ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

/Из/Ванредни коментар (пише: Дејан Црномарковић)

”Тихи” гласач

Пунолетан је и веома имућан – има право гласа.

Он одлучује победника на изборима и доминантно утиче на општу атмосферу у друштву.

Не пропушта ниједно гласање.

Има га свуда.

Има га највише.

Не дефинише га величина средине у којој остварује себе, већ опсег знања и ширина ”погледа”.

По правилу није члан политичке странке, али има и изузетака.

Док чланови гласно навијају, он ослушкује и посматра.

Па заокружи.

И ”проспе” вам се у живот.

Завлада без власти.

Несвестан свог значаја.

Такав је.

Уз то је и веома ”шарена” личност: пословично је љут и циничан; понизан по потреби; живи у ”уском” окружењу; никада не би напустио родно место, али машта о одласку; има најбољег пријатеља, кога ”оговара” са другим најбољим пријатељем; ако је запослен, критикује оне који по цео дан седе у кафићима; најчешће не воли свој посао, а плата му је увек мала; желео би да власт више ради, а када ради смета му што ради баш то а не нешто друго; нервира га опозиција, јер нису то људи који могу да решавају проблеме; у трајној кризи је, као и окружење у коме борави; има 20, 50 или 70 година, и за све лоше му је крив неко други; сматра да је заслужио много више; верник је, мада ретко иде у цркву; славу слави, по сваку цену (на кредит или приватну позајмицу); од игара на срећу или наследства очекује круцијални приход којим ће решити све своје проблеме; некада је био фин и драг човек, али промениле су се околности.

Заправо, то је комшија, којем свакога дана кажете бар ”две речи”.

Пред изборе ће застати да проћаскате – јер ситуација је драматична.

А онда ће отићи до гласачке кутије да одлучи победника.

Тек тако.

Јер му се може.

Јер га има.

И то је то.

Зове се темељ цивилизације.

Зове се владавина народа.

Зове се демократија.

(Прихватам али нисам фан, имам нека своја размишљања о томе).

Али, Он баш ту ”станује”.

И ту је најјачи.

Ту, оловком и листићем, пушта ”духове” из кутије – будуће мале и велике ”богове”.

Не треба му ”пролаз” на тесту интелигенције.

Ни двојка из општег знања.

Не мора да зна ни став на шакама.

Потребно је, и довољно, да буде то што јесте:

”Тихи” гласач.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *