Изложба студентских радова Драгана Марковића у Галерији модерне уметности
ОГЛЕДАЊЕ У АКЦИЈИ
У галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је изложба студентских радова Драгана Марковића. О њему и његовим радова говорила је историчар уметности Славенка Чишић Урошевић. Изложбом „Огледање у акцији“ он је приказао своје мапе и нешто веће „архитектонске радове“, као плод самосталног и тимског рада, насталих у последњих неколико година. Изложбу чини дведесетак појединачних плаката. Поставка представља резултат његовог личног залагања и истовремено пресек властитог размишљања.
-Изложбом као новим гестом, целина овог ствараоца задобија свој истински поредак- оцењује професор др Петар Бојанић.-Разврставањем радова по пореклу а не теми, типологији или програму и без јасног хронолошког следа, јасно се уочава динамичност досадашње ауторове професионалне путање. У овом вијугавом путу јасно се огледа његов покушај да развије критички став према сопственом раду и околностима у којима је тај рад конструисан.
Према ономе што отвара и објављује изложба представља гест којим целина Марковићевог рада задобија контуре поретка. Зато њу и треба посматрати као гест, односно као малу, брзу и манифестацију акције кратког даха. Приказани радови по свом пореклу условима у којима су настали, разврстани су у три групе: студентски радови, самостални и тимски конкурсни пројекти.
-Студентски радови говоре о утицају ментора др Ане Никезић и архитекте Драга Миљковића на моје стасавање и сазревање као студента архитектуре – открива аутор Драган Марковић.-У њима се на први поглед јасно уочава разлика у педагошком приступу двоје наставника који су интензивније уобличили моја полазишта, приступе и разумевање струке и улоге архитектонске интервенције, сензибилитета и логике њеног уобличавања.
Изложба „Огледање у огледалу“ састоји се од већег броја паноа. Она, како запажа, др Ана Никезић, приказује Марковићев самосталан и тимски истраживачки рад у периоду његових мастер студуија на Архитектонском факултету. Приказани пројекти, додаје др Никезић, указују на потребу аутора да кроз стандардни речник архитектонског пројекта прикаже истраживачки процес и начин рада.
-Можда најпривлачнији и најдопадљивији мотив изложбе, али и могући ризик њене аутентичности, јесте рециклирајући дух у коме је сваки од пројеката већ доживео премијеру у неком другом контексту као део неке потпуно другачије теме – наглашава др Ана Никезић.- Овде сви заједно добијају нови ауторски израз и нову одговорност, говорећи о једној младој и пре свега зрелој личности. Суштина није у исчитавању сваког појединачног дела, већ у разумевању свеукупне личности аутора.
Д. Јанојлић