Hommage jednoj prisutnoj umetnosti
Pred grafikama Biljane Miljković treba se prisetiti filosofa Vitgenštajna i njegovog uputstva: „Ne razmišljajte, gledajte“. Zaista, ova darovita autorka mnogim svojim osobenostima, na prvi pogled, deluje nekom prefinjenom umetničkom senzibilnošću, kojom, u istom trenutku, gledaoca čvrsto vezuje za sebe izraženim ekspresionističkim stavom, koji će, sasvim prirodno, ostati trajna i definitivna njena stvaralačka pozicija. Čime ta grafika pleni? Najpre, sigurnim crtežom, bogatim koloritom i, nadasve, promišljenim potezom. A, ako ne poseduju navedene osobine, onda je bilo dozvoljeno i duhu da ovlada svim finesama likovnog jezika o kome se ovde priča. Očito, umetnica je snagom svoje izražajne percepcije i retkim instiktom, naslutila u sebi taj osebujni talenat i u svemu mu se priklonila. Zakoračivši krupnim korakom u grafičke vode, uživajući u čarima buduće profesije i sukobljavajući se sa nizom problema sa kojima se u radu susretala, išla je nezaustavljivo, sve dotle dokle nije stigla do visokog mesta u savremenoj srpskoj grafici.
Biljana Miljković je istaknuta likovna narav; čudesna razigranost i lakoća koja kao da hoće sve da dohvati i obuhvati i ništa da joj se otme i izmakne. Iako se iskazuje modernim postupkom (znaci i simboli), ona indirektno, svedoči da je i „tvrdi“ tradicionalist i baštinik prošlosti. To se naročito vidi u slučajevima njenih povremenih izleta kod traženja specifičnih valerijskih odnosa, tj. istih onih odnosa poznatim i majstorima vizantijskih škola, a toliko prisutim i u našem srednjevekovnom ikonopisu i fresko – slikarstvu. Jer, malo je i u nas i na strani grafičara sa čijih otisaka isijava tolika količina svetlosti kao kod nje. Tako je, nezapaženo, gradila i svojevrsnu estetsku provokaciju, kojom se ukida svaka granica između starog i novog i briše prisutna razlika na relaciji stvarno-nestvarno.
Pažljivijim posmatranjem izloženih grafika, očima gledalaca se otkriva čitav jedan unutrašnji svet, svet koji je mnogo poetičniji od onog kojeg nam prividno sugeriše autorkina dinamika linija i kontrast boja (pri čemu se sve ređe susreću suprotnosti crno-belog). 
I još nešto: vešto iznađenim načinom, ona na svojim frontalno postavljenim kompozicijama podjednako daje značaj i prednjem i zadnjem planu, što će rezultirati jednim zrelim i krajnje, bez ikakvog preterivanja, i nepotrebne hvale, snažno zaokruženim originalnim grafičkim delom. Stečeno iskustvo i strastnost traganja po neosvojivim predelima realnog i irealnog, samo su evidentni pokazatelji da autorka, u punom usponu, nastavlja pohod ka daljim izazovima svoje umetnosti.
Njeno snažno osećanje prema vrednostima ritma linija i boja, posedovanje moći za usaglašavanje oblika i konture, i osebujan smisao za jasno razgraničenje bojenih površina – samo su neki od atributa ove mlade grafičarke, koja u tišini, daleko od svake medijske huke i halabuke, stvara svojim izgrađenim i prepoznatljivim rukopisom na opštu radost i znatiželju brojnog publikuma.
In summa: Biljana Miljković je rođeni grafičar. Grafičar koji je, ukratko, sav to, i samo to, i ništa drugo.
Dragutin Paunić, književnik
