Честитке или новогодишња утопија
Већ годинама на моју адресу не стижу новогодишње честитке. Ту и тамо, добијем по неки новогодишњи мејл, празнике ми, поштом, честитају и неке организације чији сам члан, али честитке од бројних пријатеља и познаника више не добијам. Додуше, и сам сам одавно престао да на овај начин блиским људима честитам празнике. Можда због тога што и ја, и моји пријатељи, бринемо о сваком динару, а новогодишњи празници су и иначе време великих издатака: после дочека, отегне се јануар, као гладна година, множе се рачуни и опомене, тешко се наплаћује „додатни посао“. А можда у овом празничном ћутању, ипак, треба пронаћи некакву поруку?
Уместо новогодишњих честитки, већ деценијама влада правило да се путем националних медија оглашавају високи државни фукционери, који дарују прегршт лепих жеља. Чему честитке, када ови медијски поздрави, осим празничних благослова, нуде и прегледна пророчанства.
Вероватно из разлога што долази из неког другог света, у коме се школовао и стицао „менаџерско искуство“, тек – новопечени министар финансија упутио нам је судбоносну посланицу, коју с правом можемо да примимо као новогдишњу честитку, али и као астролошку карту за наредну годину. Када откуца поноћ, 31. децембра, на снагу ступа забрана запошљавања у јавном сектору! Уколико је ваше дете, коме сте додијавали подсећањем да факултет мора да заврши на време, коначно одбранило дипломски рад – мораће да сачека 24 месеца пре него што добије прилику да учествује на неком конкурсу. Ова одредба, додуше, не важи за приватне фирме и предузећа, али предузетници су пословично нерасположени према дипломцима факултета „друштвених наука“. Није им замерити: ко још жели да у фирми има неког политиколога, или, далеко било, социолога, који не могу да одоле искушењу да утичу на раднике, да се синдикално организују и траже некаква своја права!
Поменути министар, који и без новогодишње „униформе“, подсећа на деда-мраза тинејџера из празничних америчких сапуница, обећава и нови закон о раду, који ће легализовати све оно што газде и инвеститори поодавно раде. У Алфа банци већ отпуштају службенице које су дозволиле себи такву напажњу да остану бремените. Ко хоће да ради, мора да зна да ништа у животу не може да чини мимо воље пословодства! Нека се нико не прави да није био обавештен. Па већ само име поменуте банке сугерише да је она Алфа (и Омега). Без разлике, и за клијенте и за запослене.
Оно што је млађани министар, у улози Божић бате пропустио, допуњује његов старији колега: на срећу свих нас, наредне године ћемо, ако све буде текло по плану, лакше и брже остајати без посла! Овако неуки, нисмо се обрадовали овој најави. А како не бити срећан? Захваљујући лакоћи отпуштања, створиће се конкурентије тржиште рада, па ће запослење добијати само они који могу да иду испод тамо неких граница људског достојанства, јер то значи да им је посао стварно потребан! Ако сте стари и уморни, боље вам је да не прелазите у нову годину! Она је само за младе и снажне, уколико нису јогунасти, па траже длаку у јајету. Нема лошег посла, постоје само лоши радници!
Мора да је пријатно упућивати овакве посланице. Уосталом, власт и није власт, уколико се не примењује, ако нема ту фаталистичку црту. Вечити незадовољници, који после наведених честитики и порука, ипак, остану без вере у боље сутра, треба да знају да у корену празника пребива нада, слатка утопија, која се уздиже изнад сваког судбинског одређења. Треба само да се овај утопијски хоризонт конкретизује, да се схвати да нема тог фатума који, пре или касније, може одолети налету слободе, обликовању судбине властитим рукама. Зато је можда најбоље на изречене честитке одговорити ћутањем. Наша историја нас учи да је и то порука.
Владимир Ђурђевић