ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Култура

Над књигама Радмила Мићковића „Млеко и Кукута“ и „Вербалне фреске“: СЛЕДБЕНИК ВЕЛИКОГ РАДОЈА

IMG_2137-У његовим  афоризмима садржане су оригиналне интерпретације, анализе и синтезе у сваком облику

 

Бошњанац Радмило Мићковић, правник по образовању, потписао је као аутор 19 књига афоризама, поезије и прозе. Неке од њих доживеле су и по два издања  и превод на неколико језика. Последњу под насловом „Вербалне фреске“ (трећи део) издао је крагујевачки Клуб културе.

Рецензент Милијан Деспотовић наводи  да се у чаролији писања на почетку књиге ( фреска прва) нашао запис о чаролији душе: Свака чаролија овога света, стаје у људску душу, а душа је за овог писца, сунчевак који се види  из далека. Цитирајући Лао Цеа, о задовољству као богатству, Мићковић филозофски, са благом иронијом одсликава  духовни идентитет богатог човека кога краси страх, нервоза, мрзовоља, безобзирност, празнина у души. А онда сваком од ових стања посвећује по мисао и враћа и враћа им се по више пута у књизи.

Scan-160314-0001-Велика патња је карцином  душе, а јака радост – емоционални инфаркт – вели Мићковић.-Патња је пут ка светости у духовној чистоти. Ради се о процесу отварања људске душе, чија је капија, то је познато, већ отворена – доброта ће се кад тад вратити.

-У филозофском смислу, а Мићковић је по вокацији филозофски мислилац, отворио бројна теолошка питања и дилеме које већ дуго трају и тајном бивају – предочава Милијан Деспотовић.- У једном тренутку овај писац, велики филозофско-духовни процес,  у стваралачком смислу, објашњава  као проветравање бића од тешких мисли,навика и емоција.

Мићковићеве „Вербалне фреске“,показују потребу за рационалнијим животом, јер у трци живота, човек је пролазно време, а он тога, најчешће није свестан. Човек се најтеже саставља сам  са собом. На крају са , у вези са нашом клетвом нарави, Радмило Мићковић додаје једну такву посланицу:Љубав и радост да те прате. И да те сустижу!

Александар Чотрић, у поговору Мићковићеве књиге „Млеко и кукута“, примећује да су у   афоризмима садржане оригиналне интерпретације, тумачења, анализе и синтезе у сажетом облику. Он потом истиче:

Scan-160314-0002-Одлика Мићковићевих кратких реченица јесте да се о њима дуго размишља. Иако су афоризми кратка форма, лака за заобилажење сматрам да критичари и читаоци ове мисли не смело лако да заобиђу. Тим више, јер су афоризми Радмила Мићковића онакви каквим их је дефинисао Радивоје Дангубић: Кап слатке воде у мору. Иако је из Раче Крагујевачке, Мићковић не обилази као киша око  Крагујевца, већ погађа у суштину појава, проблема и тема којима се бави.

Радмило Мићковић рођен је у истом  крају Србије, у којем је поникао и наш највећи сатиричар Радоје Домановић. Иако није крвни, он је духовни потомак великог Радоја, због чега се радује српска сатира.

-Он би испод својих афоризама требало да се потписује усправно, јер је, заиста, аутор од интегритета, са чврстом моралном  вертикалом – наглашава  Александар Чотрић.- Народу у Србији владари су одувек обећавали мед и млеко. Међутим, од тога никад ништа  није било. За утеху имамо најбоље афористичаре, међу  њима и Радмила Мићковића, који написа и ово: „Србијом не теку мед и млеко, мада се народ свакодневно музе!“

Овај књижевни стваралац увршћен је у више зборника, антологија и енциклопедија поезије и  афоризма.

Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *