Никола Владисављевић о годишњој издавачкој продукцији Културно-просветне заједнице Србије: КЊИГЕ ПАМЋЕНИЦЕ И ЗАВИЧАЈКЕ
Културно-просветна заједница Србије, у Библиотеци „Хронике села“, објавила је у прошлој години 17 књига. Као хронике села штампано је девет, а исто толико и као посебна издања. Све њих као главни и одговорни уредник потписао је новинар и публициста Никола Владисављевић.
Иницијативу за покретање ове Библиотеке дао је средином осамдесетих година прошлог века академик Радомир Лукић. Тиме је практично настављено давно прекинуто проучавање села које су започели Јован Цвијић и његови следбеници: Јован Ердељановић, Боривоје Дробњаковић, Михаило Миладиновић и нешто касније Сретен Вукосављевић, Милан Влајинац и др.
-Тада је образован Издавачки одбор са задатком да окупи ауторе хроника – подсећа Владисављевић.- Предводио их је академик Радомир Лукић, а аутори су радили по пројектном задатку Одбора за проучавање села САНУ. До сада је објављено више од 460 хроника и књига тзв. посебног издања. Све књиге, међутим, нису урађене искључиво по тим обрасцима, већ свака има своје особености. Књиге изашле последњих пет, шест година, по обиму, квалитету и садржају, знатно су изнад нивоа раније објављених хроника.
Књига Татомира Којадиновића „Рача код Прибоја“ је концизно и прегледно урађена и заслужује да се, по оцени њеног рецензента др Славице Т. Буквић, квалификује као књига памћеница и завичајка. Хроника „Мала Сагубина“ Драгослава Васића је писана у дужем временском раздобљу, рецензирана од проф. Петра Марковића, а због помањкања пара штампана тек прошле године. Књига „Зарожје под Повленом“ Обрада Додића, доноси описе људи, учешће мештана у ослободилачким ратовима, народне обичаје и легенде, а посебна вредност су родослови.
„Равна река“ је књига Стојадина Томића и представља вредно публицистичко дело. Свих 18 поглавља чине складну целину далеко ширу него што се Упутством тражи. Милорад Радојчић, аутор је хронике „Доња Буковица код Ваљева“, која темељно обрађује историју тог села. „Трстенички крај“, дело Момчила Р. Тодосијевића, представља једну од понајбољих књига. Тодосијевић је професор који се више од две деценије бави истраживањем и проучавањем села трстеничког краја. „Обилић у 19. и 20. веку“ – књига Драгослава С. Ћетковића – плод је вишегодишњег рада и садржи обиље подака везаних за „предворје срца Космета“. Горица Карић написала је занимљиву хронику „Оџаци у 19. веку“. Ова хроника не описује само демографске карактеристике тог места, већ и односе међу људима, што књизи даје посебну вредност.
Никола Владисављевић се укратко осврће и на објављене монографије тзв. Посебних издања. Вели да се у њима објављују публицистички приказани делови хроника појединих села. Износи податак да је до сада објављено 90 таквих књига, од тога броја осам у порошлој години.
Књига „Развојни пут племена Косијери“ др Илије Л. Радовића представа вредну студију, а саткана је од обиља грађе. Вредно помена је да је аутор сачинио родослов братства Радовића, највећег у Косијерима и то кроз девет колена. „Братство Јакшић“, коју је потписало више аутора, вредна је студија о братству Јакшић. Бориша Матић је написао књигу „Рачани кроз векове 3“ која превазилази оквире хронике села и представља вредно историографско дело. Аранђел Ц. Јеличић је, као Посебна издања, објавио чак три књиге: „Крива река и век њене школе“, „Копаоник планина богова“ и „137 година социјалне заштите у Брусу“.
Никола Владисављевић је аутор публицистичког дела „Одликовања и одликовани у Доњој Јасеници“, која представља зборник, односно лексикон личности, одликовања и признања, а написана је на једноставан и свима разумљив начин. Међу посебним издањима нашла се и збирка песама Милуна Милорадовића „Родослов у песми“, а он је и аутор нешто раније објављене хронике „Милива код Деспотовца“.
-Ова едиција је прерасла у покрет са стотину аутора и јединствена је у земљама окружења, па и у Европи – наглашава Владисављевић.- Књиге ове едиције имају чврст ослонац у народном памћењу и историјским и другим чињеницама. Ми настављамо и у овој години. За два и по месеца објављене су хроника „Грачаница у Старој Србији“ Боривоја Манића, „Лугавчина код Смедерева“ Драгољуба Петровића и „Ломница код Деспотовца“ Добривоја Ђорђевића. У најави је објављивање књига „Хум село код Ниша“ Аранђела Стевановића, „Хроника Пријепољаца у Београду“ проф. др Милића Матовића , „Гојимовац“ Србислава Јоцића, „Кладово на Дунаву“ Хаџи Аце Кожокића и „Старо гробље у Паланци 2“ Гордане Владисављевић.
Д. Јанојлић