DEDA MRAZ JE NEGDE TAMO (umesto novogodišnje čestitke)  

-Ukoliko 2015. i dođe do značajnijeg izražavanja narodnog nezadovoljstva, to neće poremetiti plan postupnog preuzimanja svih nacionalnih resursa, kojima će na kraju naredne godine gospodariti velike kompanije, kapital bez lica i srca. Preuzeto je nacionalno bankarstvo, sledi „privatizacija“ EPS-a, Telekoma, a potom dolaze na red javna preduzeća i ustanove. Kada sve bude gotovo, imaćemo još samo preostalu državnu birokratiju, sa zadatkom da čuva ovaj sistem bespoštedne pljačke narodnih resursa, i da pospešuje veru u opravdanost pomenutih „privatizacija“ – baš kao što nam je pre nekoliko dana obećao srpski Veber lično.

Kako stvari stoje, deca, čiji roditelji rade u „javnom sektoru“ dobiće novogodišnji paketić samo ukoliko im ga isporuči Deda Mraz lično. Onaj iz Laponije. Prema preporuci, koju je Vlada Srbije uputila svim „subjektima“ koji se finansiraju iz budžeta, kupovanje novogodišnjih paketića označeno je kao neopravdan trošak, koji, ni više ni manje, ugrožava ekonomsku stabilnost precizno odmerenog i nepogrešivog programa privrednog oporavka. Ekonomsko pravdanje ove odluke ne sme da ostavi u drugom planu njen obrazovni karakter. Kao da je lično domišljati i lucidni Verbić i ovde umešao svoje prste: deca u Srbiji treba da se suoče sa istinom da Deda Mraz ne postoji već na nivou jaslica! Što pre usvoje onu poznatu mantru da je svako kovač svoje sreće, odnosno da se ne treba oslanjati ni na državu, ni na Laponiju, ni na Nedođiju, utoliko pre će prihvatiti budućnost bez socijalnih garancija, svet bespoštednog rada i surovog tržišta.

Kaže se da kapitalizam rasparčuje svet. To ne znači da su mitovi proterani iz buržoaskog društva. Naprotiv, kapitalizam se veoma dobro služi mitovima. Deda Mraz (nekada Sveti Nikola) je poodavno postao ikona liberalnog sveta – simulacija jednakosti i čovekoljublja, koje, u stvari, ne može da zaživi ni tokom jednog jedinog dana u godini. Setite se onog filma u kome Švarceneger uz pomoć svih svojih mišića bije bitku sa drugim pobesnelim roditeljima, da bi se dokopao poslednjeg neprodatog primerka igračke, za svog sina! Postavši marketinška forma, Santa Clause u belom svetu služi da bi se, krajem godine, pospešila potrošnja. Prema tome, pozivanje na novogodišnju štednju, koje dolazi, ni manje ni više, nego iz usta prvog od svih domaćih veberovaca, kao da, paradoksalno, sputava otvaranje domaćeg tržišta. Kako ćemo pospešiti proizvodnju, ako se manemo novogodišnjeg „rasipništva“. Roditelji, koji će umesto sindikalnog Deda Mraza ubuduće sami kupovati poklone za svoju decu, moraće da se pomire sa teškom januarskom oskudicom. A idu i drugi praznici.

U stvari, samo naivnima, ili onima koji se, kao Dinkić, prave da su naivni, promiče da savremeni, globalizovani kapitalizam ne haje za „ravnomerni razvoj“. Na jednom delu sveta se proizvodi, a oni koji proizvode ne moraju da budu istovremeno i potrošači, jer je ta jeftino proizvedena roba namenjena drugim delovima sveta i drugačijim kupcima, koji to mogu da plate. Samim tim, moguće je pretvoriti kompletne države, pa čak i veće regije u bescarinske zone, u kojima su radnicima zabranjeni odmori (dnevni, nedeljni i mesečni), pravo na bolovanje, gde im se isplaćuju minimalne plate. Uskraćivanje paketića samo je najočiglediji korak ovakve politike (koju, da se odmah razumemo, ne sprovodi samo ova vlada, nego i mnoge vlade od ranije – iako se sadašnjim „veberovcima“ mora priznati da su u tom poslu i više nego revnosni).

Bez cinizma i sarkazma, ne želeći da budemo duhoviti, odustajući čak i od crnohumorne varijante novogodišnjih čestitki, uputićemo ovim povodom jedan pogled ka budućnosti: izvesno, ni naredne godine, ništa se bitno neće promeniti. Svakako, biće protesta na ulicama, a možda i ozbiljnijeg „narušavanja javnog reda i mira“. Pa ipak, ukoliko 2015. i dođe do značajnijeg izražavanja narodnog nezadovoljstva, to neće poremititi plan postupnog preuzimanja svih nacionalnih resursa, kojima će na kraju naredne godine gospodariti velike komlanije, kapital bez lica i srca. Preuzeto je nacionalno bankarstvo, sledi „privatizacija“ EPS-a, Telekoma, a potom dolaze na red javna preduzeća i ustanove. Kada sve bude gotovo, imaćemo još samo preostalu državnu birokratiju, sa zadatkom da čuva ovaj sistem bespoštedne pljačke narodnih resursa, i da pospešuje veru u opravdanost pomenutih „privatizacija“ – baš kao što nam je pre nekoliko dana obećao srpski Veber lično. Ukoliko bilo ko izbije na površinu, nošen  protestima gladnih i obespravljenih „gubitnika tranzicije“ – smesta će biti anuliran, dobro orkestriranom medijskom hajkom, a nisu isključene ni druge mere. To zna i naš Veliki Reformator, i zato samouvereno izjavljuje da ga nikakvi protesti neće pokolebati.

Obhrvani problemima godine na izmaku, verovatno nećemo imati vremena da deci objašnjavamo da je Deda Mraz negde tamo, da je to priča u kojoj mi više ne stanujemo. „Državni paketić“ zamenićemo čokoladom kupljenom na pijaci, ili nekom kineskom plastičnom napravom (verovatno nedostupnoj kineščićima). A ukoliko su nam deca prerasla paketiće, najbolji novogodišnji poklon je da ih naučimo da prozru prave namere gordeljivih tipova koji prividno (a u ime drugih) vedre i oblače, i kojima se, eto, ispunila želja da budu gospodari novogodišnjeg slavlja. Podignimo polupune ili poluprazne čaše, i verujmo da će  nekog prvog januara osvanuti dan kada će računi konačno biti paravnani.

U to ime …