Илија Веселинов објавио прву књигу: АФОРИЗМИ ЗА СЛАБЕ И ГРЕШНЕ                

-Књигу сам писао због себе и за вас – поручује читаоцима њен аутор

Илија Веселинов обогатио је недавно новим насловом издавачку продукцију Књижевног клуба „21“ у Смедеревској Паланци. Објавио је прву књигу међу чијим се корицама нашао избор афоризама који су настајали у дужем временском  периоду. Његова афористичка продукција мери се хиљадама од којих је у књигу ушло 400, а насловио ју је упитном реченицом: Зашто си ме мајко родила? Одговор је могуће наслутити кроз егофоризме за које у  поговору каже да су описани „злонамерно, тенденциозно и са намером да се човек унизи и сведе на оно што заиста јесте.“

Веселинов тако читаоцима скреће пажњу да оно што је изашло из његове мисаоне радионице „не препоручује особама које су ментално стабилне и које знају шта хоће“, већ „слабима и грешнима, који сумњају у себе и верују другима и спремни су на покајање и искушење“. Следећи своју стваралачку мисао, лично се позабавио и решењем корица своје прве и дуго настајале књиге. Не таји да је и тиме учинио покушај „да прикаже садржај текста и мизантропско опредељење писца“, па се тако директно обраћа читаоцима саветом: „Све што вам треба, а није на корицама, потражите у тексту, све што нисте нашли у тексту постоји негде другде“.

Аутор ове књиге напомиње да су афоризми „приказани углавном кроз питања“ и опомиње читалачку публику „да оно што је написано као претпоставка, као констатација и као вечна истина ствара недоумице и намеће многа питања“. Уз то додаје да су управо та питања „непријатна, иронична, цинична и отровна“. Из тих разлога се на насловној страни књиге, према његовој идеји, нашла змија у облику упитника. Све то, као сенка човека, прати овог члана књижевне дружине у Смедеревској Паланци и умножава његову сталну упитаност пред самим собом: „Зашто си ме, мајко, родила?“

„Пишући егоцентрично о људском греху, неморалу, несавршености, људском пороку…, и сам се после неког времена нађох у ћорсокаку“ – предочава овај афористичар, писац кратке приче и поетских исказа. „Тема је неисцрпна, а ово је књига која се не може завршити, а такве књиге се обично не објављују, осим у случају пишчеве смрти. Онај кога обузимају овакве мисли, а све у тежњи да се узвиси, заправо да буде оно што није, да се приближи богу, у почетку себе надграђује, па искључује и изопштава. Свевишњи, сигуран сам, на такве не гледа благонаклоно…“

Веселинов  саветује читаоце да, ако имају нека питања, не постављају никоме, те открива разлоге: „Онај ко зна одговоре није доступан, а они који одговоре нуде, и не знају ништа.“

Његова књига-првенац појавила се без оцене и препоруке рецензента. Отуда горко констатује да је „после неуспелих преговора са могућим рецензентима, закључио како је најпаметније да страницу резервисану за мишљење рецензента, препусти баш читаоцима. Овоме прилаже и додатно појашњење онима у чијим се рукама буде нашла његова збирка афоризама:

„Да будем искрен, књигу сам  писао због себе и за вас. Хватао сам се за перо као за сламку. Најмање сам је писао мислећи на рецензента, који из неког кабинета  мотри на мене и прети прстом. Ја сам афоризмима пуцао у вас, а надам се да сам погодио и оне које нисам циљао…“

Из биографије Илије Веселинова издвајамо ове податке: Рођен је у селу Острову код Костолца, у Смедеревској Паланци, где живи и ради као физиотерапеут, је од 1981. године. Прати књижевне конкурсе, на некима учествује, и ослушкује зов  завичаја. У њему се свакако и зачела списатељска клица која прераста у чврсту и постојану стваралачку нит.

Д. Јанојлић

ИЗБОРНИ АФОРИЗМИ

-Код нас на изборима увек одлучује проста већина.

-Нека победе моји па макар после тога сви поцркали.

-Гласајте за мене, нећете много погрешити.

-Лајте док не добијемо изборе, после ћемо да вас вежемо.