ИНТЕРВЈУ: Биљана Живковић директор Народног музеја у Паланци

„У ОВАКВИМ ОКОЛНОСТИМА, ВЕЧИТО СТЕ У ДИЛЕМИ“

Биљана Живковић, директор Народног музеја у Смедеревској Паланци, дипломирани је историчар уметности. Рођена у Паланци, 1977. Биљана је матурирала у Паланачкој гимназији, а историју уметности завршила је на Филозофском факултету у Београду.

Са директорком Музеја разговарали смо о пројектима, које ова установа планира да реализује у овој години.

Паланачке: Ове године Музеј је конкурисао за добијање наменских средстава од Министарства културе. О кавим пројектима је реч?

Б. Живковић: Као и предходних година, Музеј је и ове године аплицирао код Министарства културе за финансирање и суфинансирање пројеката из области културног наслеђа и савременог  стваралаштва. Укупно смо конкурисали са четири пројекта, не више, јер су пропозиције Министарства ове године биле прилично ограничавајуће, и по питању броја пројеката. За 2014. годину предвиђен је наставак, већ започетих активности, на замени столарије главне зграде Музеја и Галерије. С обзиром да овакав пројекат захтева велика новчана улагања, он се одвија фазно, већ трећу годину за редом, у зависности од количине oдобрених средстава. Протекле године знатан удео у финансијској помоћи преузела је и наша Општина. Археолошка, етнолошка и антрополошка рекогносцирања, још један етапни пројекат, бави се истраживањем непокретног, покретног и нематеријалног културног наслеђа везаног за Смедеревску Паланку и околину. Аплицирали смо и са два нова пројекта. Један се односи на унапређење галеријске делатности, односно на техничке иновације које би подржале савремене уметничке тенденције и изражавања. Други смо радили у сарадњи са Централним институтом за конзервацију из Београда. У питању је радионица за израду реплика камене пластике сакралних објеката, намењен деци и младима, која је планирана на лето, у време летњег распуста. Наравно, реализација свих наведених активности зависи пре свега од одобрених средстава која, на жалост, или изостану или су, што је чешћи случај, у несагласју са траженим средствима. У сваком случају, захвални смо Министараству културе и информисања на досадашњој подршци.

Паланачке: Шта је иначе планирано за ову годину?

Б. Живковић: Оно што је извесно су изложбене активности у Галерији модерне уметности. О програму излагања и излагачима одлучено је на састанку Уметничког савета Галерије, одржаном крајем прошле године, што укључује 13 самосталних изложби и већ традиционално, годишње представљање наших Паланчана, Удружења ликовних стваралаца „Вуксан“ и фоторадионице „Канцеларије за младе“. Већ 27. јануара је отварање изложбе графика уметнице из Канаде, Габриеле Николић, која по први пут излаже у Србији, посвећене Дану сећања на жртве Холокауста. Након ретроспективне изложбе Лазара Димитријевића, у главној згради Музеја представиће се, у наредна два месеца, скулпторка Маријана Поповић и, што ми је изузетно задовољство, наш Паланчанин и изузетан стваралац Зоран Тодоровић Тодор са својим „Корозијама“. Април је предвиђен за гостујућу изложбу Народног музеја Ужицe, „Извор вода извирала“, као завршницу истраживања о лековитим и чудотворним изворима на подручју Западне Србије. И коначно, што се излагачке делатности тиче, у другој половини године планирамо једну археолошку поставку из фонда нашег Музеја. Посебно ме радује чињеница да ће с пролећа и Каталог збирке српског сликарства прве половине XX века, аутора Ане Милошевић, угледати светлост дана.

Паланачке: Постоји велико интерсовање уметника за излагање у паланачком Музеју, нарочито за постављање изложби у Галерији модерне уметности. У овом излагачком простору, чини нам се, све чешће излажу млади уметници?

Б. Живковић: Интересовање за излагање у Галерији је све веће, из године у годину. Томе увелико доприноси и савремни начин оглашавања који подразумева приступ друштвеним мрежама. Претпостављам да је то и један од разлога што смо протекле године имали прилике да представимо велики број младих, талентованих уметника и будемо део њиховог афирмативног пута. Међутим, ове године ситуација је нешто другачија. Наиме, прилику за излагање добила је и неколицина професора и асистената на уметничким факултетима широм Србије. Али, да се разумемо, при одабиру излагача старосна доб уметника не игра никакву улогу. За то су пресудни ликовни језик ствараоца и његова комуникација са конзументима кроз концепт изложбе. Све већи број уметника конкурише код нас искључиво по препорукама својих колега, на шта смо веома поносни.

Паланачке: Многи не знају какве се све делатности обављају у Музеју. Да укратко опишемо музејску свакодневицу.

Б. Живковић: Музеј, са двема галеријама у саставу, једном тренутно ван функције, кореспондира са јавношћу пре свега својим изложбеним активностима и повременим програмима едукативног карактера намењених широј публици, предавања, промоције, радионице, презентације… То су и највидљивији аспекти делања Музеја који, кроз интерпретацију кустоса, омогућавају јавности информисање о културним добрима и музејској делатности уопште. Међутим, примарна делатност Музеја је у заштити покретних културних добара. То подразумева низ активности које се састоје у прикупљању, истраживању, класификацији, заштити, чувању и проучавању уметничко-историјских дела, тако да обављање ових делатности, заправо, представља музејску свакодневницу. Објављивање, промовисање и излагање културних добара резултат су оваквог, комплексног делања музејских стручњака.

Палначке: А са каквим проблемима се, као директор ове установе, свакодневно сусрећете?

Б. Живковић: Највећи проблеми су, наравно, они финансијске природе. Буџет предвиђен за Музеј не задовољава наше потребе. На жалост, у целој земљи однос према култури није на завидном нивоу. У таквим околностима вечито сте у дилеми у шта улагати а шта жртвовати. Остали проблеми су пролазни или решиви.

В.Ђ.