Крађа епских размера – последњи чин

Самоувереност плиткоумних и бесрамност покварених предуго доминирају у политичком животу у Србији. Има их на оба политичка пола, али су у актуелној владајућој групацији готово услов припадности.

Магнет за такве ликове је Александар Вучић, односно његова склоност манипулацијама, лажима и насиљу, као и хендикепираност за пристојност и нормалност. У таквој особи је приличан број Срба пронашао вођу и идола.

Једни га подржавају због менталне неспособности да препознају преваранта и његове ”шарене лаже”, а други из личне користи.

Трећи не постоје.

Међу истакнутим представницима те специфичне врсте, која се из личне користи окупила око Вучића, налази се и особа која са позиције министра тражи хапшење ректора Београдског универзитета зато што подржава своје студенте. Суграђани те особе кажу да је продавао лубенице, пре него што је постао главни оперативац владајуће партије и члан Владе, а препоручило га је кумство са ”надређеним”, баш као и ”новокомпонованог” милијардера, који се ”прославио” када је дрогиран изазвао удес возећи „Mercedes-Benz McLaren“ по београдским улицама.

Истакнути примерак специфичне врсте познат под надимком Бизон, који је у току напредњачке власти постао власник неколико апартмана на Златибору и станова у Београду, јавно се залаже за укидање Универзитета, затварање Правног факултета и насиље над студентима.

Један од новоизабраних министара је фотељу заслужио мржњом према другим народима, а други најавом обрачуна са просветним радницима.

Медијски тајкун, чије телевизије су пропагандна машинерија режима, под Вучићевом влашћу изградио је дворац на Сењаку (син тајкуна избегао одговорност за убиство девојке на пешачком прелазу).

Полуусмени ”Ваздуплохов”, из врха режима, убио је жену колима на наплатној рампи и није одговарао. Како знам да је он возио? Да није, Вучић би показао два минута снимка.

Градоначелник Београда и бивши министар одговоран за пад новосадске надстрешнице су власници вила и станова у Трсту.

Продавац печења, постављен за директора ЕПС-а, обогатио се уништавањем најзначајнијег српског предузећа.

Доктор Смрт из Земунског клана, због чије жеље да се ”слика” је седморо погинуло у хеликоптеру, поново је министар здравља.

Потпредседник Владе, познат и по крађи доктората, поседује бар 24 стана у Бугарској.

Бивша министарка, такође умешана у пад надстрешнице, има стан у Лондону.

Процурело је да гувернерка поседује 200 милиона у једној руској банци.

Бивши члан Јоткиног клана, у коме је, кажу његови суграђани, деведесетих био задужен за шлепере са кафом и цигаретама, у међувремену је постао министар и милионер, али и светац на фрески у једној крушевачкој цркви.

Али, сви они су ”бетон лига” за ”вољенијег брата”, који је у једном београдском ресторану са ортаком прославио прву ”зарађену” милијарду.

У Србији крађа епских размера траје годинама. Надам се и верујем, да је у току последњи чин.

Створена је напредњачка класа лопова милионера и милијардера. Толико отимање народних пара и корупцију не би економски преживеле ни много развијеније државе. Зато нам падају надстрешнице и плафони у школама, а убрзано пропадају тек реконструисане улице и објекти.

Зато смо, по животном стандарду, међу последњима у Европи.

И није им довољно, него пале куће новинарима, вређају, прете, звижде оцу погинулог радника, газе колима студенте, туку бејзбол палицама и пендрецима, краду гласове и увозе гласаче.

Уништили су све што су дотакли, само ради своје користи и новчаника.

Ради сопственог трајања режим је продао и ресурсе, територију, национално достојанство и историју.

Српско злато је кинеско.

Генералштаб је амерички.

Београд на води арапски.

Јадар се, једва, још увек не да.

”Срце Србије” је косовско (печатирано заклетвом Српске листе над уставом те државе).

На другој страни су студенти (и грађани) који траже правду, одговорност и нормалан живот. Ради остварења тог циља прешли су бициклама пола Европе, препешачили Србију, а сада и трче до Брисела.

Учинили су да се пробуде анестезирани грађани, и да свет чује истину о српском диктатору и његовом режиму.

Свуда у свету академска заједница је најквалитетнији и најпрогресивнији део друштва, само за српски режим они су непријатељи и издајници.

Наравно да су њихови захтеви политички, јер се накарадна политика умешала у институције и отела државу.

Наравно да ће се политичи ангажовати да би у прошлост, и на робију, послали мафију која има своју политичку странку, преко које је узурпирала све у Србији.

Наравно да ће учествовати на изборима, што сам, још пре неколико месеци јавно прижељкивао:

”Сањам, на таквим изборима, на свим нивоима, изборне листе СТУДЕНТСКЕ И ВАНСТРАНАЧКЕ СРБИЈЕ.

ОК, ако мора, нека буде уз подршку опозиционих странака, али само оних за које се утврди да нису биле у коалицији са режимом.

Та подршка би могла да садржи СЕРВИСИРАЊЕ кампање студентско-грађанских изборних листа, акцијама ”од врата до врата”, а потом дежурствима и обезбеђењем на гласачким местима.

Не више од тога.

Поуздано знам да би то било НАЈБОЉЕ ЗА СРБИЈУ.”