Над књигама Радмила Мићковића „Млеко и Кукута“ и „Вербалне фреске“: СЛЕДБЕНИК ВЕЛИКОГ РАДОЈА
-У његовим афоризмима садржане су оригиналне интерпретације, анализе и синтезе у сваком облику
Бошњанац Радмило Мићковић, правник по образовању, потписао је као аутор 19 књига афоризама, поезије и прозе. Неке од њих доживеле су и по два издања и превод на неколико језика. Последњу под насловом „Вербалне фреске“ (трећи део) издао је крагујевачки Клуб културе.
Рецензент Милијан Деспотовић наводи да се у чаролији писања на почетку књиге ( фреска прва) нашао запис о чаролији душе: Свака чаролија овога света, стаје у људску душу, а душа је за овог писца, сунчевак који се види из далека. Цитирајући Лао Цеа, о задовољству као богатству, Мићковић филозофски, са благом иронијом одсликава духовни идентитет богатог човека кога краси страх, нервоза, мрзовоља, безобзирност, празнина у души. А онда сваком од ових стања посвећује по мисао и враћа и враћа им се по више пута у књизи.
-Велика патња је карцином душе, а јака радост – емоционални инфаркт – вели Мићковић.-Патња је пут ка светости у духовној чистоти. Ради се о процесу отварања људске душе, чија је капија, то је познато, већ отворена – доброта ће се кад тад вратити.
-У филозофском смислу, а Мићковић је по вокацији филозофски мислилац, отворио бројна теолошка питања и дилеме које већ дуго трају и тајном бивају – предочава Милијан Деспотовић.- У једном тренутку овај писац, велики филозофско-духовни процес, у стваралачком смислу, објашњава као проветравање бића од тешких мисли,навика и емоција.
Мићковићеве „Вербалне фреске“,показују потребу за рационалнијим животом, јер у трци живота, човек је пролазно време, а он тога, најчешће није свестан. Човек се најтеже саставља сам са собом. На крају са , у вези са нашом клетвом нарави, Радмило Мићковић додаје једну такву посланицу:Љубав и радост да те прате. И да те сустижу!
Александар Чотрић, у поговору Мићковићеве књиге „Млеко и кукута“, примећује да су у афоризмима садржане оригиналне интерпретације, тумачења, анализе и синтезе у сажетом облику. Он потом истиче:
-Одлика Мићковићевих кратких реченица јесте да се о њима дуго размишља. Иако су афоризми кратка форма, лака за заобилажење сматрам да критичари и читаоци ове мисли не смело лако да заобиђу. Тим више, јер су афоризми Радмила Мићковића онакви каквим их је дефинисао Радивоје Дангубић: Кап слатке воде у мору. Иако је из Раче Крагујевачке, Мићковић не обилази као киша око Крагујевца, већ погађа у суштину појава, проблема и тема којима се бави.
Радмило Мићковић рођен је у истом крају Србије, у којем је поникао и наш највећи сатиричар Радоје Домановић. Иако није крвни, он је духовни потомак великог Радоја, због чега се радује српска сатира.
-Он би испод својих афоризама требало да се потписује усправно, јер је, заиста, аутор од интегритета, са чврстом моралном вертикалом – наглашава Александар Чотрић.- Народу у Србији владари су одувек обећавали мед и млеко. Међутим, од тога никад ништа није било. За утеху имамо најбоље афористичаре, међу њима и Радмила Мићковића, који написа и ово: „Србијом не теку мед и млеко, мада се народ свакодневно музе!“
Овај књижевни стваралац увршћен је у више зборника, антологија и енциклопедија поезије и афоризма.
Д. Јанојлић