Картел под маском новинарства
Док новинари у Србији бележе рекордне нивое притисака, претњи, SLAPP тужби и институционалног игнорисања, група медијских радника блиских властима основала је нову Асоцијацију новинара Србије.
У медијском систему у којем је власт већ годинама главни уредник, нова удружења не значе више слободе, већ више контроле.
Она не обједињују, већ разграђују.
Не штите новинаре, већ стварају параван иза кога се легитимише притисак.
Контекст у коме настаје ово удружење није нимало неутралан. Србија је годинама уназад бележила пад на глобалним индексима медијских слобода. Репортери без граница, Европска федерација новинара и бројне друге институције упозоравале су на застрашујућу концентрацију медијске моћи у рукама државе и са њом блиских бизнис структура. Државна предузећа, попут Телекома Србија, систематски су улазила у медијско тржиште купујући редакције и портале, преусмеравајући јавна средства у медије који величају власт, а нападају сваког критичара. Регулаторна тела, попут РЕМ-а, додељују фреквенције искључиво режимским телевизијама, а независни новинари остају без правне, финансијске и институционалне подршке.
У таквом амбијенту, формирање нове Асоцијације од стране режимских новинара је само наставак политике имитације демократије. Њен задатак није борба за права новинара, већ борба против независног новинарства.
Јасно је већ из састава оснивача, махом су то људи из медија под директним утицајем власти, да циљ није унапређење професионалних стандарда. Циљ је стварање „легитимног“ партнера држави, преко кога ће се убудуће водити дијалог о законима, етичким кодексима и подршци медијима. Аутентичне новинарске организације, попут УНС-а, НУНС-а и НДНВ-а тако се гурају на маргину, представљајући се као „политички обојене“ или „стране агентуре“, док се нова асоцијација продаје као „неутрална“ и „реална“.
Ово није први пут да власт користи механизам паралелних структура да би разбила професионалну солидарност. Слично се дешавало и у синдикалним покретима, студентским удружењима, па чак и међу еколозима.
Метода је иста: инфилтрација, имитација и дискредитација.
Новинарска професија, већ годинама изложена ерозији поверења, сада добија још једну унутрашњу пукотину.
Најопасније је то што ће ова асоцијација, под покровитељством државе, моћи да наступа као представник „целокупне новинарске заједнице“. Моћи ће да добија новац, простор у јавности, позиве на састанке са министрима.
Међународним организацијама ће се представљати као равносправни партнер. У реалности, то ће бити продужена рука режима, политички инструмент обучен у костим новинарског удружења.
Истински новинари не могу остати равнодушни.
У времену када новинари бивају пребијани, праћени, етикетирани и економски уништавани, потребна је солидарност, а не нови параван. Потребна је гласна и јасна линија између онога што је новинарство и онога што је пропаганда.
Слобода медија не брани се формирањем нових институција под контролом власти, већ снагом постојећих које се одупиру тој контроли. Ако медији изгубе свој интегритет, изгубићемо једину преосталу одбрану од корупције, бахатости и самовоље.
Оснивање нове Асоцијације новинара је јасан сигнал да се режим припрема за последњу фазу медијског освајања, у којој и слобода добија лажну замену – баш као што су истину већ заменили наративи.