што више здравствених услуга пружамо, како бисмо подигли квалитет здравства. Тако је ова уштеда – медвеђа услуга. Следећи пут ћемо да добијемо мање пара, а то значи да ћемо опет мање услуга моћи да пружимо. Тиме се житељима наше две општине на дуже стазе онемогућује да буду здравствено збринути.

Паланачке: У јавном мнењу присутна је бојазан да можемо да останемо без Болнице?

Проф. др Војновић: Да, то се прича. Нама су, на пример, удружења пензионера Велике Плане и Смедеревске Паланке послала допис да имају информације да се нешто дешава на том пољу, и да они нису сагласни да до тога дође. Ми смо им одговорили да ми не располажемо сазнањима, да се ради на затварању Болнице. Обећали смо да ћемо се свим средствима супротставити таквим настојањима уколико их буде. Мислим да би била велика грешка да се то деси. Док смо на овим позицијама, борићемо се против тога, а мислим да то треба да чине и грађани. Болница постоји већ педесетак година, а ми као грађани треба да се боримо да она опстане, и да се у њој пружају још квалитетније услуге, да се набављају нова дијагностичка средства. А чуо сам да је в.д. директора нов апарат, бронхоскоп предао Клиничком центру у Београду, и то без одлуке Управног одбора и без знања и одобрења Надзорног одбора. Чак и да је Управни одбор донео такву одлуку, одговорни руководилац болнице би морао да забрани њено спровођење, чак и по цену да буде смењен. Уколико нема лекара који би радио на том апарату – па пошаљите га на специјализацију, омогућите народу у Паланци да може овде да обави преглед, а не да путује у Београд. Подсећам да је на нашој територији све више оболелих од рака плућа, а в.д. директора Болнице апарат за дијагностику ове болести поклања Београду.

Паланачке: Прича се и да су укинуте и многе лабораторијске услуге?

Проф. др Војновић: Ја нисам стручњак у тој области, али на основу онога што причају лекари Болнице, лабораторија ради смањеним капацитетом (мислим да се не раде  тумор маркери). Ако неко лежи у Болници, тада још може да се нада да ће неке анализе бити обављене….

Паланачке: А грађани који нису лежећи пацијенти морају у приватне биохемијске лабораторије?

Проф. др Војновић: Управо тако. Добио сам информацију из Фонда да има много притужби, што је још један од разлога због кога смо ми реаговали.

Паланачке: Својеврсну буру у јавности изазвало је и питање колико Болницу кошта ангажовање саветника директора, који долази из Београда.

DSC07960Проф. др Војновић: Мислим да је то био основни камен спотицања. Болници овај саветник не треба. Прво, у здравственом систему не постоји  категорија саветника директора Болнице. Тако овај човек није ни могао да буде ангажован. Никако. То је незаконито. А чак и да је директор имао право да га ангажује, морао је да то уради поштујући одредбе Закона о јавним набавкама. Све што кошта преко 400.000 динара на годишњем нивоу (а што се процењује у случају сваке потребе за јавном набавком), подлеже Закону о јавним набавкама, и захтева одређени поступак. Међутим, то није урађено, а то је по мом мишљењу – кривично дело. Тај човек, саветник, добија, на основу уговора о делу, 73.000 динара накнаду у нето износу, а њему се плаћа и пут и то сопственим приватним аутомобилом, што је такође противправно. За један месец, за који сам успео да сазнам о ком је износу реч (пошто нам в.д. директора не дозвољава увид у финансијску документацију) – то је било око 110.000 динара. Примера ради месечна карта „Ласте“ на релацији до Београда и натраг кошта око 14.700  динара. Узмите сад ону прву цифру, и то уназад, за пет месеци – то је око пола милиона динара, само за пут. Толико не вреди ни цео аутомобил саветника. И сад, када све саберете, плату, пут, доприносе – то би за годину дана било између два и по и три милиона динара, а поступак јавне набавке – услуга саветника – није спроведен. Ако поступак јавне набавке није спроведен, уговор Болнице са саветником је ништав по самом закону. Како онда в.д. директора Болнице и даље исплаћује саветника, ако је његов уговор ништав. А што се тиче стручности господина саветника, ми ни дан данас немамо његов CV, нити смо видели његову диплому. Не знамо шта је тај човек по струци. Он је саветник за правна и економска питања. Нико не може да буде истовремено добар стручњак за две потпуно различите области. Најгоре од свега је то што смо ми, као Надзорни одбор, од в.д. директора у више наврата тражили да нам достави прецизне податке о томе какви су трошкови ангажовања поменутог лица, а директор нам је одговорио да је то у његовој надлежности и да ми немамо права да се мешамо. Чак нам је притом и претио кривичном пријавом, о чему постоји писани доказ. Ако Надзорни одбор нема право да контролише директора, да контролише исплате са рачуна и целокупно финансијско пословање Болнице онда не знам ко има. И то није све. Дошли смо у ситуацију да је в.д. директора отказао уговор о раду  мр Драгану Илићу – Малаги. Одговорно тврдим да је он један од набољих правника у овом делу Србије, једини магистар правних наука у нашем граду! То је човек који је годинама радио у Болници и изузетан је стручњак и још бољи човек. Наравно, мр Илић ће на суду да добије спор са Болницом, и тако ће то Болница опет дебело да плати новцем који би било примереније трошити на побољшање здравствених услуга. И сада, можете мислити – имате човека таквог формата, таквог стручњака, који је као помоћник директора за правна питања, будући да је положио и правосудни испит, могао да заступа Болницу пред судовима, уз то имате и помоћника за финансијско-економска питања – а вама треба неки саветник. Значи 200-300 хиљада динара месечно треба да се извуче из Болнице, и да се баци на неког саветника, уместо да се потроши на пацијенте. Прича се о штедњи, а овамо се расипа, немилице. Ни ту није крај. Прича се да је господин саветник стално запослен у Београду. Ако је то тачно, како онда може да двадесет и више  дана буде овде, а за толико му се плаћају путни трошкови? Да ли је саветник запослен и то је велика непознаница, све у вези овог човека је обавијено велом тајне.

 

В.

 

One thought on “Интервју са проф. др Бошком Војновићем председником Надзорног одбора Болнице: РАСИПАЈУ, А ГОВОРЕ О ШТЕДЊИ  

  • гром

    Па овога треба стварно у апс! А нисам знао да је и Малагу зајурио.
    Видиш шта све може да направи партијска књижица; јуче Куртина данас Муртина.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *