Агресија на нормалност
Годинама сам редовно куповао и прелиставао домаће дневне новине. Не само из професионалних разлога, већ и због навике стечене још у родитељском дому.
Волео сам тај јутарњи ритуал – доручак, кафа и новине.
И наравно, читање сам увек почињао од спортских страна, а завршавао, често умарајућим, политичким темама.
Када су новине постале агресија на нормалност, престао сам да их купујем. Постало је нездраво у ”том друштву” почињати дан.
Срозавање домаће дневне штампе је почело деведесетих, да би кулминирало у последњих десетак година. Новине су престале да буду средство информисања и едукације, и постале су само роба на тржишту. Оно што презентирају и начин на који то нуде читаоцима је софистициранија варијанта проституције, а творци таквог производа – такозвани уредници – су медијски макрои и себичне ништарије које свесно контаминирају етар и заглупљују људе са којима деле животни простор.
Двоумим се да ли су те особе само грамзиве хуље или имају и озбиљне проблеме са органом који ”станује” у лобањи и управља активностима човека.
Најшкодљивији део дневне штампе нису политичке теме, које се, деценијама, своде на просту пропаганду у корист одређене политичке групације (углавном владајуће).
Не, није то најопасније по ”здравље” народа.
Прави канцер је промовисање и пропагирање најгорег и најгорих у друштву, креирање атмосфере да је пожељно и популарно бити лош, агресиван, безобразан, себичан, грамзив, покварен, неморалан…, ширење мржње према појединцима и народима, као и објављивање апсолутних лажи.
”Прљаве” теме су одавно хит теме у српској дневној штампи, али то се није догодило само од себе.
То је уређивачки концепт који су поменути ликови застрашујуће усавршили.
Наиме, повећано интересовање за ”гадости”, аброве и лажи је резултат вишедеценијског рада на стварању жељеног профила читалаца. Јер, такозвани ”испрани мозак” је пожељна категорија, којој је лакше ”увалити” производ – у овом случају медијски садржај.
Ако претпоставимо да се скоро нико не рађа празноглав, приморани смо да закључимо да временом многи то постају, под разним утицајима, па и овим о којима је реч.
И то постаје опасност за цело друштво, а у великој заблуди су сви они који мисле да ће их заобићи постојеће или наступајуће последице оваквог делања.
Не, никога неће мимоићи погубност афирмисања зла ради себичног циља остваривања профита.
Никога, а посебно не оне који су потпуно уверени да су ”на сигурном”, а то су директни произвођачи таквих садржаја, као и мноштво пословично незаинтересованих за друштвена догађања.
Буздованство безумља разваљује све барикаде.
Осваја породицу, школу, улицу…
Читаве народе.
Дуготрајан је и болан преокрет, а, са ове тачке гледишта, и ненаслутив.