Избори у граду минималца и паса луталица

У вредносном систему просечног грађанина Србије 21. века готово да нема места низашта што му не доноси корист.

Емпатија је само још једна страна реч, а поштовање заборављено осећање.

Ако сте помислили да претерујем, сетите се да смо се, из ”љубави” према злом господару, или из страха и себичности, одрекли најумнијих  и најбољих, широм света познатих сународника, да смо ордењем окитили највеће битанге, и по лошима и најгорима назвали улице и тргове. Шегачили смо се са погинулима испод надстрешнице, исмејавали мајку погинулог младића, звиждали оцу погинулог радника, заборавили хеликоптер, наплатну рампу, Савамалу, Јовањицу, Беливука, Крушик…

Просечни Србенда 21. века је тужни, несрећни пајац који по правилу гласа за власт, гледа режимске телевизије, прима пензију или плату из буџета…, нек је жив и здрав…, само да не буде горе.

Ако је члан, може слободно да поткрада државу – за мир и стабилност и за нашу Србију.

Ове године живеће најбоље у историји, у цркви ће љубити упаљену свећу и неће ићи у рат ако Америка нападне Гренланд.

Срећан празник!

***

Паланчани ће ускоро, а по закону најкасније у мају, гласати на ванредним локалним изборима.

Неће то ни овога пута бити празник демократије, него вашар похлепе, преваре, понизности, подмићивања и ширења страха са једне, и неоснованих очекивања да се ствари догађају саме од себе са друге стране.

У Паланци, а ваљда је тако у већини места, већ дуго се политиком баве углавном они којима треба посао, или бољи посао од оног који имају, што резултира лошим, или још горим, ”квалитетом” политичког и друштвеног живота.

Нема ту, осим ”слатких” прича, које уши на празној глави највише воле да чују, много искрене бриге и залагања за јавни интерес.

Зато је Паланка постала град из кога млади и образовани масовно одлазе.

Град минималца и паса луталица.

Град у коме је готово немогуће остати нормалан и не подлећи притисцима и утицајима  ненормалности.

Један умни суграђанин, чије мишљење веома  уважавам, иначе изванредни познавалац и  коментатор догађаја на локалу и глобално, недавно ми је писао да се избори у Паланци добијају у селима, сеоским фудбалским клубовима, месним заједницама, кудовима, испред продавница и слично. Детаљно ми је објаснио и веома ”чудне” односе међу политичким актерима и на једној и на другој страни, што ме није изненадило.

Да није као што јесте, на ванредним изборима у Паланци бирало би се између коалиције око СНС-а, Групе грађана ”Студентска листа – најбоље за Паланку” и заједничке листе пар опозиционих странака.

У том случају, уз извесну победу студентске листе и неколико процената које би додала опозиција, највероватније би дошло до промене власти.

Међутим, стање на политичком терену је потпуно другачије.

Локални огранак студентског покрета у Паланци, ако га и има, још увек је невидљив гласачима, оснивање снажне групе грађана и даље је само у најави, опозиционе странке, уз изузеће неколико појединаца активних на друштвеним мрежама, као да не постоје, а власт којом су Паланчани углавном незадовољни пре свега због многобројних неиспуњених обећања већ је у кампањи и ”на време” је почела да купује гласове.

Ако се ускоро нешто не промени, на предстојећим изборима најжешћа борба за фотеље које обезбеђују привилегије и опуштени приступ општинском буџету и јавним радовима свих врста, водиће се између две посвађане струје у Српској напредној странци.

Врхунац напредњачке лудости био би да им странка дозволи да се отворено надмећу и учествују на изборима са две изборне листе.

Ако ништа друго постали бисмо светско чудо, као једини град на свету у коме су и власт и опозиција из исте странке.

Ако вам је смешно, уозбиљите се.

Реалност је таква.

А времена да се она промени је све мање.