Изложба Габриеле Николић у Галерији модерне уметности
ПРИЧА О ТРАГАЊУ ЗА НЕСТАЛИМ ПАРЧЕТОМ СРЦА
У Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци ликовној публици овог града серијом монопринта на тему холокауста представила се Габриела Николић, која уметничку каријеру гради у иностранству. Она је започете студије на Факултету примењених уметности у Београду – одсек за керамику и стакло – наставила и завршила у Торонту. Скоро једну деценију водила је „Novak Graphisc Studio“ као мастер принтер и уметнички директор једног од најзначајнијих графичких атељеа у Канади.
На размеђи два века, прецизније 2000. године, добила је награду Културног центра јеврејске заједнице за дела на тему холокауста. Тада је у Културном центру Јеврејске заједнице у Торонту приредила изложбу радова из циклуса „Један дан, једна жена“.
-Веома смо задовољни чињеницом да је кроз сарадњу Габриеле Николић и Јеврејског историјског музеја дошло до изложбе којом се на естетизовани, веома емотиван, начин комеморише свет којег више нема и невини чланови наших породица откинути из наших живота тужним каприцом историје, преплављене временом зла – казао је др Рубен Фукс, председник Јеврејске заједнице Србије.
Уметницу је, да уради серију монопринта на тему холокауста, инспирисао догађај који се збио 16. априла 1941. године када је београдска полиција издала проглас по коме Срби јеврејске исповести морају да се пријаве у згради Пожарне управе на Ташмајдану ради евидентирања. Већина београдског јеврејског живља одазвала се позиву, међу њима и чланови породице сефердарских јевреја са презименом Зунана. Са Сајмишта, мислећи да иду на принудни рад или у неки други логор, усмрћени су у мобилној гасној комори.
-Тада је нестало 57 чланова моје породице – изнела је на отварању изложбе Габриела Николић.- Преживела је моја бака Рифка, која је променом имена постала Радмила и тако спасила мог оца Драгана. Ово су слике које је она желела да заборави. То је једна сасвим обична прича са Дорћола из ратне 1942. године. Прича о мојој породици које више нема, прича о трагању за парчетом срца, о проналажењу камена који је достојан њиховог гроба, о неизговореном Кадишу…
Изложбу је, говорећи о холокасту, отворио Саша Јелић, професор историје у Паланачкој гимназији.
Д.Јанојлић