Нишки уметници отворили излагачку сезону у Галерији модерне уметности  у Смедеревској Паланци: ТРАГАЊЕ ЗА ЛИЧНИМ  ИДЕНТИТЕТОМ

-Ова изложба представља проверу идеје о преобликовању и преуређењу материје

Изложбом цртежа Јелене Китић, Јадранке Мишић – Пејовић и Стевана Китића започета је нова излагачка сезона у Галерији модерне уметности Народног музеја. Ликовној публици  Смедеревске Паланке представило се троје нишких стваралаца и започета је реализација занимљивог пројекта „Књига утисака“. Његове основе изложио је кустос Петар Декић, нагласивши да је осмишљен начин како да се остави траг у ликовном животу града.

Уметнике из Ниша представила је Славенка Чишић – Урошевић, историчар уметности и члан Уметничког савета Галерије. Говорећи о изложеним радовима, подвукла је да се њиховим посматрањем, на први поглед, не може наћи ништа заједничко. С једне стране ту су нежни, готово флуидни цртежи, ослобођени свега телесног и готово беживотни који као празне чауре, подсећају да је све, осим људског духа, подложно променама и пропадању.

Цртежи Стевана Китића, под називом „Чудовишта“, јасно говоре о пропадању и сведоче да је дегенерација људског лика условљена дегенерацијом људског духа. Он на суров, али и духовит начин, сликовито дочарава преображај човека у (не)човека, односно у човечиште.

-Радови Јадранке Мишић – Пејовић заинтригираће посматраче својим симболичким представама јапанки, па ће се запитати где је ту човек – изнела је Славенка Чишић – Урошевић. – Он је ту – додала је – у сваком  сегменту њене слике, или цртежа. Исус Христ је носио сандале, апостоли такође, тако да оне постају симбол ка трагању за богом, човечношћу, за људским и личним идентитетом.

Ликовно – боготражитељски подухват Јелене Китић огледа се у бављењу  питањем „нетелесног“ идентитета човека, трагањем за непроменљивим и нетрулежним у човеку, за ликом човека и тиме шта  он  подразумева. Славенка Чишић – Урошевић за радове ово троје уметника рећи ће да су, иако су прилично различити у приступу, заправо идејно потпуно компатибилни.

То ће, у краћем обраћању посетиоцима изложбе, нагласити и Стеван Китић, скрећући пажњу да ова изложба цртежа у ствари представља проверу идеје о преобликовању и преуређењу материје, имајући у виду екстремне могућности њеног постојања. Казаће и то да његови радови из серије гротексног назива „Човечишта“, представљају метафору измењених људских стања, прецизније речено, „негативе“ људског лика настале дегенеративним преображајем од онога што човека чини човеком у (не) биће.

Јасна Китић, Јадранка Мишић – Пејовић и Стеван Китић раде на Факултету уметности у Нишу.

Д. Јанојлић