ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Култура

Изложба фотографија у Галерији модерне уметности Народног музеја: СНАЖНО ПЛАСИРАЊЕ ПОРУКЕ

IMG_1660-Сибила Петењи Арбутина и Јелена Ковачевић Воргучин ликовна средства стављају у функцију промоције друштвене одговорности са снажним критичким подтекстом

 

Занимљива изложба фотографија, чији су аутори Сибила Петењи Арбутина и Јелена Ковачевић Воргучин, отворена је у Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци. Ликовној публици овог града представила их је Славенка Чишић Урошевић, историчар уметности, рекавши да су обе рођене у Новом Саду, Сибила 1976., а Јелена годину дана раније. Обе су дипломирале на Академији уметности у Новом Саду, Сибила на одсеку графике, а Јелена на смеру за фотографију. Сибила је предавач и руководилац студијског програма примењене фотографије на Високој техничкој школи струковних студија, а Јелена доцент на Академији уметности Универзитета у Новом  Саду.

Њихова  изложба у Смедеревској Паланци је по много чему јединствена и особена, како по проблему који третира, тако и по начину директног и снажног пласирања поруке. Две ауторке IMG_1666окупљене око једне теме, фотографским снимцима представљају en face лица деце током  гледања телевизије. Минималистички приступ, истиче поражавајућу истину: изрази дечјих лица и њихови погледи су одсутни, празни, затупљени и гледају кроз фотографа.

-Суштинска порука поставке је скретање пажње на утицај медија на све нас, а нарочито на нашу будућност – предочава Ана Ракић, историчар уметности.- Интернет као медиј је свеприсутан у нашем  друштву и у толикој мери да се ни један текст, нити истраживање не реализује пре покушаја да се истраже информације доступне у јавном домену.  Захваљујући технолошком и дигиталном напретку у постмодерној ери, доступност информација и лакоћа комуникације омогућена је свима. Ипак, неумереност у размени података, често може имати погубне ефекте по просечног конзумента и утицати на свест и здравље човека.

Ауторке изложених фотографија кажу да је њихов циљ да пројектом Mind TV укажу на потребу медијског описмењавања родитеља и натерају их да размишљају о постојању ТВ као медија који може да у развоју деце остави снажне последице уколико се не конзумира контролисано. Оне фотографску слику користе као средство у непосредном преношењу поруке и успостављања дијалога. Деца, као мотив на изложеним фотографијама, у ствари су посредници између уметника и публике. Крупним кадром лица снимљеног en face у фокус интересовања стављен је замрзнути израз дечјег лица. На тај начин показује се  хипнотички ефекат који телевизијски програм врши на дете, као потпуну одсутност из реалности.

Ауторке ове изложбе пронашле су начин да у свом домену рада пошаљу упечатљиву визуелну поруку, која потреса посматрача, критикује друштво и нагони на размишљање радикалније и  директније од писаног рада, разговора или емисије.

-Дечији ликови на фотографијама имају одсутан израз, док је њихова пажња неподељено усмерена на радњу на екрану – запажа Ана Ракић.-Не пружајући публици податак о томе о ком се програму ради, истиче се јасан став обе ауторке да нам приказани израз дечјег лица шаље поруку да то,заправо, уопште није релевантно: у сваком случају, дете, гледајући ТВ, IMG_1662пасивно конзумира сваки садржај, одвојено је од реалности и сво време које проведе у том стању оно мање размишља, закључује, учи, креће се – не ради ништа од оног што детету чини добро и што повољно утиче на његов развој. Ако се има у виду да нам многа деце пред екраном проводе до четири и по часа дневно,  што чини око 40 процената времена које проводе у будном стању, а да телевизију у просеку бебе почињу да гледају са око четири месеца старости, јасна је потреба да  се широј публици укаже на важност медијске писмености одраслих, боље социјализације деце и свеукупног здравијег стила живота најмлађих.

Користећи се хиперреалистичком фотографијом у минималистичкој концепцији Сибила Петењи Арбутина и Јелена Ковачевић Воргучин ликовна средства стављају у службу промоције друштвене одговорности са снажним критичким подтекстом. Оне на овај особен начин дижу свој глас против кича, неукуса, површнсти и некритичког мишљења, упозоравајући на опасност културне кризе савременог тренутка.

Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *