INTERVJU: Biljana Živković direktor Narodnog muzeja u Palanci

„U OVAKVIM OKOLNOSTIMA, VEČITO STE U DILEMI“

Biljana Živković, direktor Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, diplomirani je istoričar umetnosti. Rođena u Palanci, 1977. Biljana je maturirala u Palanačkoj gimnaziji, a istoriju umetnosti završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Sa direktorkom Muzeja razgovarali smo o projektima, koje ova ustanova planira da realizuje u ovoj godini.

Palanačke: Ove godine Muzej je konkurisao za dobijanje namenskih sredstava od Ministarstva kulture. O kavim projektima je reč?

B. Živković: Kao i predhodnih godina, Muzej je i ove godine aplicirao kod Ministarstva kulture za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulturnog nasleđa i savremenog  stvaralaštva. Ukupno smo konkurisali sa četiri projekta, ne više, jer su propozicije Ministarstva ove godine bile prilično ograničavajuće, i po pitanju broja projekata. Za 2014. godinu predviđen je nastavak, već započetih aktivnosti, na zameni stolarije glavne zgrade Muzeja i Galerije. S obzirom da ovakav projekat zahteva velika novčana ulaganja, on se odvija fazno, već treću godinu za redom, u zavisnosti od količine odobrenih sredstava. Protekle godine znatan udeo u finansijskoj pomoći preuzela je i naša Opština. Arheološka, etnološka i antropološka rekognosciranja, još jedan etapni projekat, bavi se istraživanjem nepokretnog, pokretnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa vezanog za Smederevsku Palanku i okolinu. Aplicirali smo i sa dva nova projekta. Jedan se odnosi na unapređenje galerijske delatnosti, odnosno na tehničke inovacije koje bi podržale savremene umetničke tendencije i izražavanja. Drugi smo radili u saradnji sa Centralnim institutom za konzervaciju iz Beograda. U pitanju je radionica za izradu replika kamene plastike sakralnih objekata, namenjen deci i mladima, koja je planirana na leto, u vreme letnjeg raspusta. Naravno, realizacija svih navedenih aktivnosti zavisi pre svega od odobrenih sredstava koja, na žalost, ili izostanu ili su, što je češći slučaj, u nesaglasju sa traženim sredstvima. U svakom slučaju, zahvalni smo Ministarastvu kulture i informisanja na dosadašnjoj podršci.

Palanačke: Šta je inače planirano za ovu godinu?

B. Živković: Ono što je izvesno su izložbene aktivnosti u Galeriji moderne umetnosti. O programu izlaganja i izlagačima odlučeno je na sastanku Umetničkog saveta Galerije, održanom krajem prošle godine, što uključuje 13 samostalnih izložbi i već tradicionalno, godišnje predstavljanje naših Palančana, Udruženja likovnih stvaralaca „Vuksan“ i fotoradionice „Kancelarije za mlade“. Već 27. januara je otvaranje izložbe grafika umetnice iz Kanade, Gabriele Nikolić, koja po prvi put izlaže u Srbiji, posvećene Danu sećanja na žrtve Holokausta. Nakon retrospektivne izložbe Lazara Dimitrijevića, u glavnoj zgradi Muzeja predstaviće se, u naredna dva meseca, skulptorka Marijana Popović i, što mi je izuzetno zadovoljstvo, naš Palančanin i izuzetan stvaralac Zoran Todorović Todor sa svojim „Korozijama“. April je predviđen za gostujuću izložbu Narodnog muzeja Užice, „Izvor voda izvirala“, kao završnicu istraživanja o lekovitim i čudotvornim izvorima na području Zapadne Srbije. I konačno, što se izlagačke delatnosti tiče, u drugoj polovini godine planiramo jednu arheološku postavku iz fonda našeg Muzeja. Posebno me raduje činjenica da će s proleća i Katalog zbirke srpskog slikarstva prve polovine XX veka, autora Ane Milošević, ugledati svetlost dana.

Palanačke: Postoji veliko intersovanje umetnika za izlaganje u palanačkom Muzeju, naročito za postavljanje izložbi u Galeriji moderne umetnosti. U ovom izlagačkom prostoru, čini nam se, sve češće izlažu mladi umetnici?

B. Živković: Interesovanje za izlaganje u Galeriji je sve veće, iz godine u godinu. Tome uveliko doprinosi i savremni način oglašavanja koji podrazumeva pristup društvenim mrežama. Pretpostavljam da je to i jedan od razloga što smo protekle godine imali prilike da predstavimo veliki broj mladih, talentovanih umetnika i budemo deo njihovog afirmativnog puta. Međutim, ove godine situacija je nešto drugačija. Naime, priliku za izlaganje dobila je i nekolicina profesora i asistenata na umetničkim fakultetima širom Srbije. Ali, da se razumemo, pri odabiru izlagača starosna dob umetnika ne igra nikakvu ulogu. Za to su presudni likovni jezik stvaraoca i njegova komunikacija sa konzumentima kroz koncept izložbe. Sve veći broj umetnika konkuriše kod nas isključivo po preporukama svojih kolega, na šta smo veoma ponosni.

Palanačke: Mnogi ne znaju kakve se sve delatnosti obavljaju u Muzeju. Da ukratko opišemo muzejsku svakodnevicu.

B. Živković: Muzej, sa dvema galerijama u sastavu, jednom trenutno van funkcije, korespondira sa javnošću pre svega svojim izložbenim aktivnostima i povremenim programima edukativnog karaktera namenjenih široj publici, predavanja, promocije, radionice, prezentacije… To su i najvidljiviji aspekti delanja Muzeja koji, kroz interpretaciju kustosa, omogućavaju javnosti informisanje o kulturnim dobrima i muzejskoj delatnosti uopšte. Međutim, primarna delatnost Muzeja je u zaštiti pokretnih kulturnih dobara. To podrazumeva niz aktivnosti koje se sastoje u prikupljanju, istraživanju, klasifikaciji, zaštiti, čuvanju i proučavanju umetničko-istorijskih dela, tako da obavljanje ovih delatnosti, zapravo, predstavlja muzejsku svakodnevnicu. Objavljivanje, promovisanje i izlaganje kulturnih dobara rezultat su ovakvog, kompleksnog delanja muzejskih stručnjaka.

Palnačke: A sa kakvim problemima se, kao direktor ove ustanove, svakodnevno susrećete?

B. Živković: Najveći problemi su, naravno, oni finansijske prirode. Budžet predviđen za Muzej ne zadovoljava naše potrebe. Na žalost, u celoj zemlji odnos prema kulturi nije na zavidnom nivou. U takvim okolnostima večito ste u dilemi u šta ulagati a šta žrtvovati. Ostali problemi su prolazni ili rešivi.

V.Đ.