Prljavi potez Borisa Tadića
Posmatram Borisa Tadića, neki dan, u Medija centru u Beogradu, baš kada je najavljivao povratak u dnevnu politiku i osnivanje sopstvene partije…
Hoda kao zombi!
Možda ga boli kuk ili noga, što bi opravdalo onakav položaj tela, ali oči ga izdaju…, one gledaju iznad glava svih prisutnih…, negde daleko…, gde samo on vidi.
Dalekovid čovek, taj Boris Tadić.
Jasno mu se ukazao put ka Vladi Srbije i on grabi u tom pravcu.
Pravo kroz – favorizovano – debelo crevo, u kome se, možda i neočekivano, oseća fantastično.
Hej, rekao bi svako razuman, pa u politici i jeste cilj – vlast, kao što je u košarci – koš, u fudbalu – gol.
Da, ali na putu do ostvarenja tog cilja ne bi smeli da pravite faulove. Jer, u svakoj igri postoje pravila koja moraju da se poštuju.
Doduše, u politici, posebno ovdašnjoj, pravila su više imaginarne prirode, ali nisu nepoznata.
Bivšem ministru odbrane i predsedniku države – sigurno su znana.
Podeliti i oslabiti stranku u kojoj si od osnivanja, uz to i na aktuelnoj funkciji počasnog predsednika, u jeku izborne groznice, sigurno je najnemoralniji (čitaj najprljaviji) potez u novijoj istoriji političkog života u Srbiji.
A teško da je bilo zadovoljnijeg od mene kada je, pre sijaset godina, taj urbani gospodin, sin akademika, izabran za predsednika države.
Bio sam i tada dovoljno mator (čitaj iskusan) da se ne oduševljavam, ali nisam krio zadovoljstvo što je, posle tragikomične porodice Milošević-Marković i tunjavog Koštunice, na vlast došao obrazovan mlad čovek iz rokenrol priče.
Viđali smo se čak, tamo negde osamdesetih, na koncertima u SKC-u.
Elem, i kamenje se menja kada po njemu kaplje voda par miliona godina…, a neće živo biće, i to još čovek, kada mu se na horizontu ukaže – moć.
Vlast je najjača droga, a u ovom slučaju, čini mi se, slabija samo od sujete razmaženog i posrnulog vladara.
Uzgred, ako je to taj film koji je Boris Tadić najavio – znam da ga neću gledati.
Bar ne sa pažnjom i očekivanjem da ću videti nešto vredno.
Pa, zašto bih onda bio iznenađen ili čak ljut zbog njegovog političkog „lupinga“?
Verujem da to, zapravo, nema nikakve veze sa njim, već sa ličnim odnosom prema časti i moralu. Kada se sroza neko ili nešto u šta smo verovali, otkine se i parče našeg obraza.
No, i ovi izbori će doći i proći…
Sve će – osim za one koji će ostvariti sebe kroz funkcije i poslove koje će dobiti – za većinu građana ostati isto.
O svemu krucijalnom za budućnost ovog podneblja već odavno se pita neko – ko „nije odavle“.
