Изложба слика Момира Кнежевића и Жарка Вучковића у Народном музеју у Смедеревској Паланци: ЗАЧУДАН ПРОЗОР БЛАГОСТИ И ДУХОВНОСТИ
У Народном музеју у Смедеревској Паланци приређена је изложба сликарских остварења Момира Кнежевића и Жарка Вучковића. Ликовна публика овог града има лепу прилику да се сусретне са стваралаштвом ових уметника који су на ликовној сцени присутни већ деценијама. И како на отварању њихове изложбе рече Биљана Живковић, директор Народног музеја, поред дугогодишњег пријатељства и излагања у тандему, њих спаја и професионални позив. Наиме, обојица су професори на Факултету уметности у Звечану (Косово и Метохија), а предају и на Академији ликовних и визуелних уметности у Требињу. Спаја их, такође, и апстрактни начин ликовног изражавања коме су доследни већ више година. И ту престају додирне тачке ових уметника у ликовном приступу делу, па сваки сопственим, сензибилитетом, маштом и инспирацијом прилази решавању ликовног проблема.
Говорећи о сликарству Момира Кнежевића, Биљана Живковић је предочила да он од формирања сопственог стила као мотив стварања узима пределе из својих родних Петровића у Црној Гори. Томе је веран и данас. Међутим, почетни експресионистички приступ, оличен у динамичним потезима, наглашеном колориту, разбијању форме до апстрактног наговештаја предела, сада је замењен нешто другачијом покретачком енергијом ослобођеном јаких емоција. Он финим ритмичким ткањем потезима немирних трагова и светлосним разликама бојених тонова, како то запажа Срето Бошњак, осваја ликовну аутономију слике.
-Радови Жарка Вучковића су , са друге стране, својеврсни пиктурални записи – истакла је Биљана Живковић.- Уочљиви су правилни и неправилни облици, апстракне и конкретне, кружне и квадратне, жврљотине и бројеви, линије и обојене површине. Ове минималистичке форме, сведене на симбол и уравнотежене са сведеним колоритом и бојеним акцентима, резултат су менталног и духовног давања. Историчар уметности Сузана Новчић је то објаснила овако: Платно је збирно место његове унутрашње организације, интелектуалног јединства и животног искуственог концепта – транспарентна мапа властитости… Његове слике, иако у неком тренутку наговештавају снажан темперамент и јаку експресију, зраче зачудан прозор благости и духовности и чине прави естетски угођај.
Дела ових аутора, резултат су снажне имагинације, искуства и духовне и менталне снаге. Оно што их још повезује јесте љубав према српском средњевековном сликарству, дугогодишње искуство у копирању фресака и изради икона. Традиционалне технике и канони, иконографска прецизност могу бити и директни условитељи стваралачког пражњења у виду апстрактног ликовног језика, ослобођеног и неоптерећеног било каквим конвенцијама, подвукла је отварајући ову изложбу, Биљана Живковић.
Д. Јанојлић