Војна парада у Београду: „ПОЗОРИШТАРИЈА“ НА ОТВОРЕНОЈ СЦЕНИ

Каже ми пријатељ да су београдске улице у којима се одржавају пробе за сутрашњу Војну параду – уништене. Гусенице оклопних возила ољуштиле су асфалт и смрвиле ивичњаке.

Коме треба тај трошак, та, неукусна презентација „војне моћи“?

А заправо, биће то парада наше војне немоћи!

Војна средства која ће „продефиловати“ испред свите која ће бити у ложи, старија су од већине војника који ће газити стројевим кораком у знак поздрава српском и руском председнику. „Парадираће“ наоружање из седамдесетих и осамдесетих година прошлог столећа!!!

Па шта, онда, има да нам покаже војска која је поражена у свим ратовима, после славне победе пре седамдесет година.

Наравно да ту велику победу у Другом светском рату, и вредан јубилеј, треба обележити и извући поуке из славне прошлости, али постоје примеренији начини за то.

Овако испада да се држава расипа новцем који је, економским мерама Владе, узела од својих грађана.

Било би поштеније да нам политичка и војна елита признају ко је убио двојицу гардиста на Топчидеру. Тај одговор донео би више користи држави од „позориштарије“ коју ћемо 16. октобра имати на отвореној сцени.

Развијени (читај: нормалан) свет неће нам аплаудирати.

А грађанима Србије, који су исцрпљени вишедеценијским преживљавањем, парадирање сигурно није приоритет.

И да не заборавим, било је „бајковито“ слушати четничког војводу Николића како са усхићењем најављује параду победничке (партизанске)  војске.

Ако је то војводин допринос коначном националном помирењу онда то треба истаћи и похвалити.

Мени ипак више личи на цинизам и иронију који доминирају у изјавама актуелне политичке елите.