Korona nevernici

Na Tajlandu, koji ima oko 70 miliona stanovnika, bolest koju izaziva virus kovid 19, posle veoma oštrih mera na početku epidemije i zadivljujuće discipline građana, potpuno je  zaustavljena još u maju 2020.

Početkom ove godine uneli su je, ponovo, migranti (ilegalnim ulaskom u zemlju), da bi već posle dva meseca, bila pod kontrolom, uz najviše dvocifren broj zaraženih dnevno.

I pored neuporedivo povoljnije situacije, nego što je u većem delu sveta, osnovne mere zaštite od virusa su i dalje na snazi.

Znači, može se, ako ima ozbiljnosti, odgovornosti i discipline, nadvladati svaka nevolja.

Važna je uloga države, ali realni napredak u prevazilaženju ove bolesti pravi ponašanje ljudi.

Nošenje zaštitne maske, održavanje higijene ruku, izbegavanje gužve i dezinfekcija robe koju unosimo u kuću su osnovne aktivnosti u cilju zaštite od bolesti koja može biti blaga, ali i smrtonosna.

U Srbiji ovakve mere zaštite neki ljudi ne žele da prihvate i primene, jer „ne veruju“ u virus. Oni, takođe, „ne veruju“ ni u delotvornost vakcine protiv virusa, već to nazivaju čipovanjem, pelcovanjem, i „nečijom“ potrebom da nas špijunira (da zna šta smo ručali pre tri dana, u kom kafiću blejimo i „sve ostalo“ o nama).

Na društvenim mrežama prepričavaju se „bajke za odrasle“ o milijarderima koji sve ovo rade zbog para i raznim tajnim udruženjima koja hoće da čipuju „Peru iz Lugavčine“ jer ih mnogo interesuje šta on radi celog dana, u koliko sati vrši nuždu i kada pije domaću sa „komšijom Žikom“…

Na prvu loptu, moglo bi se reći da sve te pikanterije zvuče veoma primamljivo (još su „plodotvornije“ kada ne znate šta ćete sa sobom ili kada vam je mnogo dosadno u sopstvenoj koži), ali opsednutost nekih ljudi temama o kojima ne znaju ništa (ali se permanentno pozivaju na stotine pročitanih tekstova „umnih“ ljudi sveznalica) postala je, prisutna, realna opasnost. 

Zapravo, rezultat svega navedenog je opasan odnos pojedinaca prema sebi i ugrožavanje zdravlja i života drugih.

Siguran sam da će ovakvi stavovi, koje sam sopstvenom savešću prinuđen da objavim, izazvati nezadovoljstvo i suprotstavljanje pojedinaca koji mesecima u javnosti dograđuju svoj tvrdoglavi otpor civilizacijskim tekovinama, ali uvek ću menjati kafu sa „prijateljem“ koga će ovo naljutiti, za neizrecivu vrednost „otrežnjenja“ bar jedne osobe.

Inat nije doslednost, a ukoliko proizvodi posledice i stradanje drugih ljudi, mora da podleže zakonu.

Inat je i sinonim za glupost, a ona je „beskrajnija od svemira“ (Ajnštajn).

Ipak, opasnija od uobičajne gluposti je „nasilna glupost“ (Gete) koju eksponira većina, takozvanih, korona-nevernika.

Njihov agresivno-omalovažavajući stav o virusu, pored ostalog, zasniva se i na manjoj smrtnosti u odnosu na „uobičajne“ bolesti koje nas ubijaju.

Nikome od njih nije „palo na um“ (a još gore ako jeste) da su to nove smrti, kojih ne bi bilo da nema ovog virusa.

Neki, koji su nas napustili, bili bi živi da nam se nije dogodila korona.

Smrt više – je mnogo.

I previše.

I to je sve što je potrebno reći o tome.